Sevastopolj – čelična kapija Crnog mora

Matična luka Crnomorske flote

Krim je na portalu spominjani više puta u različitim temama, čak i u temi o Afganistanu. On se nalazio na dva glavna pravca ”Prodora na jug” koji je zacrtao Petar Veliki. Jedan pravac je označavao prodor u Srednju Aziju i dalje, a drugi konačno obezbeđenje izlaska na toplo more i stalnu kontrolu Bosforskog prstena, odnosno pravca prema Dardanelima i Sredozemnom moru. Presudnu ulogu odigrao je Prvi rusko-turski rat koji je završen Kučukkainardžijskim mirom 1774. godine. Rusi su odmah dobili (bar) dva velika neprijatelja – Veliku Britaniju i Francusku, koji su s podozrenjem gledali na novog učesnika podele Otomanskog carstva i bogatstava Srednje Azije i Dalekog istoka. O položaju Krima za koji Rusi kažu u anegdoti da ga je Bog birao za svoj život, može se pisati mnogo i dugo jer je njegova istorija dramatična i epska. On je danas najstarije naseljena ruska teritorija; nju su još pre 26 vekova kultivisali Grci i Vizantinci, pa se tamo nalazi i najstariji grad Rusije – Kerč. Imena kao što su Taurida, Pantikapeja, Herson, Feodosija, svedoče o tim davnim vremenima.

No, ono što do sada nismo dotakli, a stalno je tu, posebno ovih dana trajanja specijalne operacije Ruske Federacije u Ukrajini, jeste Sevastopolj, kapija Crnog mora. Duž zapadne obale ruski imperatori podigli su nekoliko značajnih utvrđenja koja do danas predstavljaju (kako vidimo) tvrd orah. Herson, Nikolajev, Očakov sa čuvenom tvrđavom, kapitalnom utvrdom koja je predstavljala najveće tursko uporište čijim padom su Turci konačno proterani s ruske zemlje, itd. Ipak, tvrđava svih tvrđava jeste Sevastopolj i to se kroz istoriju pokazalo više puta.  To je, za istorijske pojmove, mlad grad. Trećeg juna 1783. Godine postavljeni su prvi kameni temelji u zalivu  kakav svi pomorci sveta sanjaju. Zaklonjena sa svih strana, ta luka sa svojim brojnim zalivima i zatonima, zaštićena je i od talasa i od vetrova, pa je i zaštita od napadača bila lako organizovana. Njoj je nemoguće prići u razvijenom poretku. Grad se najpre zvao Ahtijar ili Akjar (krimsko-tatarski ”belo” i ”jar” – strma obala, litica nad morem). Rusi su, vođeni tadašnjom tradicijom, koristili grčki model imenovanja gradova, pa su mu dali ime ”Sveti grad” (gr. Sebastos-visokopoštovani, sveti i polis- grad; u ruskoj fonetici prilagođen kao Sevastopolj). Godine 1826. posle paralelnog korišćenja starog i novog imena, Senat je dekretom ozvaničio ime Sevastopolj. Raspad SSSR doveo je do snažnih previranja i Rusi su uspeli da privremeno sačuvaju specijalni status enklave, potpisavši ugovor s Ukrajinom koji je trebalo da važi do 2047. godine. Napravljen je kompomis da to bude zajednička baza ruske i ukrajinske Crnomorske flote. Grad je bio pod direktnom upravom Ukrajine i nije ulazio u sastav AR Krim. Takav status imao je još samo Kijev. Međutim, 16. marta 2014. godine održan je referendum, a 18. marta Sevastopolj je ušao u sastav RF kao grad sa federalnim statusom, kakav imaju još Moskva i Sankt Peterburg. Površina grada je 1.079,6 kvadratnih kilometara, sa akvatorijom od 216 kvadratnih kilometara.

Podsetimo da Rusija ima gotovo 36.000 kilometara obale i da je, osim zapadne i azijskih granica, okružena morima i okeanima; međutim, samo su Crno i Kaspijsko more topla mora, pri čemu ovo drugo nema izlaz, odnosno vezu sa globalnom akvatorijom na Zemlji. Druga mora, posebno ona na severnoj granici Rusije, često se lede ili su izložena teškim vremenskim prilikama. Stoga Rusija nije, za razliku od SAD ili Velike Britanije, razvijala flotu kao kapitalno sredstvo napada, već kao sredstvo odvraćanja, ali i prestiža. Svejedno, reč je o ogromnom vojnom potencijalu, jednom iz nuklearne trijade. Rusija ima četiri velike flote – Severnu, Tihoekeansku, Baltičku i Crnomorsku. Pored njih raspolaže sa dva punkta materijalno-tehničkog obezbeđenja (baze) u Siriji i u Kirgiziji, gde se nalazi 954. baza za ispitivanje protivpodmorničkog oružja. U planu je izgradnja baze u Port Sudanu na obali Crvenog mora.

Od svih baza svakako je najpoznatija ova u Sevastopolju. Ima više vezova (pristana) i raznih drugih objekata specijalne namene, koji se nalaze u nekoliko zaliva – Severnom, Južnom, Karantinskom i drugim, manjim. Konfiguracija terena je takva da je ”bogom dana”, kako se to kaže, za ovakvu bazu, jer joj je pristup i s mora i s kopna izuzetno otežan prirodnim preprekama. Pored njih, postoje i brojne fizičke prepreke u obliku protivpodmorničkih i protivtorpednih mreža; pred nekim podzemnim skloništima i prokopima nalaze se i prepreke od čeličnih vrata. Sve to je kombinovano stalnim fizičkim osmatranjem, sistemom svetionika i mesta provere, zasićeno senzorima svih vrsta. Pasivna fizička zaštita od zaletanja nekog plovila ili havarijskog skretanja s pravca je ukomponovana u najbolje moguće prepreke – pristup zatonima i bazama u njima je takav da traži i od baziranih brodova pažljivo uplovljavanje.

Aktivna zaštita sastoji se od ešelonirane, višeslojne odbrane od svih vrsta napada. Obalski protivbrodski sistemi ‘Rubež” i ”Bastion” štite luku i grad od napada s mora. PVO luke sastoji se najpre od brojnih sredstava sa samih brodova; širom Krima, kako smo nedavno pisali u tekstu ”Kako sačuvati most”, nalaze se najnovije modifikacije S-400 koje su zaštićene kompleksima ”Tor M2”, ”Pancirima S1” i hibridnim sistemima nove generacije, kombinacijom cevne PVO i raketnih kompleksa. ”Tor” i ”Pancir” su se posebno dobro pokazali u dejstvu na tzv. tačkaste ciljeve, pa se više puta dogodilo tokom nedavnih operacija da su uspešno presretali i uništavali i artiljerijske granate krupnog kalibra.    

Sistem i raspored baziranja

Brodovi, objekti i sredstva Sevastopoljske luke bazirani su po sledećim uvalama, odnosno zalivima:

• Sevastopoljska uvala ( Севастопольская бухта,нем. Bucht – uvala, prirodno zaštićen deo obale)

• Minski zid (Минная стенка, igra rečima, gotovo neprevodiva; pristan koji je ime  Минная dobio zato što su prvobitno u njemu bazirani razarači –  эсминцы). Nalazi se na severozapadnoj obali južnog zaliva Sevastopolja, južno od Grofovskog pristaništa.

• Bočki (sidrena mesta, burad) Specifičan način veza broda pomoću specijalnih buradi koja su ”na mrtvo sidrena”, odnosno fiksirana. To su vertikalno cilindrična burad velikih dimenzija. Obezbeđuju vez broda bez ulaska u skloništa ili potkope, kao i njihovo brzo isplovljavanje. 

• Vezovi severne strane (engl. Berth). Vezovi, odnosno pristani koji se dobijaju nasipanjem materijala od obale do dubine gaza brodova, čime se dobija mogućnost vezivanja bar dva broda. Tom rešenju pristupilo se posle Drugog svetskog rata zbog povećanja broja brodova, kada su pristani na teritoriji luke postali tesni. Na delu stenovite severne strane obale, između sevastopoljskog pristaništa i Holandskog zaliva, izgrađeni su 12, 13. i 14. vez. Stvorena je neophodna infrastruktura: lučka dizalica za utovar projektila, remontna radionica, muzej, pristupni putevi. Plovila drugog ranga 21. brigade protivpodmorničkih brodova privezani su za 14. vez, a raketni brodovi iz sastava 150. brigade vezuju se za 12. vez.

• Naftni zaton (Нефтяная гавань, od holandskog haven -priobalje, platforma koja služi za pristajanje, remont, iskrcavanje putnika ili u ovom slučaju – pretovara nafte).

• Kokošiji zidić (Куриная стенка). Vezovi broj sedam i osam koji se nalaze između Inžinjerijskog pristana i dokova. Ovde su ranije bili bazirani mali raketni brodovi 166. Novoruske divizije. Poreklo imena je nepoznato, pretpostavka je da je to zaostali historijski naziv.

• Kilen uvala (Килен-бухта). Zaliv u zalivu, izlazi na glavni sevastopljski zaliv. Mesto remontnih hala i postrojenja. Prva ruska luka na Crnom moru. Ime je dobila prema postupku naginjanja brodova suvom doku radi remontovanja , kako bi se pregledala kobilica (kil).

• Ugljeni pristan (Угольная пристань). Deo južne obale Sevastopoljskog zaliva koji se nalazi u okrugu Nahimov, zapadno od Kilen zaliva. Ime je dobio jer su tu do početka XX veka bila velika skladišta uglja Pomorskog odeljenja. Koristi se i kao plaža.

• Karantinski zaliv (Карантинная бухта). Deo akvatorije Sevastopoljskog zaliva koji se nalazi zapadno od južnog ulaznog mola. Na tom mestu se još uvek nalaze ostaci grčkog grada Heronesa, osnovanog u šestom veku pre nove ere. Nazvan je tako jer su u njemu provodili karantin brodovi i posade tokom epidemija ili donošenja sumnjivog tereta. U njemu su bazirani raketni kateri projekta 1241. 

• Strelin zaliv (Стрелецкая бухта). Nalazi se u Gagarinskom reonu Sevastopolja, tri kilometra jugozapadno od Južnog mola Sevastopoljskog zaliva. Duboko se uvlači u obalu gde su za prijem brodova napravljeni veštački nasipi. Ime je dobio po tome što je dugo u njemu krajem XVIII veka bila bazirana teška fregata ”Strela”.

• Balaklavski zaliv (Балаклавская бухта). Ovo je najnepristupačniji zaliv u odnosu na otvoreni deo Crnog mora. Ime je dobio po velikom turističkom mestu Balaklava. Do devedesetih godina u njemu su bile bazirane dizel-električne podmornice 27. i 155. brigade. Zbog svoje zaštićenosti idealna je za sidrenje jahti i manjih brodova. Deo uz sam kraj zaliva je plitkovodni, gotovo stajaći i prilično zagađen prirodnim talozima i rastinjem.

Brodovlje i naoružanje

U Severnom zalivu (delu Sevastopoljskog zaliva koji izlazi na severni deo Sevastopolja i produžava se na tzv. ”Suvu”, saobraćajnu gredu), bazirane su sledeće jedinice i sredstva:

• Dve divizije (30. divizija površinskih brodova i 11. brigada protivpodmorničkih brodova). One u svom sastavu imaju dva patrolna broda (сторожевой корабль проекта 1135 ) ”Uredni” i ”Radoznali” i tri fregate nazvane po admiralima Grigorijeviču, Esenu i Makarovu.
• Brigada desantnih brodova pod brojem 197 ima u svom sastavu šest velikih desantnih brodova (BDK – “большой десантный корабль”): ”Orsk”, ”Azov”, ”Novočerkask”, ”Cezar Kunikov” i ”Jamal”. Sedmi BDK ”Saratov” (flotni broj 150) nedavno je potonuo. 
• U 400. divizionu protivpodmorničkih brodova nalaze se četiri MPK (малый противолодочный корабль -mali protivpodmornički brod ): ”Aleksandrovec” (na remontu, prema poslednjim podacima), ”Suzdalec”, ”Muromec” i ”Vladimirec”.
• Novoruski, 166. divizion MRK (mali raketni brodovi) u svom sastavu ima dva RKVP (raketne korvete – lebdilice) ”Bura” i ”Saum” i dva mala raketna broda ”Bodež” i ”Miraž”.      

U Južnom zalivu bazirani su:    

• Divizion minolovaca 418 sa četiri minolovca ”Kovrovec”, ”Golubec”, ”Turbinist” i ”Vice-admiral Žukov”.          
• Samostalni 247. divizion podmornica. U svom sastavu ima: dizel-električnu podmornicu ”Alrosa”, veliku dizel-električnu podmornicu ”Sveti knez Georgij” (na remontu), PZS-50 (podmornica se priprema za muzejsku ekspoziciju), UTS 247 (stalno usidrena kao vežbovno učilo); TL 997 i 1539 (torpedolovci, vrsta vežbovnih brodova koji vuku mete i prikupljaju školska torpeda) i BM 122 – protivpodmornički brod klase ”Kronštat”, koji je zastareo i koristi se kao muzejski eksponat.
• Karantinski zaliv je baza 295. Sulinskog diviziona raketnih katera. U svom sastavu ima pet raketnih katera, dva KVM (kateri-tegljači meta), jedan kater za buksiranje (tegljenje) BUK-645 i jedan torpedolovac za već opisane potrebe obuke u gađanju i prikupljanju školskih torpeda.

Ovim se ne završava spisak objekata i baza u Sevastopolju. U sklopu lučkog područja nalazi se Balaklavski podzemni muzejski kompleks (objekat 825). On je smešten u bivšoj podzemnoj bazi  podmornica. Ta baza je bila tajni strateški ratni objekat za vreme Hladnog rata.  Ima zaštitu prve kategorije (nuklearno oružje do 100 kilotona). Unutra se nalazi kombinovani vodeni kanal sa suvim dokom za remont, prostorije u kojima su se skladištila ubojna sredstva, sa posebnim delom za mine i torpeda. Nalazi se ispod brda Tauros i ima izlaz na obe strane. Sa zalivske strane imao je kos tunelski izlaz na površinu, a za slučaj nužde ulaz u zaliv zatvaran je tzv. ”batoportom”, čeličnom preprekom (pregradom) težine 150 tona. Za izlazak brodova na more, u slučaju blokiranja glavnog ulaza, bio je opremljen izlaz na severnoj strani brda koji je takođe bio zatvaran pregradom. Ulazi su bili primereno maskirani. Ceo objekat bio je predviđen za sklanjanje, remont i obsluživanje podmornica klase 613 i 633. U samom podzemnom kanalu moglo se smestiti sedam podmornica pošto je on bio dužine preko 600 metara. Ukupna površina ovog atomskog skloništa iznosi 9.600 kvadratnih metara, a vodena površina je zauzimala 5.200 kvadratnih metara.

U Sevastopolju se nalazi i KVMB – Krimska baza vojne mornarice, sedište operativnog i teritorijalnog objedinjenja Crnomorske flote i Ratne Mornarice RF, odnosno Vrhovna komanda Ratne mornarice Ruske Federacije. 

Detaširane baze i objekti Sevastopoljske luke

Ovako formirana i pozicionirana luka, sa svim svojim prirodnim i veštačkim prednostima, morala je da bude i dodatno dubinski i formacijski obezbeđena, pa je Crnomorska flota proširivana vremenom na nove luke, objekte i sredstva, onako kako su rasle potrebe, ali i pretnje. Krimska pomorska baza formirana je 1976. godine na jezeru Donuzlav na Zapadnom Krimu, u blizini Evpatorije. Granice operativne zone bile su od ušća reke Dunav do grada Alušte, između Jalte i Feodosije. Donuzlavsko jezero povezano je s morem posebnim kanalom; izvršeno je jaruženje i postavljeni su dokovi. Baza se nalazi na idealnom mestu za kontrolu glavnog pravca delovanja flote od Bosfora i Dardanela do Kerčenskog moreuza. U njoj se nalaze plovila brodovlja sevastopoljskog garnizona. 

Baza u Novorosijsku

Novorosijsk je druga po veličini luka na Crnom moru, u Krasnodarskom kraju. Ovaj kraj sa Krimom povezuje kerčenski most o kom smo već pisali. Baza je predstaža morskih vrata juga Rusije i jedna od važnih činilaca Crnomosrske flote. Do raspada SSSR, glavne baze, pored Sevastopolja, nalazile su se u Gruziji i Ukrajini. Usled nastalih okolnosti i građanskog rata u Ukrajini, Novorosijsk je aktiviran kao vojno-pomorska baza 1997. godine. Glavni zadaci ove baze su  pomoć snagama Južnog vojnog okruga, zaštita državne granice, a operativna zona odgovornosti proteže se od granice sa Gruzijom do granice sa Ukrajinom na Azovskom moru (pre najnovijih sukoba).

U sastav ove baze ulaze sledeće formacije:

• Četvrta samostalna brigada sa sedam podmornica. 
• Zaštitna 184. brigada kojaima sledeće jedinice:
  • 181. divizion protivpodmorničkih brodova sa tri plovila;
  • 170. odred minolovaca, sa devet brodova u stroju i jednim u rezervi.
  • 183. divizion za pretraživanje i spasavanje sa sedam brodova različite namene (za tegljenje, protivpožarnu borbu, pretraživanje, kao i matični brodovi za male podmornice -pretraživače). 
  • Uz 382. samostalni bataljon morske pešadije, tu je i 11. samostalna obalska raketno-artiljerijska brigada.

Baza u Očamiri

Očamira je baza patrolnih brodova Obalske straže Pogranične službe FSB Ruske Federacije. Predviđa se da se u njoj baziraju i brodovi Ratne mornarice. Očamira je mali grad,  regionalni centar delimično priznate Republike Abhazije, ali se  nalazi u istoimenom zalivu, na idealnom mestu za kontolu istočnog dela Crnog mora. Baza je formirana 2009. godine s ciljem da se pomogne graničnom odeljenju Republike Abhazije i da se, naravno, pojača pokrivenost akvatorije Ruske Federacije. Trenutno su u njoj četiri patrolna čamca tipa ”Sobol” (lasica) i ”Mangusta” (mungos).   

Poštujući dalekovidost admirla carske flote, nijedna vlast nije ispuštala iz vida značaj Sevastopolja, o čemu svedoče i navedeni podaci. Prvenstveni zadatak Crnomorske flote je zaštita unutrašnjeg mora i državne granice.