Da u savremenim ratovima mediji i propaganda igraju važnu ulogu, pokazuje slučaj ”jednog od najsmrtonosnijih snajperista na svetu”, ”elitnog snajperiste i zapadnog borca za slobodu koji se dobrovoljno prijavio u ukrajinsku vojsku”.
Mislimo na Kanađanina ”Valija” (Wali), koji je ovaj nadimak navodno dobio u Afganistanu a ”koji na arapskom znači guardian”. Koliko mi znamo, Wāli, Wā’lī ili vali, kod nas ”valija”, označavao je administrativnog upravnika ”vilajeta”. U svakom slučaju, ”Valijev” gest prati potresna priča; osetivši potrebu da se stavi u odbranu ukrajinosg naroda, odlučio je da kao dobrovoljac svoje ”dvanaestogodišnje vojno iskustvo stavi na raspolaganje Ukrajini, pri čemu je kod kuće ostavio suprugu, jednogodišnjeg sina i udoban život IT programera”.
U Ukrajinu je iz Poljske prešao 4 marta sa još tri kanadska veterana i stupio u ”Internacionalni puk” pod starim ratnim nadimkom kako ”zli Putin” ne bi saznao njegov identitet i osvetio se ženi i bebi u Kanadi. Prema intervjuima datim zapadnim medijima, ”Vali” je svoje snajperske veštine usavršio tokom karijere u kanadskoj vojsci, koju je napustio 2015 godine.
U Avganistan je, navodno, prvi put bio raspoređen 2009. godine kao borac22. Kanadskog Kraljevskog puka (Canadian Royal 22nd Regiment Van Doos, R22R), sa kojim se šest meseci borio oko Kandahara; u Afganistan se vratio nakon godinu dana da bi radio kao instruktor u Afganistanskoj policiji (mentor Afghan police). U drugom intervjuu, tvrdio je da je na istom bojištu proveo dve ”ture”, odnosno, 12 meseci (u kanadskoj i britanskoj vojsci, do 2014 godine tura na ratnom području trajala je 6 meseci). U navedenom periodu (od marta 2009 do novembra 2009), kod Kandahara je bio raspoređen 2 bataljon puka Van Doos, dela Task Force Kandahar 1-08, a u sklopu Operation Athena Rotation 7. Tako se može pretpostaviti da je tajanstveni ”Vali” bio pripadnik 2. bataljona 22. Kanadskog kraljeskog puka. Na prostorina Task Force Kandahar 1-08 u to vreme nije zabeležen ni jedan značajan snajperski duel ili neki hitac vredan svetske pažnje, No, istom periodu najbolji svetski hitac postigao je Krejg Harison (Craig Harrison) konjički kaplar britanskog Kraljevskog konjičkog gardijskog i Prvog dragonskog puka (Royal Horse Guards and 1st Dragoons, ”Bluesand Royals”); Harison je u novembru 2009, južno od Musa Qala u afganistankoj provinciji Helmand, iz puške Accuracy International AWM (Arctic Warfare Magnum or AI-Arctic Warfare Magnum) .338 Lapua Magnum,sa 2475. metara uspeo da ubije talibanskog mitraljesca. Harison je, inače, u konjicu stupio 1990 a, prema sopstvenimm rečima, u preciznom gađanju je počeo da se vežba tokom boravka u snagama UNPROFOR u bivšoj Jugoslaviji, i to koristeći ruski snajper SVD (ili naš, domaći M76?). Nakon povratka iz Afganistana, Harison je dobio simptome PTRS pa je 2014. otpušten iz vojske.
Čitava priča o ”Valiju” (ili ”Valiji”?) pomalo liči na kompilaciju biografija dvojice zaista priznatih strelaca. Naime, tokom famozne operacije ”Anakonda” (2-10 mart 2002) u dolini Shah-i-Khot, kao deo borbenog tima 187. brigade američke 101. Airborn divizije. učestvovao je 3. bataljon kanadskog Lakog pešadijskog puka princeze Patriše (Princess Patricia’s Canadian Light Infrantry, 3PPCLI). Tokom borbi, 2. marta 2002, snajperski tim bataljona, predvođen kaplarom Grejemom Ragsdejlom (Graham Ragsdale, 2000. godine je bio i u sastavu SFOR u Bosni), postigao je 20 potvrđenih pogodaka. Ragsdejl je 2003. napustio armiju i tri godine kasnije je počeo da radi kao plaćenik (PMC) u Avganistanu i Severnoj Africi. Povukao se 2015. godine. Zanimljivo je da je Ragsdejl gajio ambicije da postane bokser; da bi ostvario svoje želje, 1991. se prijavio u kanadsku patrolnu grupu Rendžersa (Canadian Rangers patrol group, jedan vrsta rezervnog sastava na stalnoj dužnosti i petaestodnevnoj godišnjoj obuci), gde je imao dovoljno vremena da trenira omiljeni sport. Kako nije imao uspeha u boksu, 1996. se ponovo vratio u regularnu armiju. No, 2 marta 2002, kod Šah-i-Kota, proslavio se Ragsdejlov podređeni snajperista, Rob Furlong (zanimljivo, 1999 takođe je bio član SFOR u Bosni).
Naime, Furlong je iz dalekometne snajperske puške (LRSV), McMillan Brothers TAC-50 kalibra .50 (12,7 mm), koristeći municiju sa zrnima 48,5 grama Hornadi A-MAKS VLD, sa distance od 2430 m, ostvario čak tri pogotka od kojih je jedan bio smrtonosan. Kako je prosečna brzina zrna bila 823 m/s, cilj je pogođen skoro 3 sekunde nakon opaljenja! Ovo je bio svetski rekord koji je tek 2009. oborio spominjani britanski konjički kaplar Krejg Harison.
Inače, Furlong je napustio vojsku i zaposlio se kao policajac u Edmontonu, kanadska provincija Alberta, odakle je otpušten 2013. godine. Neki detalji iz biografija Ragsdejva i Furlonga očito su iskorišćeni tokom stvaranja mita o ”Valiju” (takođe ”ljubitelj” boksa). Drugi problem može se uočiti oko oružja koje je ”Vali” dobio u Ukrajini. Navodi se da je zadužio SAKO (Suojeluskuntain Ase-ja Konepaja Oy, Riihimäki) TRG-22 .308 Win., kojom, inače, raspolažu i pripadnici ukrajinskog Specnaza ”Omega” (Спецпідрозділ “ОМЕГА”) kao i borci Centra za antitrorističku borbu ”Alfa” (Центр спеціальних операцій боротьби з тероризмом, ЦСО ”А” ili ”Альфа”).Na drugom mestu se tvrdi da je dobioLRT (Long Range Tactical) Blaser R93 Tactical 2 .308 Winchester nemačke firme ”Blaser Jagdwaffen GmbH”. No, čitava priča je dobila neželjen obrt kada se na društvenim mržama pojavila vest da je ”Vali” poginuo samo 20 minuta nakon stupanja u borbu kod Marijapula. Tvrdi se da je pao kao meta ruskih ”specnazovika” ali i da je poginuo tokom artiljerijskog napada. Kao i čitava priča o ”Valiju”, ni podatak o njegovoj smrti je nepotvrđen.
Da mreže ne bi ostale bez tako uzbudljive teme kao što su snajperisti, sada se pojavljuje novi dobrovoljac u Ukrajini, bivši razvodnik (lance corporal) – snajperistaShane Matthews, koji je prošao više tura u Afganistanu i Iraku u sastavu 2 bataljona britanskog Kraljevskog puka Princeze od Velsa (Tigrovi, 2nd Battalion Princess of Wales’s Royal Regiment, ‘The Tigers’, PWRR).
