Ponovićemo, po ko zna koji put: u ratu, pored ljudi, najpre strada istina. Tako je i sa Donbasom, odnosno Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom i njihovim oružanim snagama. Sve medijske oči sveta uprte su u snage Ruske Federacije, Ukrajine, u brojne ”mistične” specijalne jedinice egzotičnih imena (”Azov”, ”Ajdar”, ”Vagner”, ”Kraken”, ”Desni sektor”, itd, itd). Šta je sa onima koji su  uzeli oružje u ruke da se brane? Kako su se oni naoružali i kako su izrasli u silu koju  Ukrajina nije mogla da savlada? Ovom prilikom moramo ponovo da podsetimo (nerado, doduše) da smo i mi imali slična iskustva u toku građanskog rata, kada su od paravojnih formacija nastajale ”regularne” oružane snage. Za pripadnike ovih jedinica, na samom početku sukoba, Rusi su koristili imenicu повстанцы – pobunjenici, ustanici.

Reč je, kao i uvek, o granicama i istorijskim nepravdama (deobama i dogovorima moćnih)   nanešenim nekom narodu koji je ostao van granica svoje matice. Toga ima svuda po svetu. Uvek je to bilo pod izgovorom – ”sad smo ista država, nije važno gde su granice”. A kad je zapucalo, pucalo se tačno na tim granicama! Kako je Donbas postao neuralgična točka planete (jedna od brojnih)? Nerado citiram svoje tekstove, ali evo rečenice koja je objavljena pre gotovo pola godine na ovom portalu: ”Godine 1922. Lenjin (po majčinoj liniji švedsko-nemačkog porekla, po dedi Ukrajinac, a po očevoj strani finsko-ugarskog porekla) daruje Ukrajini neprocenjivo rusko bogatsvo na istoku i jugoistoku zemlje! U sastav Ukrajine ulaze Harkov, Lugansk, Donjeck, Zaparožje, Herson, Odesa, Nikolajev”. Donjecki bazen ( ukr. Донецький басейн, rus. Донецкий бассейн) je ugljenosni revir koji se pruža istočnim delom formalne Ukrajine, do Rostovske oblasti, gde se nekada nalazilo more. 

Donbas je uvek bio jedno od centralnih mesta ekonomske moći kako Ruske Imperije, tako i SSSR, zatim Ukrajine, a sada, bez obzira na rat i razaranja, on je, praktično, deo samoproklamovanih republika DNR  i LNR, pod zajedničkim nazivom Novorusija. Oblast koju zahvata DNR je poznata i po nazivu Donečina (ukr. Донеччина). Njen glavni grad je Donjeck, a usled rata Ukrajina je sedište izmestila u grad Kramatorsk. Ovaj deo se do novembra 1961. godine zvao Staljino. Do rata je pokrivao više od polovine proizvodnje uglja, čelika i gvožđa, uz razvijenu metalurgiju, industriju goriva i elektrine energije. Imao je izvanredno razvijenu mrežu puteva, železnica, luka i aerodroma.  

Luganska narodna republika nalazi se u Luganskoj oblasti (ukr. Луганська область) i to je najistočniji deo Ukrajine. Centar joj je u Lugansku, a Ukrajina je privremeni centar izmestila u Severnodonjecki. Oblast je obrazovana 1938. godine i zvala se Vorošilovgradska oblast (do 1958. pa onda opet od 1970. do 1990) u znak sećanja na Klimenta Vorošilova, maršala SSSR o kome smo više puta pisali.

Počeci sukoba

O početku se danas, manje-više, zna sve, bez obzir na medijsku buku i entropiju. Pišući o ozloglašenoj trijadi (”Azov”, ”Ajdar” i ”Desni sektor”) bavili smo se tim počecima. Kako se većinsko rusko stanovništvo tako brzo organizovalo i postalo ozbiljna oružana sila? Narodna milicija DNR je vojna struktura izvršne državne vlasti koja se nalazi pod jurisdikcijom Vlade Republike i njome upravlja Ministarstva odbrane. Prvi oružani oblik bio je Prvi armijski korpus DNR osnovan 12. novembra 2014. godine. Poslednja poznata struktura Narodne milicije DNR izgledala je ovako: 

• Centralni organi ratnog rukovođenja Oružanim silama.
• Vidovi.
• Rodovi.
• Specijalne jedinice.
• Službe naoružavanja OS.
• Pozadina OS.
• Vojno školstvo, komesarijati i specijalizovane organizacije. Na čelu Oružanih snaga nalazi se Generalštab koji je podređen Ministarstvu odbrane DNR. 

Brojnost ove formacije nije danas poznata, no zna se da je 2017. godine u njoj bilo 35.500 ljudi, da bi 2019. bilo 20.840.

Formacija je tipično ruska, gotovo preslikana. U operativno-taktičkoj komandi ”Donjeck” (nekadašnji Prvi armijski korpus) sada se nalaze sledeće jedinice, odredi, ustanove i službe:

• Prvi Slavjanski gardijski odred U njegov sastav ulaze brojne taktičke jedinice nivoa bataljona i diviziona, a često im se pridaje i atribut posebni ili samostalni (особый и отдельный). Tri motostreljačka bataljona (”Viking”, ”Semjonovski”) taktičke grupe ”Slavjanska” i ”Kamsamoljskoje”, tenkovski bataljon, haubički samohodni, haubički artiljerijski i reaktivno-artiljerijski divizioni, protivtenkovska baterija, PVO divizion, izviđačka četa, PVO raketni divizion, inžinjerijsko-minerska četa, čete veze, tehničkog i materijalnog obezbeđenja i vod snajpera. U naoružanju su, prema poslednjim dostupnim podacima (pre masovnih dejstava i specijalne operacije OR RF) imali: 41 Т-72 i Т-64,  nepoznat broj BMP-1\2, БТР-80 i MT-LB, 18 122-mm D-30, 18 122-mm 2S1 «Gvozdika», 18 BМ-21 «Grad», 18 120-mm minobacača, 4 100-mm topova МТ-12 «Rapira», 6  BМ 9А34(35) «Strela-10», 6 ZU-23-2, PTRK 9К113 «Konkurs», PZRK 9К38 «Igla».

• Treći gardijski Gorlovski odred (Treća samostalna motostreljačka brigada ”Berkut” (отдельная мотострелковая бригада) taktička grupa ”Gorlovka). U njegov sastav ulaze: štab, tri motostreljačka bataljona (”Gorlovski”, ”Jenakijevski” i ”Lavina”), tenkovski bataljon, divizioni haubica, reaktivne artiljerije i haubičke samohodne artiljerije, protivtenkovska baterija, izviđačka četa, PVO raketni divizion i čete inžinjeraca, medicinara, tehničkog i materijalnog obezbeđenja, kao i vod snajpera. Ova jedinica ima i komandantski vod. U naoružanju su imali: 30 Т-72 i Т-64,  nepoznat broj BMP-1\2, BTR-80 i MT-LB, 18 122-mm D-30, 18  122-mm 2S1 «Gvozdika», 18  BM-21 «Grad», 18 120-mm minobacača, 4 100- topova МТ-12 «Rapira», 6 BM 9А34(35) «Strela-10», 6 ZU-23-2, PTRK 9К113 «Konkurs», PZRK 9К38 «Igla».

• Peti samostalni odred ”Aleksandar Zaharčenko” (Taktička grupa sa samostalnom motostreljačkom brigadom ”Oplot”, taktičkom grupom ”Oplot”, samostalnom Donjeckom motostreljačkom (teškom) brigadom koja nosi ime prvog predsednika DNR Aleksandra Zaharčenka). U njoj se nalaze: štab, dva motostreljačka bataljona, dva tenkovska bataljona, divizioni haubica, reaktivne artiljerije i samohodnih haubica. Pored toga imaju i protivtenkovsku bateriju, izviđačku četu, PVO divizion i čete inžinjeraca-minera, veze, medicinske pomoći, tehničkog i materijalnog obezbeđenja, vod snajpera i komandantski vod. Naoružanje: 30 Т-72 i Т-64, nepoznat broj BMP-1/2, BTR-80 i MT-LB, 18 122-mm D-30, 18 122-mm 2S1 ”Gvozdika” 18 BM-21 «Grad», 18 120-mm minobačača, 4 100-mm topova МТ-12 «Rapira», 6 BM 9А34(35) «Strela-10», PTRK 9К113 «Konkurs», PZRK 9К38 «Igla».

• Stoti gardijski odred (taktička grupa ”Kupola i stota samostalna brigada). U njegovom sastavu nalaze se: štab, tri motostreljačka bataljona, tenkovski bataljon, divizioni samohodnih i vučenih haubica, protivtenkovska baterija, čete ABHO, inženjerisko-minobacačka, veze, medicinske pomoći, materijalnog i tehničkog obezbeđenja. Naoružanje:10 Т-72 i Т-64, nepoznat broj BMP-2 i BTR-80, 18 122-mm  2S1 «Gvozdika», 18 122mm D-30, 18  120mm minobacača, 4 100mm topova МТ-12 «Rapira».

• Marijupoljsko-Hinganski odred morske pešadije: Štab, dva motostreljačka bataljona (”Semjonovski”), tenkovski bataljon, divizion samohodnih haubica, artiljerijska baterija, izviđačka četa, PVO raketni divizion, čete inžinjeraca-minera, veze, tehničkog i materijalno obezbeđenja, vod snajpera i komandantski vod. Naoružanje: 30Т-72, nepoznat broj BMP-1\2, BTR-80 i MT-LB, 18 122mm  2S1 «Gvozdika», 6 120mm 2B16 «Nona-K», 18 120mm minobacača, 6 BM 9А34(35) «Strela-10», 6 ZSU-23-2, PTRK 9К113 «Konkurs», PZRK 9К38 «Igla».

• Taktička grupa ”Koljčuga” (Samostalna artiljerijska brigada ”Kaljmius”) Štab, topovski, haubički, reaktivni i protivtenkovski divizion, baterija upravljanja i artiljerijskog izviđanja, čete materijalno-tehničkog obezbeđenja i medicinske pomoći. Naoružana je sledećim sredistvima: 24 122mm 2S1 «Gvozdika»,12 152mm topova 2А36 «Giancit-B», 12 152mm haubica 2А65 «MSTA-B», 18 122-мм RZSO BM-21 «Grad», 2 220-RZSO 9К57 «URAGAN», PTRK 9К113 «Konkurs», 7 BMP 1\2, 6 ZSU-23-2.

• Samostalni odred Narodne milicije ”Dunav” (Jedanaesti gardijski motostreljački puk ”Istok”). Štab, dva motostreljačka i jedan streljački bataljon, tenkovski bataljon, divizion samohodnih haubica, reakrivna baterija, PT artiljerijska baterija, PVO raketna baterija, po jedna četa izviđača, inžinjeraca-minera, veze, materijalnog i tehničkog obezbeđenja, vod snajpera i vod bacača plamena. Od naoružanja poseduju: 10 Т-72 i Т-64, nepoznat broj BMP-1\2, BTR-80 i MT-LB, 12 120mm 2S9 «NONA-S» 122mm 2С1 «Gvozdika», 6 BM-21 «Grad», 12 120 mm minobacača, 4 100mm topa MT-12 «Rapira», 6 BM 9А34(35) «Strela-10», 6 ZSU-23-2, PTRK 9К113 «Kokurs», PZRK 9К38 «Igla».

• Samostalni komandantski puk Grupa za brzo reagovanje, jedinice Vojne policije i Samostalnih štabova gradova DNR i reona Donjecka, koji su obeležni brojevima od jedan do 12 sa dodatkom imena grada.

• Drugi samostalni tenkovski bataljon ”Dizel” Četiri tenkovske i jedna motostreljačka četa, haubička baterija, izviđačko-osmatrački vod. Naoružanje: 41 Т-72, 10 BMP-1/2, 6 122mm D-30.

• Samostalni PVO divizion Naoružanje: 6 BM 9А34(35) «Strela-10», 6 ZSU-23-2.

• Specijalni izviđački bataljon posebne namene morske pešadije ”Sparta”. Štab, dve izviđačke i jedna specijalna četa ”Lavina”. U naoružanju imaju do 10 BTR.

• Samostalni Ilovajski gardijski motostreljački (jurišni) bataljon ”Somali” Štab, tri motostreljačke čete, jedna tenkovska, bataljonska artiljerijska grupa. Osnovno naoružanje: do  30 BMP 1/2, 10 Т-64, 120mm minobacači, nekoliko120mm 2 S9 ”Nona-S”.

• Prvi samostalni bataljon posebne namene ”Han”. Štab, dve čete sa po četiri grupe posebne namene, treći samostalni bataljon.

• Treći samostalni bataljon posebne namene (o njemu nema nikakvih podataka).

• Samostalni remontni bataljon ”Kongo”.

• Samostalni bataljon nadzora i zaštite ”Paučina”.

• Samostalni bataljon materijalnog obezbeđenja.

• Samostalna inžinjerijsko-minerska četa.

• Samostalna četa za radio-elektronsku borbu i PED. Poseduju originalno razrađene sisteme – stanicu ”Terikon M2H” i stanice za ometanje ”Triton” i ”Kameleon”.

• Samostalna četa bespilotnih letelica.

• Azovska flotila. Posebna jedinica ”Tajfun”. U svom sastavu ima deveti puk mornaričke pešadije (jurišni).

• Bataljoni Teritorijalne obrane.  Ima ih ukupno šest.

• Donjecka viša opšta štabska škola.  

• Ministarstvo državne bezbednosti. U svom sastavu ima Službu pogranične zaštite sa šest uprava i jednom odvojenom jedinicom, kao i službu a specijalne operacije.

• MUP (MVD) Donjecke narodne republike. U njegovom sastavu su jedinice-pandani jedinicama RF – OMON, SOBR i Sokol.
  • Komanda unutrašnje vojske sa dva puka (41. i 52.), 11. školski bataljon i četa  snabdevanja.
  • Republička državna služba zaštite. U njenom sastavu su uprave obezbeđenja predsednika DNR, VIP, objekata i puk zaštite (bataljoni ”Patriot”, ”Legion”, ”Vitez”).
  • Ministarstvo za vanredne situacije DNR. Preslikano MČS RF, u znatno manjem obimu.

U ratu na strani DNR i LNR nalazi se i mnogo dobrovoljaca, ali i jedna organizovana grupacija – ”Dobrovoljački pokret Interbrigade”, neregistrovana ruska nacional-boljševička partija ”Druga Rusija”.

Naoružanje i tehnika

U ovom trenutku to je nepoznat broj, kako zbog vojne tajne, tako i zbog neprekidne promene stanja na terenu. Zarobljena je velika količina ukrajinske tehnike (oko 30 tenkova, više od 60 borbenih vozila pešadije, transportnih vozila, artiljerijskih sistema, itd). Za sve to vreme iz RF pristižu dopune u teškoj ratnoj tehnici, pre svega u tenkovima. Prema zastarelom podatku, Ministartvo odbrane Ukrajine 2019. godine smatralo je da u DNR ima 285 tenkova, oklopnih borbenih vozila 557, topova 240, minobacača 171 i reaktivnih bacača 122.

Narodna milicija Luganske narodne republike (LNR)

Osnovana je sedmog oktobra 2014. godine (slučajnost – na Putinov rođendan). Godine 2015. imala je i svoje novine, ”Ratnik Svetograda” (izašlo je devet brojeva), a 10. novembra 2020. godine pokrenuli su radio-stanicu ”Kombat FM” (značenje je višeslojno; kombat je u Drugom svetskom ratu bio komandant bataljona, ali može da znači i englesku imenicu combat – borba, boriti se sa ili protiv nekog; Lazanski je svojevremno objavio jedan broj časopisa istog imena). 

Sastav i naoružanje operativno-taktičke komande ”Lugansk”

• Druga samostalna gardijska motostreljačka brigada ”Klim Vorošilov”.
• Četvrta samostalna motostreljačka brigada ”Crveno svetlo”.
• Sedma samostalna gardijska motostreljačka Čistjakovska brigada.
• Samostalna artiljerijska brigada posebne namene.
• Šesti samostalni motostreljački kozački puk ”Ataman Platov”.
• Samostalni komandantski puk Narodne milicije.
• Četvrti samostalni tenkovski bataljon (ranije ”Avgust”).
• Samostalni PVO raketni bataljon.
• Samostalni izviđačko-obaveštajni bataljon.
• Samostalni bataljon posebne namene.
• Samostalni remontno-tehnički bataljon.
• Samostalni bataljon kontrole i zaštite.
• Samostalni bataljon materijalnog obezbeđenja.
• Četrnaesti bataljon Teritorijalne odbrane (Kirovsk i Donjeck).

Teška tehnika i naoružanje 

Od početka dejstava ova oružana grupacija poseduje trofejnu tehniku sovjetske, odnosno ruske i ukrajinske proizvodnje. Najpre su primećeni tenkovi T-64, borbena vozila pešadije BMP-1, oklopni transporteri BTR-80, SAU 2S1 (samohodna artiljerija ”Gvozdika”), RZSO (raketni sistemi plotunske vatre) ”Grad”, haubica ”Msta-B”, ZRK (raketni kompleks) ”Strela 10M”. Posmatrači OEBS takođe su videli i ”Buratino”, višecevni bacač karakterističan po upotrebi termobarične municije. Njega ukrajinska armija nema, pa je poreklo jasno. U julu 2014. uspeli su čak da zarobe i jedan avion-jurišnik SU-25 i optimistički pokušali da naprave svoju avijaciju. Streljačko naoružanje je sve ono koje smo do sada više puta navodili, s tim što je tokom dejstava ove godine u plen pala i velika količina najraznovrsnijeg naoružanja stranog porekla, praktično sa svih kontitenata. Ministarstvo odbrane Ukrajine u poslednjoj informaciji koju je objavilo u vezi s naoružanjem Narodne milicije LNR, navelo je da su poznate sledeće količine oruđa: 196 tenkova, 357 oklopnih borbenih vozila, 204 artiljerijska oruđa, 105 minobacača i 86 sistema reaktivne plotunske paljbe.   

Jasno je kako se grupa pobunjenika (od njih hiljadu-dve) pretvorila u dobro naoružanu i opremljenu armiju, sa zajedničkom komandom i ratnim ciljem, što bi moglo biti predmet posebnog teksta, kada budu dostupni podaci o tome šta je sve od 2014. godine stiglo na tu teritoriju pored humanitarne pomoći. Sada pošto je RF zvanično priznala ove dve republike, nema formalnih prepreka da međusobno dele informacije i sadejstvuju, što čine, praktično, od početka sukoba.