Veteran Drugog svetskog rata, tada kapetan Vilijam Brofi (William S “Bill” Brophy Jr., 1915-1991), ušao je u Korejski rat kao oficir 66. logističkog (tehničkog) bataljona (66th Ordnance Battalion). Kao iskusan i proveren strelac, na frontu se razočarao snajperskim dejstvima američke vojske. Prema njegovom mišljenju, puške 7.62×63mm (.30-06) Springfield M1903A4 sa optičkim nišanom Weaver M330 M.8 ili M330C 2.75x i puške .30-06 M1-D Garand sa nišanom M84, bile su neadekvatne za brdoviti teren.
Da bi potvrdio svoje stavove, za lična sredstva je nabavio jedan .30-06 Winchester Model 70 sa cevi dužine 610 mm, opremljen optičkimnišanom 8x Unertl Optical Company. Vojska je bila impresionirana rezultatima postignutim ovim oružjem. No, iako je USMC tokom Drugog svetskog rata već koristio ograničeni broj istih pušaka, Brofijev predlog da se Vinčester 70 podeli snajperistima odbijen je sa obrazloženjem da su ove puške isuviše krhke i stvaraju logističke probleme.
Brofi je nastavio da eksperimentiše na polju snajperskih dejstava i zaključio je da čak ni omiljeni Vinčester 70 nije dovoljno snažan i precizan za gađanja na većim distancama. Naime, u Koreji su se protivnički vojnici slobodno kretali duž grebena susednih planinskih vrhova svesni da su van domašaja američkih snajpera.
Kapetan je znao da vojnici za kontra-snajperska dejstva još od Drugog svetskog rata koriste teške mitraljeze 12.7×99mm (.50 BMG)Browning M2HB (popularan kao Ma-Duece, ”Mama dva”) sa specijalnom optikom.
No, Brofi je bio svestan da su teški mitraljezi daleko od lako prenosivog, praktičnog oružja, neophodnog za snajperiste. Da bi rešio ovaj problem, uzeo je jednu zaplenjenu sovjetsku protivtenkovsku pušku 14,5×114 mm PTRD M1941 (Противотанковое однозарядное ружьё образца 1941 года системы Дегтярёва), na nju je ugradio cev mitraljeza M2HB, umesto pištoljskog rukohvata postavio je regulišući monopod preuzet sa bestrzajnog topa 57×303mmR M18 Kroger and Musser i konstrukciju opremio odgovarajućom optikom različitih uveličanja i proizvođača. Pokazalo se da je modifikovana puška bila uspešna i na dometima od 900 do 1800 metara.
Armija ovaj put nije mogla da se ogluši na Brofijeve rezultate i odlučila je da se oružje podvrgne ozbiljnijim testovima. Od 1953 do 1954 godine navojnom poligonu u Aberdinu, Merilend(Aberdeen Proving Ground), vršeni su uporedni testovi sa M1-D Garand, komercijalnom preciznom puškom, Brofijevom PTRD/M2 i standardnim teškim M2HB mitraljezom. Brofi je unapređen u majora i postavljen za rukovodioca testiranja. No, ovi rani testovi ukazali su da se prvenstveno treba usredsrediti na razvoj optike i municije. Brofi je penzionisan 1968. godine u činu pukovnika, nakon čega je nastavio da radi u kompaniji Marlin Firearms Co. u Medisonu, Severna Karolina.
Da metak .50 ima perspektivu na polju dalekometnog dejstva potvrdio je i stari rekord za potvrđeni pogodak sa velike udaljenosti koji je postigao slavni snajperista USMC Karlos Hetkok (Carlos Norman Hathcock II, 1942-1999). Hetkok jetokom rata u Vijetnamu, 1967. godine, iz mitraljeza .50 BMG M2 Brauning sa teleskopskim nišanom, pogodio cilj udaljen 2090 metara.
Sposobnost da jedna osoba metkom 12,7 mm direktno gađa cilj udaljen više od 2090m sa taktičkog stanovišta je svakako primamljiva. Osim toga, raspoloživa kinetička energija koju zrno ima na 2500 metara veća je od one kojom raspolaže .44 Magnum. Ujedno, ova energija garantuje veliku probojnost. Obučeni strelac iz puške kalibra .50, kao što je Barrett M82A1, može precizno pogoditi stacionarnu metu na udaljenosti od 1800 m, a na 200 m zrno probija beton debljine 50 mm. Kombinacija ekstremnog dometa i velike kinetičke energije sa čitavim spektrom specijalne municije pruža velike taktičke mogućnosti.
No, bez obzira na sve navedeno, spoljašnja balistika je velika prepreka da se puške 12,7 mm na velikim daljinama koriste kao klasični snajperi, protiv pojedinačnih ljudskih meta. Tako se Brofijev san o teškom snajperu ipak i danas ograničava na tzv. antimaterijalne puške (AMR), odnosno, oružje kalibra .50 kojim se dejstvuje protiv utvrđenih položaja, mitraljeskih gnezda, lako oklopljenih vozila, radio-antena, centara veze, helikptera i sličnih većih ciljeva.
