Vojvoda Stepan Stepa Stepanović, jedan od velikana za koga je bilo predviđeno mesto u Panteonu u Beogradu, po sopstvenoj želјi je sahranjen na Starom groblјu u Čačku.
Stepa Stepanović je 12. novembra 1919, na sopstveni zahtev, razrešen svih vojnih dužnosti i sa suprugom Jelenom se povukao u Čačak, gde je živeo u kući svoga tasta Velisava Milovanovića. Nešto kasnije službeno mu je dodelјen automobil sa šoferom, vojnikom Radivojem Cecićem. Vojvoda nikada nije naučio da vozi, tako da mu je Radivoje postao nerazdvojni pratilac sve do smrti.
Početkom dvadesetih godina Stepa je počeo da pobolјeva. Znajući za sve probleme oko donošenja „Zakona o odavanju priznanja zaslužnima za Otadžbinu (Panteonu)”, te da je njegovom bivšem pretpostavlјenom vojvodi Putniku kapela podignuta 12 godina nakon smrti, a vojvodi Mišiću spomenik otkriven dve godine nakon sahrane, Stepa je odlučio da na vreme, sopstvenim sredstvima, podigne sebi grobnicu. Skice je lično izradio, a posao je poverio čuvenom čačanskom kamenorescu Frančesku Berbelјi. Grobnica je izrađena od betona. Na njoj je Barbelјa postavio dvostepeni spomenik veličine 250×45×25 cm od belog mermera u obliku piramide. Na prednjoj strani, pri vrhu, uklesao je krst, ispod koga je kasnije apliciran bronzani relјef vojvode Stepe u profilu, rad vajara Đorđa Jovanovića. Ispod krsta urezao je natpis: „STEPAN / STEPANOVIĆ / VOJVODA”.
Na osnovi stuba uklesao je lovorov venac sa dve zastave i trofejnim oružjem, a na levoj je aplicirao bronzani lovorov venac sa palminom granom. Ogradu oko spomenika izradio je u vidu četiri veća i pet manjih stubova od belog mermera u obliku topovskih granata, međusobno povezanih lancima od kovanog gvožđa. Na većim stubovima kamenorezac je uklesao mesta na kojima je vojvoda Stepa vodio poznate bitke: „Pirot 1913. g. i Cer 1914. g.”, „Jedrene 1913. g. i Dobro polјe 1918. g”. Berbelјa je u najbolјoj nameri, na ličnu inicijativu, ovom ogradom ukrasio relativno skroman spomenik. No izmena je razlјutila vojvodu, na šta je njegov zet, suprug ćerke Milice dr Krsta Dragomirović, u šali rekao da je najbolјe da Stepa grobnicu ustupi njemu, pošto vojvodi svakako pripada državno priznanje sa sahranom u Panteonu. Stepa je odgovorio: „Kakav Panteon! Hoću ovde da se sahranim. To je moje mesto. Kome treba Panteon neka se u njemu sahranjuje. Ovde će ležati vojvoda Stepa Stepanović sa svojom babom…” Dragomirović je zaista preminuo pre tasta, a sahranjen je na čačanskom groblјu u porodičnoj grobnici Velisava Milovanovića.
Početkom aprila 1927. Stepino zdravstveno stanje naglo se pogoršalo. Kralј Aleksandar mu je preko maršala dvora Aleksandra Dimitrijevića, uz stalnog posilnog Boška Jovanovića, dodelio i dvorskog bolničara Žarka Mladenovića, a za lekarski nadzor je zadužio tada internistu dr Božidara Miloševića i hirurga dr Vitomira Govedarevića. Uz vojvodu su stalno bili supruga Jelena, ćerka Milica, lekari Žarko i Boško i šofer Radivoje. Bez obzira na negu, bolest je brzo napredovala. U lucidnim trenucima Stepa je posilnom, bolničaru i šoferu, u znak zahvalnosti na nezi, dao po 1.000 dinara, a supruzi Jeleni je predao dva zamotulјka novca, jedan za sahranu, a drugi da joj se nađe posle njegove smrti.
U spartanski nameštenoj sobi, prozorom okrenutoj ka omilјenom dvorištu, na gvozdenom vojničkom krevetu uz koji je stajao bukov stočić – ratna uspomena koju su mu napravili vojnici, i lični vojnički sanduk, 27. aprila 1929. godine preminuo je pobednik sa Cera, treći srpski vojvoda, Stepa Stepanović. Žarko i Boško su ga, prema poslednjoj želјi, obukli u pohodnu uniformu sa akselbenderima počasnog kralјevog ađutanta i sa cipelama „na lastiš” (po „starom propisu”) umesto čizama. Nakon toga telo je preneto u salon i prekriveno šinjelom; uz uzglavlјe je položena vojvodska šapka, a sa leve strane omilјena sablјa koju su Stepi na Banjici, 27. oktobra 1898, poklonili do tada potčinjeni oficiri šabačkog pešadijskog puka. Na sečivu je bila ugravirana posveta „Oficiri šestog pešadijskog puka ’Kralјa Karola Prvog’, 1897–1898 godine”. Salon su krasile vojvodine omilјene uspomene: fotografije, gusle – poklon „Srpskog kola” iz Alipašinog Mosta, zbirka starinskog oružja – poklon grada Mostara, te korbač, dar kralјa Aleksandra.
Nakon što je dr Govedarević obznanio vojvodinu smrt, prvi su pristigli da izjave saučešće kapetan Konstantin Bogdanović, komandant mesta pukovnik Milorad Milutinović, majori Milovan Stanisavlјević i Radosav Jovanović i Stepin lični berberin i prijatelј Žarko Spasojević.
Druga ćerka, Danica, sa suprugom, penzionisanim generalom Jovicom Jovičićem, doputovala je iz Beograda prvim jutarnjim vozom 28. aprila. Istoga dana iz prestonice je stigao i poznati umetnik Đorđe Jovanović, koji je izradio posmrtnu masku. U 10 časova je iz Liona prispeo i prvi telegam saučešća Marka Eroa, predsednika „Poali d’Orijan”, a saučešće su izjavili predsednik FIDAK Achille Reisdorff, francuski poslanik Émile-Laurent-Joseph Dard i vojni ataše (Henri Edouard Rozet. Iz Beograda je stiglo obaveštenje da će vojvoda biti sahranjen uz sve počasti o državnom trošku, te da je sastavlјen Državni odbor za sahranu.
Komandanti Drinske, Moravske, Timočke i Dunavke divizijske oblasti, pešadijski vod Kralјeve garde sa poručnikom Andrijom Manojlovićem na čelu, muzika Kralјeve garde, vod pitomaca Vojne akademije, vod valјevskog 5. pešadijskog puka „Kralјa Milana”, po jedna baterija 4. haubičkog i 5. brdskog diviziona iz Kralјeva, prvi eskadron 5. konjičkog puka iz Smederevske Palanke, četa kragujevačkog 19. pešadijskog puka „Vojvode Putnika” i 25 vojnika kruševačkog 47. pešadijskog puka doputovali su vozom 29. i 30. aprila. Do početka sahrane vojnici su bili smešteni u kasarni zanatlijske čete i pod šatorima. U Čačak su 29. aprila doputovali i članovi Državnog odbora a iz Beograda su uspela da doputuju i oba Stepina brata, zemlјoradnici Marko i Jovan, iako su imali 77, odnosno 80 godina.
Vojvodino telo je 29. aprila preneto u crkvu Vaznesenja Gospodnjeg i položeno na katafalk. Sat kasnije protojerej Radomir Krečković je sa sveštenikom Milovanom Milutinovićem, u prisustvu episkopa žičkog Jefrema Bojovića, pročitao „zaupokojenu molitvu”.
Kralј Aleksandar je stigao 30. aprila u 14 časova, što je označilo početak ceremonije. Vojvoda je sahranjen na mesnom groblјu u prisustvu kralјa Aleksandra, predstavnika Vlade, vojnih atašea Francuske, SAD, Čehoslovačke, Rumunije, Belgije i Polјske, te nekoliko hilјada lјudi, od zvaničnih i delegacija raznih udruženja, do običnih građana, uglavnom veterana proteklog rata. Opelo su držali patrijarh Dimitrije Pavlović, episkop Bojović i protojereji Radomir Krečković i Milovan Milutinović, uz pomoć tridesetak sveštenika. Tokom ceremonije grad je nadletala eskadrila od 10 aviona.
Prvi put za „radio-aparate”, preko „beogradske emisione stanice”, o vojvodi su govorili generali Danilo Kalafatović i Stevan Hadžić.
Svečanu sahranu okončao je autor spomenika Frančesko Berbelјa, koji je, po ličnoj Stepinoj želјi, kovčeg spustio na desnu stranu grobnice, ostavlјajući levu za suprugu Jelenu – Lenu.
Nakon Stepine sahrane, iznad venca, uklesan je natpis „Stepan 1856–1929”, a kada je 1943. godine preminula i Jelena Stepanović, na desnoj strani obeliska dodat je tekst:„Jelena 1861–1943”.
