Jezdeći nebom „učinak bombardovanja” snimaju nemački, francuski, britanski i američki aviončići bez pilota. Iako su delo najsavremenije tehnologije – iznad Jugoslavije do kraja maja u staro gvožđe poslato je njih čak dvadesetak
Tokom NATO agresije na SRJ 1999 godine, u ''Politici'' smo objavljivali podatke o sistemima koje je agresor upotrebljavao protiv nas. Tada su podaci bili teže dostupni, tako da je u ovim tekstovima svakako bilo grešaka i propusta. No, povodom godišnjice agresije, objavićemo neke od ovih radova kako bi se podsetili šta smo preživeli (na žalost, ne svi).
Agresor rezultate varvarskih bombardovanja prati i analizira uz pomoć taktičkih bespilotnih letelica (UAV – Unmanned Aerial Vechile) Za ovaj „posao” zadužene su bespilotne letelice „drone” CL-289 7. i 14. nemačkog artiljerijskog puka (7. U. 14. AR, Egesin) i 7. francuskog inženjerijskog puka (7eme RG, Brignoles), kao i UAV „hanter” i „predator” 5. britanskog kraljevskog artiljerijskog puka (5. RRA, Catterick) i 11. i 15. skvadrona američkog vazduhoplovstva (11th & 15th RS). „Nebeski špijuni predstavljaju deo najsavremenije tehnologije pa njihovo obaranje neprijatelje dovodi do očajanja (do kraja maja nad teritorijom SRJ „izgubljeno” ih je dvadesetak).
Od afere sa Frensisom Garijem Pauersom (1. maja 1960. Sovjeti su iznad Sverdlovska oborili „Lokidov” U-2B i zarobili pilota-plaćenika CIA). Začeta je ideja o taktičkim automatskim letelicama koje bi, „štedeći” pilote, prikupljale informacije o neprijatelju, nadgledale i navodile artigverijske udare i bivale izviđači oklopnih i mehanizovanih jedini- ca. Od 1979. godine „Boing” je radio na sistemu „Brave 200” a „Hord- trop” je razvijao „AGM-136”.
Međutim, Pentagon je tokom fiskalne 1996/1997. godine sklopio ugovor sa firmom „TRW” iz San Dijega o isporuci združenih taktičkih sistema „hanter” (Joint Tactical UAV Hunter-„lovac”) pešadijskim divizijama i komandama mornaričke pešadije. Ovaj sistem čini osam bespilotnih letelica, četiri daljinska video-terminala, tri zemagvske stanice za planiranje i kontrolu leta, dva zemaljska terminala za prikupljanje podataka i jedna lansirna rampa.
Letelica se u principu lansira sa rampe pomoću dodatnog raketnog motora, ali može poleteti i sa piste zahvaljujući vučnoj snazi sopstvene pogonske grupe koju čine dva klipna motora. „Hanter” može dostići maksimalnu brzinu od 204 km/čas, plafon leta je 5,8 a akcioni radijus – 200 kilometara. Ako se u operaciju uključi još jedna letelica u ulozi „releja” – taktički radijus se povećava i do 500 kilometara. Vođenje i praćenje u letu može biti prethodno programirano (ESR) ili je na principu daljinskog upravljanja iz zemaljske stanice. „Hanter” je opremljen TV kamerama za noćna i dnevna snimanja, IC-senzorima i uređajem za osmatranje u prednjoj polusferi (FLIR).
Najnoviju (i najskuplju) paradigmu američke vojske ipak predstavlja sistem „Airbome Surveillance I Reconnaissance and Target Asquisition UAV RQ-1A”, koji je no šumskom čudovištu-grabljivcu iz. filma Džona Mektirnena (1987, glavna uloga Arnold Švarceneger) nazvan „predatorom”. Sistem opslužuje 55 vojnika a čine ga četiri letelice, zemaljska kontrolna stanica i garnitura za komunikaiije TROJAN SPIRIT II/SATCOM. „Predatorom” upravljaju operator leta i tri operatora senzora sa kontrol- ne stanice na zemlji (GCS; slično simulatoru leta ili video-igricama). Letelica je opremljena kolor-kamerom za dnevno snimanje, IC-kamerom za snimanje noću i u uslovima smanjene vidljivosti i radarom sa sintetičkim otvorom za navođenje kroz oblake i maglu. Sistem TROJAN SPIRIT II ima dve antene prečnika 6,1 odnosno 2,4 m, koje omogućavaju vezu sa zemaljskom stanicom ali i prisluškivanje bežične komunikacije (voki-toki, mobilna telefonija). Zahvaljujući četvorocilindričnom motoru Rotax 912, letelica postiže maksimalnu brzinu od 240 km/čas, ima plafon aera do 8,3 km i taktički radijus dejstva – 800 kilometara (24 časa neprekidnog leta). Inače, „predator” se može rastaviti na 6 delova i transportovati u tzv. „mrtvačkom kovčegu”.
Prema zvaničnim izvorima, sistem RQ-1A razvijen je pod krovom „Dženeral Atomiks Aeronautikala” („General Atomics Aeronautical Systems Incorporated”) a američki cekretar za odbranu je njegovu operativnu upotrebu odobrio aprila 1996. godine. Neki izvori tvrde da je prva operativna upotreba sistema „predator” zabeležena još jula 1994. godine na Bosnom. Tada je PVO Republike Srpske oborila dve letelice a jedna je uništena samodetonatorom (zbog „zatajivanja” motora). Međutim, u pitanju je bio sistem starije generacije, „net 750″, koji su Pentagan i CIA koristili iz baze u Albaniji (stanica kasnije premeštena na ostrvo Brač).
Od tri postojeća sistema „predator”, dva su 1996. godine predata 11. i 15. izviđačkom skvadronu (locirani na pomoćnom aerodromu ratnog vazduhoplovstva Indijan Springs, Nevada). Ova izviđačka grupa je ojačana sistemima „hanter” i dislocirana u mađarsku bazu Taszar, a u operaciju „Elaj Fors” je uključena 1. aprila. Prema dostupnim podaiima, naša PVO je u zoni Apatina i Uroševca oborila dva od osam aktivnih „predatora”.
Nemci su sa projektom „UAV Orohne Anti-Radar” (DAR) starto- vali krajem sedamdesetih godina. U projekat su se uključile firme MVV” I „Dornier”, koje su u saradnji sa Francuzima osvojile proizvodnju operativnih sistema „drone CL-289” (drone, Drohne – „trut” – CL-289; anglosaksonska oznaka „pajver” Piver). „Drone” CL-289 su u operativnu upotrebu prvo uveli Francuzi a Nemci su ih preuzeli februara 1997. godine. Trenutno. Bundesver ima 7 aktivnih baterija (280 vojnika) sa 150 letelica. „Drone” je upotrebljavan još tokom operacija u Bosni (francuski detašman u okviru IFOR multinacionalne divizije Jugoistok) a u špijunsku misiju nad SRJ uključen je od pr- vog dana NATO agresije. Međutim, RV i PVO VJ su do 17. maja oborili četiri letelice CL-289 (12, 14, 20. aprila i 16. maja) pa je Bundesver brže-bolje obustavio njihove letove.
Zahvaljujući turbomlaznom motoru, „drone” može postići maksimalnu brzinu od 204 km/čas; plafon leta je 3,65 km a taktički radijus – 200 kilometara. Opremljen je TV-kamerama i IC skenerom sa uređajem za prenos TV i IC slike, a maršruta leta se mora prethodno programirati.
Spisak oborenih dronova možete pogledati na ovom linku.
