Bombe koje su padale na nas 1999
Još od prvog dana agresije NATO 1999 godine, domaće stanovništvo je upozoravano da se čuva cilindričnih naprava (najčešće) oranž-boje jer, kršeći međunarodne konvencije, avioni Alijanse nas zasipaju i podmuklim kasetnim bombama.
Tokom NATO agresije na SRJ 1999 godine, u ''Politici'' smo objavljivali podatke o sistemima koje je agresor upotrebljavao protiv nas. Tada su podaci bili teže dostupni, tako da je u ovim tekstovima svakako bilo grešaka i propusta. No, povodom godišnjice agresije, objavićemo neke od ovih radova kako bi se podsetili šta smo preživeli (na ćalost, ne svi).
Kasetne bombe su „izmišlјene” pre više decenija kao brzo i pouzdano sredstvo za prekidanje komunikacija. Međutim, vremenom su razvijene u podmukla, monstruozna ubojna sredstva koja najviše ugrožavaju civilno stanovništvo. Primena kasetnih bombi našla se na udaru niza mirovnih asocijacija što je dovelo do njihove zabrane.
Među najpoznatije kasetne bombe spadaju britanske „Hunting Engineering” BL-755 (mase 272 kg, razvijena 1972. godine), zatim HADES (Hunting Area Denial System)kao i „sejač” Hunting JR-233.Dvodelni kontejner BL-755 ima sedam komora sa po 21 kasetnom bombom NV-876(mase 2,7 kg, prvobitno predviđene za „sejač” JR-233) koje su opremlјene senzorskim ili vremenskim (satnim) upalјačem i kumulativnim punjenjem. Nakon što avion izbaci kontejner, bombe NV-876se armiraju; posle izvesnog vremena detonira osnovno eksplozivno punjenje, pritisak gasova otvara kontejner i rasipa tovar iz svih 7 komora. Bombe NV-876opremlјene su padobranima koji im omogućavaju vertikalno spuštanje na teren ili oklopno vozilo. Kumulativno punjenje probija oklop deblјine do 250 mm a telo se rasprskava na 2000 parčadi, uništavajući okolnu „živu silu”. I HADES koristi kontejner tipa BL-755 sa „svega” 49 „bombica” NV-876.
Borbeni avion može poneti dva „sejača” JR-233sa po 30 bombi 86-357 (masa 26 kg) i 215 bombi NV-876(ukupno 490 eksplozivnih naprava). Bombe 86-357 probijaju beton i eksplodiraju u kaverni, pod zemlјom, teško oštećujući aerodromske piste ili puteve. Manje bombe NV-876,rasute oko kratera, sprečavaju inženjerce i mehanizaciju da odmah pristupe otklanjanju havarija.
Francuzi su u saradnji sa firmom „Matra”razvili bombe BLG-66Belouga. „Balugin” kontejner ima 19 komora sa po 8 komada „sub-municije” – specijalnih protivoklopnih i protivpešadijskih „mina iznenađenja” koje se spuštaju na tlo pomoću padobrana i pokrivaju površinu od 5000-10.000 m2. Poznato je da su Francuzi „baluge” koristili tokom građanskog rata u Čadu i „Pustinjske oluje” a na njihovu primenu na prostorima SRJ upozorili su lekari VMA, jer su imali teško ranjene pacijente. Najpreciznije podatke o tipu kasetnih bombi koje NATO koristi u operaciji „Allied Force”dao je inženjerijski pukovnik Dušan Stanižan (kasnije general-major. aktivna služba u VJ prestala mu je 2002. godine). Stanižan se ograničio na eksplozivne naprave američke proizvodnje, tzv. BLU-97/B.
Američka vojska koristi „cluster” bombe familije CBU (ClusterBomb Unit 84, 87, 87B) ili MK20 Rockeye. Bomba Mk. 20 se sastoji od vremenskog upalјača Mk. 339, tela Mk. 7 Mod. 6i247 manjih bombi Mk. 118. Upalјač Mk. 339 se tempira tako da se kontejner rasprskava na želјenoj visini, između 90. i 900. m iznad zemlјe. „Bombice” M. 118 kumulativnog (probijaju oklop deblјine 25. mm) i parčadnog dejstva (probijaju prepreke deblјine i do 790. mm) opremlјene su dvostrukim, pijezo-električnim i perkusionim upaljačem, sadrže 180. g eksploziva a pokrivaju teren veličine fudbalskog igrališta.
Kontejneri CBU-84 mogu primiti 147 a CBU-87 – 202 kasetne bombe BLU-97/B (isti tip bombi može se izbaciti i pomoću „sejača” JR-233). Borbeni avion obično nosi dva kontejnera CBU-87sa 404 bombi odloženog dejstva koje „pokrivaju” površinu od 10.000 do 15.000 m2. „Kasetnice” BLU-97/B su opremlјene vremenskim upalјačem odloženog dejstva i sadrže 230 g. kumulativnog punjenja i zapalјivi prsten od cirkonijuma i ciklonita. Bomba ima ubojito parčadno dejstvo do 150 m. a „geleri” na 11 m. probijaju čeličnu ploču deblјine do 6.4 mm i onesposoblјavaju nezaštićena vozila udalјena 75 metara.
Pažlјivom analizom snimaka CNN moglo se uočiti da Amerikanci u Avianu ove bombe opremaju nišanskim uređajima „longshot”, što im omogućava precizno dejstvo po prethodno određenim ciljevima. „Longšot” glava se za samo 30 minuta može montirati na svaku vrstu bombe a funkcioniše na GPS (Global Positioning System) i inercionom sistemu za navođenje. Podaci o metama mogu se unapred programirati ili se inputiraju tokom leta. Računar podatke prima putem standardne UHF radio-veze, pri čemu svaka poruka sadrži i kodirani broj aviona (radi sprečavanja ometanja veze ili „infiltracije” pogrešnih podataka). Ovim uređajem se bombe bačene sa visine od 12.000 m precizno navode na cilj udaljen i do 140 kilometara.
