Bunkeri na američki način – NORAD

Bavili smo se Staljinovim bunkerima. Imamo ih i mi. O ”Beogradu ispod Beograda” pisao je Zoran Nikolić i ne samo on.  Širom Jugoslavije postojala su razna komandna mesta i skloništa (ARK) za najviši vrh države i republika. No, pogledajmo kako to rade Amerikanci. Ovde će biti reči o vrhunskim vojno-državnim objektima. Treba, međutim, naglasiti da su Amerikanci jedna od retkih zemalja koja je u doba hladnog rata videla priliku za preduzetništvo i procvat biznisa. Mnoge firme su u vreme Kubanske krize zgrnule veliki novac prodajući individualna (kućna) skloništa – kapsule za domaćinstva. Paranoja i strah imale su svoju tržišnu cenu. Ona su sa upotrebnog stanovišta bila beskorisna, ali ko to da objašnjava uspaničenom narodu koji ima novac…

Planinski kompleks Čejen (Cheyenne Mountain Complex) je specijalni sistem skloništa i radnih prostorija napravljen s ciljem zaštite i neometanog funkcionisanja sistema 3C  (komandovanja, koordinacije i komunikacije). Izgrađen je u izdvojenom okrugu El Paso u državi Kolorado, pored grada Kolorado Springs. U tom jedinstvenom sistemu radilo je nekoliko različitih štabova i komandi: baza svemirskih snaga Peterson koja objedinjava štabove Komande vazdušno-kosmičke odbrane (NORAD-Nort American Aerospace Defence Command) i Severne komande SAD ( USNORTHCOM – United States Northern Comand). Ranije se zvao Centar za Svemirsku komandu SAD i NORAD, nadgledajući vazdušni prostor Kanade i SAD u potrazi za projektilima, svemirskim sistemima i stanim letelicama, korsiteći svoju mrežu radara za rano otkrivanje. Komandni centar je osavremenjen 2003. i 2004. godine. Dana 28. jula 2006. godine Direkcija planinskog kompleksa Čejen (Cheyenne Mountain Direcotorate) je preimenovana u Odeljenje planine Čejen (Cheyenne Mountain Division) kako bi se uspostavio integrisani komandni centar NORAD i USNORTHCOM u zgradi štaba u Vazdušnoj bazi Peterson. Ujedinjena svemirska baza podataka i Centar za kontrolu svemira prebačeni su u Centar za svemirske operacije koji se nalazi u vazdušnoj bazi Vandenberg sredinom oktobra 2007. godine. Godine 2006. NORAD se preselio u podzemne prostorije u Vazdušnoj bazi Peterson, u zgradu br. 2 koja je poslednja sazidana. Severna komanda i Svemirska komanda, zajedno sa kandskim odbramenim sektorom, prebačeni su takođe u Peterson. U kompleksu planine Čejen ostala je rezervna posada i on više nije na neprekidnom dežurstvu. On se nalazi u tzv. toplom režimu, održava sisteme u operativnoj formi i spreman je za prihvat punog osoblja kada to zatreba. Na pedesetogodišnjicu potpisivanja sporazuma o NORADU, 12. maja 2008. godine, komandni centar koji se nalazi u objektu planine Čejen zvanično je preimenovan u ’’NORAD and USNORTHCOM rezervni komandni centar’’. NORADOVO Odeljenje planine Čejen i USNORTHCOM službeno se vodi kao ogranak J36 u okviru operativnih direktorata svojih nadređenih ustanova.  

Kompleks je u prošlosti korišćen za mnoge jedinice NORADA, svemirske komande SAD, Komande vazdušno-kosmičke odbrane (ADCOM – Aerospace Defence Command), Komande sistema vazdušnih snaga, Vazdušne meteorološke službe i Federalnog upravljanja u vanrednim situacijama (FEMA – Federal Emergency Management). Komunikacionim centrom kompleksa takođe se koristi i obližnji Centar za upozorenje Civilne odbrane SAD (Civil defence Waening Center). U zajedničkoj komandi (Joint Chiefs of Staff) nalaze se kanadska vazdušna komanda, komanda odbrane USAF, komanda PVO i mornarička komanda. Kontrola nad vazdušnim prostorom kontinentalnog dela dodeljena je trima kontrolnim centrima: Istočnom i Zapadnom sektoru, kao i komandnom mestu Prve vazdušne armije.

Za komunikaciju i razmenu radarskih informacija u realnom vremenu koristi se hardverski kompleks AN/USQ-163 Falconer koji se stalno unapređuje i čija je konfiguracija tajna od najvećeg stepena. Odbranu VaP kontinentalnog dela vrše jedinice presretača Nacionalne garde USAF. U stalnoj borbenoj gotovosti u svim bazama nalaze se dežurne pare i lovačke jedinice. Komanda Istočnog sektora PVO (EADS-East Amercan Defence Sysem) nalazi se u bazi Grifis u državi Njujork. Njoj je potčinjena 224. grupa PVO. Sedište Zapadnog sektora PVO (WADS – West American defence system) nalazi se u bazi Levis-McChord u državi Vašington. Pod njegovom komandom je devet lovačkih eskadrila Nacionalne garde. Prvi štab Komande vazduhoplovstva koji odgovora za VaP iznad kopna, Devičanskih Ostrva i Portorika, nalazi se u bazi Tindal na Floridi i poseduje osam pukova i vingova lovačke avijacije.

Sistem PVO sastoji se od sistema zemaljskog osmatranja (radari i senzori koji se nalaze na teritoriji SAD i Kanade) i sistema vazdušnog upozorenja (izviđački avioni USAF E-3). Njihov zadatak je da neprekidno prate opasne objekte u svemirskom prostranstvu, otkrivaju, procenjuju i sprečavaju napad na Severnu Ameriku avionima, raketama ili svemirskim letelicama. Saradnja, odnosno koordinacija, zasniva se na međusobnoj uvezanosti sa drugim komandama iste namene, kao i neposrednoj vezi sa lovačkom avijacijom. Nju sačinjavaju unapređeni i specijalno opremljeni avioni lovačke avijacije: kanadski lovci-bombarderi CF-18 ( kanadska varijanta McDonnell Douglas F/A-18) i američki lovci F-15 i F-16.  NORAD prima podatke od Američke svemirske komande o potencijalnim svemirskim pretnjama. Pravovremeno izveštavanje omogućava komandnom lancu da na vreme osigura suverenitet i zaštitu VaP Kanade i SAD. NORAD vodi katalog svemirskih objekata, tako što svakom satelitu dodeljuje jedinsven broj.

Sam objekat sastoji se od četiri celine:

1. Glavni kompleks koji se prostire na dva hektara, 610 metara ispod homogenog granitnog sloja. Otporan je na elektromagnetske smetnje i u njemu su smešteni glavni operativni sistemi.
2. Udarna vrata (blast door). Bunker je napravljen da izdrži eksploziju od 30 megatona na daljini od dva kilometra. Zato su i projektovana vrata težine 25 tona koja se hermetički zatvaraju i sprečavaju sve ABH pretnje.
3. Pristupna površina (Out Door). Služi za parking, rekreaciju, piknike, sportske aktivnosti, pa i manježnu upotrebu konja.
4. Prateće površine (Support Area). Ovim delom baze upravlja 21. misija za materijalno obezbeđenje (Mission Support Group). Ona se stara o materijalno-tehničkim sredstima i neometanom radu (zalihama vode, goriva, radu generatora, raznih filtera, otpadnih voda, sistema PPZ, itd). Pored odlično zaštićenih prirodnih izvora u stenama koji proizvode i višak vode, postoji rezervoar koji prima gotovo šest hiljada kubnih metara vode. Ta količina je dovoljna čak i za gašenje požara. Rezervoar od 17.000 kubnih metara vode koristi se kao hladnjak. Postoji i impresivan rezervoar dizel goriva i gigantski akumulatori sa redundovanim generatorima energije.  

Gradnja i početak korišćenja

Komanda protivvatzdušne odbrane Severne Amerike (NORAD) osnovana je i aktivirana u vazduhoplovnoj bazi Ent (Ent Air Force Base) 12. IX 1957. godine u blizini Kolorado Springsa. Krajem pedesetih godina razvijen je plan za izgradnju komandno-kontrolnog i komunikacijskog centra u ojačanom objektu, radi zaštite od sovjetskih bombardera dugog dometa, balističkih projektila i opšteg nuklearnog napada. Izgradnja je započeta već 1957. godine u Novoj Engleskoj ispod planine Bare Mountain, s ciljem da se napravi ojačani bunker koji bi koristila komanda Osme vazdušne armade; ona se do tada nalazila u obližnjoj vazduhoplovnoj bazi Vestover, Čikopi u državi Masačusec. Ovo podzemno postrojenje dobilo je nadimak ”The Hitch” (čvorište, Post-Attack Command and Control System Facility, Hadley). Bilo je ojačano i u potpunosti pripremljeno za nuklearni napad. Četiri godine kasnije započeta je izgradnja na planini Čejen (Šajen?) da bi se stvorila slična zaštita za NORAD. Prokop je izvršio inžinjerijski korpus US Army. Rad je počeo 18. V 1961. godine uz saradnju sa Utah Construction & Development Inc. Objekat je funkcionalno bio spreman šestog februara 1967. godine. Ukupni troškovi su iznosili 142, 2 miliona $. Tada su u njega ugrađeni najmoderniji sistem 3C koji je razvio Burroughs Corporation, jedna od najvećih svetskih hardverskih kompanija (Pasadena, Kalifornija). Tada je već obezbeđivao reakciju od milionitog dela sekunde. Svemirski odbrambeni centar preselio se iz Ent baze u komples Čejen 1965. godine. Potpuno operativan postao je 20. aprila 1966. godine. Za njim su aktivirani i sledeći sistemi: NORAD sistem za upozorenja na napad (Combat Operations Comand), i ’’Delta E’’ kompjuterski sistem koji je snimao i nadgledao svaki otkriveni svemirski objekat. Do četvrtog januara 1967. godine Nacionalni centar za upozorenje Civilne odbrane delio je prostorije s tom komandom.

Kad ga već spominjemo, da navedemo ponešto i o njemu. Navedeni Nacionalni centar je ”građanska” verzija NORADA (The Mount Weather Emergency Operations Center) . to je vladin komandni centar na izdvojenoj teritoriji Virdžinije koji se koristi kao centar operacija za Federalnu agenciju za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA National Radio System -FNARS). Ona je radio-vezom visoke frekfencije povezana sa svim državnim organima iste namene i predstavlja glavno mesto za evakuaciju najviših građanskih i vojnih zvaničnika u slučaju katastrofe bilo kog tipa, tako da vlada može nesmetano da funkcioniše. Takođe je poznat kao HPSF – High Point Special Facility, od 1991. godine samo SF. Mount Veather (planina Veder) je čvorište veza koji pomoću pomenutog sistema FNARS omogućava trenutnu vezu sa celom teritorijom SAD. Na to zavučeno i neupadljivo mesto pažnju je skrenuo ”Vašington post” kada je tu planinu udario Boing 727 kompanije TVA, broj leta 514 i tako ga nehotice testirao. Centar je smešten u planini Blu Ridž (Blue Ridge) i do njega vodi samo jedan put. Otvoren je najpre kao meteorološka stanica u kasnom XIX veku, pa je zatim korišćen kao objekat za smeštaj imigranata i nepoželjnih lica tokom Drugog svetskog rata. Te zgrade i danas tamo stoje, ali je ispod zemlje izgrađen objekat ”Oblast B” koji je završen 1959. a tek 20 godina kasnije u potpunosti  kompletiran dogradnjom površinskog objekta nazvanog ”Objekat A”. Nadzemni deo je na površini od 434 hektara. Podzemni deo ima 65.000 kvadratnih metara (!).

Nije direktna tema, ali kad već spominjemo, da navedemo radi potpunosti slike, i način kako se objekti koriste.  

Oružane snage uzbunjuju se sistemom DEFCON (DEFense readiness CONdition -gotovost odbrane). DEFKON ima pet stepeni – od petog, normalnog borbenog stanja (mirnodopskog) do prvog stepena – maksimalne bojeve gotovosti. U slučaju vanrendne nacionalne situacije, postoji  sedam stepeni : pet stepeni DEFKON i dva stepena EMRGCON (EMERGencyCON – vanredno stanje). Ono se objavljuje u dva slučaja: Defense Emergency (opšta opasnost): opšti napad na SAD ili saveznike i njega mora da potvrdi Zajednička komanda ili najviše rukovostvo i Air Defense Emergency (vazdušna opasnost): očekivani masovni napad avijacije ili raketa. Tu vrstu uzbune samostalno objavljuje NORAD.  

Pored DEFKONA postoji i COGCON (continuity of government readiness condition – kontinuitet stanja pripravnosti vlade). On je uveden predsedničkom direktivom br. 51 predsednika Džordža V. Buša četvrtog maja 2007. godine. U slučaju katastrofa raznih vrsta, vlada aktivira ovaj plan sa različitim stepenima gotovosti. Naprimer, Raven Rock Mountain Complex, poznat kao Mesto R, delovaće kao alternativni komandni centar za slučaj da druga primarna mesta budu van sistema vanrednog stanja. COGCON četvrtog stepena predstavlja redovne mirnodopske operacije, dok prvi stepen prestavlja uzbunu i znak da vlada SAD mora odmah da bude premeštena u bezbedne bunkere s kompletnim personalom. Najbliži predviđeni je Operativni centar za hitne slučajeve Mount Veather. Taj sisem je isproban, prema svedočenju ”Vašington posta” posle napada 11. septembra kada je većina kongresmena evakuisana helikopterima. Između 1979. i 1981. godine Nacionalna galerija umetnosti razvila je program prenosa i zaštite spomenika kulture i drugih dragocenosti u taj kompleks.

Nijedan sistem, pa ni ovaj, nije savršen, bez obzira što je uvezan na nivou Zemljine kugle i što i teorijski i praktično ima na oku svaki kvadratni centimetar. Devetog novembra 1979. godine svet je bio na pragu nuklearnog rata jer je kompjuterski sitem ”prepoznao” kao pravu uzbunu situaciju koja je ličila na raketni napad. Jedan bag mogao je da uništi život na Zemlji. Postoje navodi da je kod eksplozije velike količine gasa u železničkoj nesreći kod mesta Ufa na Uralu, četvrtog juna 1989. godine PVO sistem NORADA takođe podigao najviši stepen opasnosti smatrajući to plotunskim lansiranjem ICBM.

Međutim, NORAD se pobrinuo i da malo demistifikuje svoju ulogu i pokaže svoje humanije lice, pa od 1955. godine za potrebe medijskih kuća, dobrotvornih i drugih organizacija (a sada  i društvenih mreža) prati put saonica Deda Mraza i o tome redovno izveštava. Ko voli filmove, neka odgleda odličan film ”Ratne igre” Džona Bedema, najboljeg američkog reditelja B produkcije. Jedan od glavnih glumaca u tom filmu je upravo sklonište u planini Čejen.