U SAD je registrovano vise privatnih najamničkih kompanija koje su bile angažovane širom planete. Javnosti su svakako najpoznatije NPRI i DynCorp upravo zbog toga što su otvoreno bile involvirane u sukobe na prostorima bivše Jugoslavije.
DynCorp – američki privatni vojni kontraktor (American private military contractor) je rad započeo kao vazduhoplovna kompanija, potom je pružao podršku vazduhoplovnim operacijama, vršio obuku i trening u obaveštajnim poslovima, pružao obezbeđenje, izvodio specijalne opracije, održavao vozila a radio i na dobijanju nafte iz uglja. Ima stalne angažmane od strane američke vojske na svim neuralgičnim tačkama sveta.
Koreni kompanije DynCorp sežu u prve godine nakon Drugog svetskog rata. Posle 1945 godine veliki broj vojnih pilota i pomoćnog osoblja pokušao je da pokrene sopstveni biznis. Ideja je bila da se od Ratnog Vazduhoplovstva SAD preuzmu suvišni transportni avioni i formiraju kompanije za prevoz robe. Tako je i naturalizovani Amerikanac argentinskog porekla, Jorge Emilio Carnicero (1921-2009), inače zaposlen u Air Carrier Service Corporation u Vašingtonu, 15. maja 1946. podneo zahtev za registraciju privatne kompanije California Eastern Airways Inc. (CEA).Firma je imala oko 104 radnika, funkciju predsednika obavljao je J.J. O’Brien, podpredsednika – W.J. Hoelle, a pomoćnika podpredsednika – R. E. Caskey. CEA je u to vreme raspolagala sa 4 aparata DC-4 (Douglas C-54 Skymaster adaptirana na C-54A-1-DC Carvair DC-4, Car-via-Air). Carnicero je dobio reg. br. NC54373 i firma je započela sa radom iz Ouklanda u Kaliforniji.
Firma je od samog osnivanja poslovala sa gubitkom. Naime, stara, velika kompanija American Airlines je odmah posle rata otkupila American Export Airlines (preimenovan uAmerican Overseas Airlines), tako da je American Airlanes Contract Air-Cargo Division preuzela većinu poslova na tržištu. Zbog jake konkurencije, CEA je do kraja 1947. bila u gubitku za više od 726.000 dolara. U decembru 1947. godine, Andre Marie de Saint-Phalle (1906-1967) je preuzeo funkciju predsednika i napravio suštinske promene ali je u maju 1948. bio primoran da Okružnom sudu u Delaveru podnese zahtev za stečaj. Da bi oporavio firmu, Saint-Phalle je otpustio 85% osoblja, adaptirao kargo avione u putničke i dao ih u zakup drugim kompanijama. Do septembra 1948. poslovanje firme je postalo profitabilno. U prvoj polovini 1950. avioni su poboljšani tako da su bili sposobni i za prekookeanski transport robe. U međuvremenu, izbio je Korejski rat i CEA je dobila državne ugovore za održavanje vazdušne veze sa Tokijom. Ova operacija je bila izuzetno isplativa i kompanija je uspela da ostvari neto profit za 1950 godinu od 244.163,58 dolara.
Naredne godine, 7. maja 1951, u SAD je pokrenuta i privatna kompanija Land-Air Inc., koja je prva formirala ugovorne timove za terensko tehničko održavanje američkih vojnih letilica (Contract Field Teams). Kako bi prošilila ugovore sa vojskom, CEA je odmah otkupila Land-Air Inc. Tako je postala prva firma koja je održavala teretni vazdušni saobraćaj između obe američke obale i prekomorskih zemalja sa održavanjem i remontom letilica na svakoj tački, što se pokazalo drgocenim za američku vojsku još uvek upletenu u rat u Koreji.
No, CEA je nastavila sa disersifikacijom, proširujući svoje delatnosti i van sfere vazdušnog saobraćaja i tehničkog održavanja. Tako je preuzela odgovornost nad raketnim poligonom ”Beli Pesak” (White Sands Missile Range, White Sands Proving Ground). Poligon je formiran 9. jula 1945. u Tularosa bazenu u Nju Meksiku radi testiranja zaplenjenih nemačkih balističkih raketa V-2 (Aggregat 4, Wunderwaffe, Vergeltungswaffe, Fernwaffe V-2). Zanimljivo je da je tokom testova, 30. maja 1947, jedna raketa preletela granicu sa Meksikom i detonirala nedaleko od Huareza! U cilju daljeg širenja, CEA je 1952. preuzela i ”Air Carrier Service Corporation” (AIRCAR, Wilmington, Del. i Washinton DC), koja se bavila nabavkom i prodajom aviona, vazduhoplovne opreme i rezervnih delova stranim kompanijama i vladama.
Kako je vremenom dolazilo do sve većeg širenja firme i na druge oblasti poslovanja van avio-transporta i vazduhoplovne industrije, ukazala se potreba za promenom naziva. Na predlog zaposlenih, odabrano je ime “Dynalectron Corporation“, koje je zvanično registrovano 14. juna 1962. godine.
Dynalectron je 1964, preuzimanjem kompanije Hydrocarbon Research, Inc, svoje poslovanje proširila i na polje energetike. Zahvaljujući ovoj akviziciji, Dynalectron je usavršila proces proizvodnje nafte iz uglja, poznat kao ”H-Coal” Naime, ugalj u prahu se mešao sa recikliranim uljem i, zajedno sa vodonikom, dovodio u reaktor. Uslovi u reaktoru su bili obično u opsegu od 445 do 468°C i 172 do 241 bara. Ovaj posao je postao posebno atraktivan nakon naftnog embarga iz sedamdesetih godina XX veka; početkom osamdesetih, Texaco Inc., Ruhrkohle AG, i C. Itoh & Co. usvajaju Dynalectron’s ”H-Oil” proces.
Dynalectron je 1976. sedište preselio u Meklejn (McLean), Virdžinija. Pri tome, kompanija je restruktuirana u 4 ogranka: ”Specijalni ugovori” (Specialty Contracting), ”Energija” (Energy), ”Vladini servisi” (Government Services) i ”Vazduhoplovni servisi” (Aviation Services). Dynalectron je tek 22. decembra 1987. promenio naziv u dobro poznati DynCorp, Inc.
Tokom poslednje decenije XX veka, nakon smanjenja broja ugovora sa vojskom, DynCorp se fokusirao na modern tehnologije. Otkupio je 19 firmi za digitalne tehnologije i mrežne usluge, što mu je omogućilo da dobije veliki broj ugovora sa državnim odeljenjima za informacione tehnologije. Do 2003, polovinu poslova DynCorp predstavljali su ugovori sa IT sekcijama CIA, FBI i Komisije za hartije od vrednosti. Na ovo ukazuje i činjenica da su SAD 1998. angažovale upravo DynCorp sa opremom za satelitske komunikacije na Kosovu, o čemu će kasnije biti vise reči.
U periodu od marta 2003 do 2005 godine, DynCorp sa svim podružnicama је preuzeo Computer Sciences Corporation (CSC) i ime kompanije promenio u DynCorp International (DCI). DCI je preuzeo sve međunarodne poslove dok je DynCorp Technical Services LLC nastavio da ispunjava domaće ugovore. Nakon što su akcije DCI plasirane na njujorškoj berzi, kompaniju je 7. jula 2010. otkupila investiciona grupa Cerberus Capital Management.
U to vreme kompanija je pružala usluge američkoj vojsci širom sveta, uključujući Boliviju, Somaliju, Angolu, Haiti, Kolumbiju i Kuvajt. Takođe je predstavljao značajan bezbednosni segment Predsedničke garde Hamida Karzaija a obučio je i veliki deo policijskih snaga Iraka i Avganistana.
Tokom 2020, DynCorp je otkupljen od strane konglomerata Amentum iz Germantown-a, Merilend, koji se bavi pružanjem usluga iz oblasti odbrane. Konačno, 21. aprila 2021, naziv DynCorp definitivno nestaje sa scene a sve radnike i ranije ugovorene poslove preueo je Amentum.
DynCorp na prostorima bivše Jugoslavije
U vreme kulminacije krize na Kosovu i Metohiji i njene internacionalizacije, ministar inostranih poslova SRJ Živadin Jovanović i predstavnik SB OUN,Bronislav Geremek(Bronisław Geremek, 1932-2008), 16. oktobra 1998. su potpisali dokument o upućivanju kopnene Verifikacione misije za Kosovo (Kosovo Verification Mission, KVM). Geremek je 17. oktobra imenovao Vilijama Vokera (William Graham Walker, 1935) za šefa misije. Sastav KVM je 25 oktobra potvrđen odlukom 263 SB OUN. Komisija je 23 marta 1999 brojala 1387 posmatrača od kojih su 162 bila iz SAD. Pri tome, 152 američka ”posmatrača” su bili plaćenici, ”civili”, pripadnici DynCorp! Američka vlada je, navodno, sklopila ugovor sa DynCorp-om pošto nije želela da izlaže opasnosti svoje nenaoružane vojnike (dogovor o upućivanju posmatrača KVM predviđao je da budu nenaoružani). No, prema instrukcijama Vilijema Vokera a uz logitičku podršku CIA, plaćenici DynCorp su pripadnike OVK obučili u rukovanju sofisticiranim komunikacionim uređajima, koje su im i ostavili nakon povlačenja sa Kosova.
Britanski ogranak ”DynCorp International Inc.”, ”DCH Limited ”, 2008 godine je dobio ugovor vredan 16 miliona dolara za održavanje vojne baze Bondsteel američkih snaga pod komandom KFOR na Kosovu. Prema jednogodišnjem ugovoru sa fiksnom cenom, DynCorp je bio u obavezi da održava i obezbeđuje objekte, terene i izvore električne energije, infrastrukturu (vodovod i kanalizaciju) i pruža druge srodne usluge u kampu.
Prema izveštajima Human Rights Watch, postoje dokazi koji upućuju na umešanost pripadnika DynCorp u trgovini i nasilju nad ženama u Bosni i Hercegovini. Naime, SAD su u sastav vazdušne podrške SFOR, umesto profesionalnih vojnika, uputili ”radnike” po ugovoru DynCorp.
Krajem 1990-ih, Ben Johnston, bivši avio-mehaničar DynCorp-a, i Kathryn Bolkovac, posmatrač iz sastava Međunarodnih policijskih snaga UN (inače pripadnik Lincoln Police Department), nezavisno su tvrdili da su pripadnici u DynCorp-a u Bosni imali seks sa maloletnicima i prodavali ih jedni drugima kao robove. Odmah nakon iznošenja optužbi, Džonston i Bolkovac su otpušteni. Criminal Investigation Division američke armije je 2. juna 2000. u hangaru DynCorp kampa Comanche kod Tuzle pokrenuo istragu po ovim prijavama. Istraga je trajala nekoliko nedelja i njeni rezultati su potvrdili izjave Džonstona. Inače, DynCorp je 5 saradnika zbog sličnih nezakonitih radnji otpustio i pre pokretanja istrage. No, bez obzira na tvrdnje Human Rights Vatch, dva svedoka i rezultata istrage CID, za ova nedela niko nije krivično gonjen.
Bolkovac je sa Cari Lynn objavila knjigu The Whistleblower: Sex Trafficking, Military Contractors And One Woman’s Fight For Justice, na osnovu koje je 2010 godine snimljen film The Whistleblower (Uzbunjivač, kod nas preveden kao Doušnik), sa Rejčel Vajs (Rachel Weisz) i Venesom Redgrejv (Vanessa Redgrave) u glavnim ulogama.
