Tako mala, a tako opasna… PMA-2
Protivpešadijska mina antimagnetna, nagazna – fugasna. Ušla je u veoma ekskluzivnu i malobrojnu porodicu nehumanih oružja. Godine 1997. donesena je Međunarodna konvencija (”Otavski sporazum”) za prestanak proizvodnje, izbacivanje iz upotrebe i uništenje svih preostalih zaliha. Naša zemlja, jedan od proizvođača, potpisala je tu konvenciju. Međutim, taj sporazum nisu potpisale sve države, pa ni velesile – SAD, Rusija, Kina i Indija. Primerci naše mine mogu se i sada naći širom sveta – u Albaniji, Kambodži, Zimbabveu, Namibiji, ali i na ratnim područjima Balkana – Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Kosmetu. Proces njihovog uklanjanja je složen i skup; ne postoje mape miniranja, sama mina je mala, gotovo neprimetna, a varijante njenog postavljanja takođe otežavaju ovaj posao. Traži strpljenje, smirenost i oprez, nešto bez čega se ne ide u razminiranje.
Upoznajmo se teorijski s tom prgavom gospođicom. Nazvana je ”paštetom” zbog sličnosti po obliku i veličini s klasičnom komercijalnom konzervom. Izrađena je od maslinastozelene plastike (ima i belih primeraka), sa specifičnim zvezdastim upaljačem sa šest krakova koji vire iz mine. Bila je namenjena uništavanju, odnosno neutralisanju, žive sile i pripada porodici minskih sredstava koje spadaju u ”mine iznenađenja”. Ukopavala se veoma plitko, ispod zemlje, peska, pa čak i snega, ukoliko se očekivao bliski prodor neprijatelja u stabilnim vremenskim uslovima. Postavljala se veoma jednostavno i brzo, a tako i aktivirala. Dovoljno je bilo nagaziti pritiskom od devet do 12 kilograma, odnosno 90-120 N (već ju je dete koje hoda moglo aktivirati, pa je jedna od pretpostavki da se i zbog toga smatra nehumanom). Rusko uputstvo za deminere iz sastava međunarodnih misija daje nešto drugačije podatke o gaznom pritisku na upaljač ( 9-11 kg), kao i druge minimalne razlike u specifikacijama, što nije od suštinske važnosti.
Potpuno je zaštićena od otkrivanja detektorom jer su svi delovi plastični. Jedini metalni deo je čaura detonirajuće kapsle koja je takve mase da je detektor ne registruje. Preostalo je samo da se otkrije ”pipalicom”. Eksplozivno punjenje je presovani TNT. U kompletu je sadržala bakelitno telo, eksplozivno punjenje, detonator s pripadajućim kapslama i osigurač sa kanapom za aktiviranje. Reč je o veoma podmuklom sredstvu, planiranom da osakati žrtvu. Ukoliko smrt ne nastupi usled iskrvavljenja, ranjenik je zahtevao pomoć od dva do četiri vojnika. Kod takvog ranjenika ova mala mina izazivala je invalidet, traume i dug oporavak uz prekvalifikacije, prilagođavanje hendikepu, itd. Naravno, pri tom je demorališući efekat ostavljala i na saborce, a ukupno kretanje borbenog poretka preko sumnjivog terena bilo je gotovo paralisano sporim i opreznim kretanjem cele jedinice. Njena opasnost se povećavala i hermetičnošću, pa je mogla biti postavljena i bez ukopavanja u potok, rečicu, baru, blato, itd. Otporna je na vazdušni pritisak, osim za specijalna razminirajuća sredstva o kojima smo već pisali.
Ni ovo sredstvo nije savršeno. Osnovna mana ove mine bila je mala nagazna površina ”zvezdice”, vidljivog dela upaljača, pa su mineri pristupali postavljanju gušćih polja. Mina se, načelno, postavlja na sledeći način: pažljivo se skine (obreže) maskirni sloj zemlje; sa tela mine se odvije transportni čep. Posle toga se uzima upaljač sa zaptivačem i navije u telo mine gde se nalazi njegovo ležište. Postupak je vrlo jednostavan i brz. Potom se mina spusti u iskopano ležište i maskira pokrivkom podignute zemlje ili bilo kojim drugim materijalom (lišćem, snegom, blatom, granom, otpacima, itd). Na kraju se pažljivo izvadi osigurač, za šta se po pravilu koristi (radi svake eventualnosti) kanap koji se odmota sa upaljača i lagano potegne. Mala zapremina ukopanog mesta olakšava uklanjanje ostataka zemlje koja količinski može da stane na ašovče i da se razbaca.
Kako se aktivira? Nagazom se potiskuje udarna igla nadole, ona lomi membranu i trenjem aktivira zapaljivu smešu koja aktivira detonirajuću kapslu, a ova eksplozivno punjenje.
Šta je to još čini opasnom?
Ona se može postaviti i na druge, neočekivane načine koji usložnjavaju proces otkrivanja, a pri tom dodatno usporavaju jedinice u pokretu. Mina se može ukopati i naopako! U tom slučaju, dno mine se nalazi u nivou sa iskopanom rupom. Na taj način je dodatno manje uočljiva. Ako je slučajno i uoče, demineri je vrlo teško mogu razminirati jer ”pipalicom” mogu da aktiviraju zvezdasti vrh upaljača. Mina može biti postavljena i na druge načine, u zavisnosti od mašte i vremena minera.
Telo mine se sastoji od: košuljice, eksplozivnog punjenja i transportnog (zaštitnog) čepa. Košuljica je, kako smo već naveli, bakelitna. Na njoj je otvor s navojem M120x2 za navijanje transportnog čepa, odnosno upaljača. Eksplozivno punjenje je težine 95 grama (po nekim podacima 100 grama), a gustine od 140 do 148 grama na kubni centimetar i zaštićeno je parafinom. U sredini punjenja nalazi se trotilski pojačivač, težine oko dva grama, koji obezbeđuje pouzdano aktiviranje. Na samo telo u ležištu upaljača navijen je transportni čep. Ukupna težina mine sa upaljačem je 135 grama. Prečnik mine je 68 mm, a visina 61 mm. Bez upaljača je visoka (odnosno tanka) samo 32 mm. Zaptivač je izrađen od neoprena prestenastog oblika, postavljen je u ležište upaljača i obezbeđuje hermetičnost, štiteći upaljač od vlage.
Mina se sastoji iz sledećih delova:
- Upaljač sa nagaznom ”zvezdom”.
- Telo mine.
- Gumena zaptivka.
- Eksplozivni naboj.
Upaljač ima skraćenicu UMPAH-2, što podseća na nekadašnjeg junaka stripova, Umpahpaha, pa su ga u žargonu zvali ”indijanac”. Njime se mina naoružava i aktivira. Upaljač je nagaznog tipa, hemijski i frikcioni. Ima sledeće delove:
- Nagazna zvezda.
- Udarna igla.
- Osigurač.
