Srpske putničke i trgovačke brodove Julska kriza 1914. godine zatekla je uglavnom na liniji Beograd – Golubac. Izuzetak je predstavlјao teglјač Srpskog brodarskog društva ”Beograd”, koji se 26. jula 1914. zatekao u Novom Sadu, gde je zaplenjen i prekršten u ”Apatin”. Austrijanci su, znači, dva dana pre zvanične objave rata (28. jula), započeli napad i zaplenu brodova srpske rečne flotile.
Austrougarski monitor ”Maroš” je 26. jula, kod šteka u Tekiji, zaplenio putnički parobrod ”Vardar” i otpratio ga u Oršavu. Istovremeno, kod Velikog Gradišta su plotunima zaustavlјeni, pretreseni pa pušteni brodovi ”Mačva” i putničko-poštanski brod ”Srbija”. No, već kod Dubravice, na izlasku iz Kostolačkog rukavca, ”Mačva”, te ”Srbija” i ”Neretva” sa 4 šlepa, neprijatelјskim plotunima su potoplјeni. Putnički parobrod ”Deligrad” je 25. jula u 7 časova ukrcao putnike iz severoistočne Srbije i pod britanskom zastavom krenuo prema Beogradu.
Austro-ugarska rečna flotila je 27 jula, odmah iza Gradišta, zaplenila i sprovela u Moldavu kako ”Deligrad”, tako i parobrode ”Srpskog brodarskog društva” ”Šumadiju”, ”Krajinu” i ”Moravac” sa posadama i kapetanima Borivojem Putnikom (sinom vojvode Radomira Putnika, koji je ostao u zaroblјeništvu sve do kraja rata), Radom Longinovićem, Vojom Todorovićem i Vojom Nikolićem.
Na putnički parobrod ”Car Nikola II” neprijatelј je pucao 26. jula kod Donjeg Milanovca, te dan kasnije, u visini tada ugarskog sela Svinjice. U žaru ratne propagande i dezinformacija, austrijska štampa je izvestila da je ”Car Nikola II” toga dana zaplenjen. No, ”Car Nikola II” i ”Morava”, koja je teglila 4 šlepa, stigli su do Drenkove gde je na njih ponovo otvorena vatra. Ovde su Austrijanci pokušali da zaplene ”Moravu” ali se teglјač probio i otkriven je tek mesec dana kasnije; posada ga je sama potopila kako ne bi pao neprijatelјu u ruke. ”Car Nikola II” je uspeo da stigne do Beograda ali je u avgustu oštećen austrijskom artilјerijskom vatrom. Nakon remonta, nastavio je da plovi sve do 1915. kada ga je, da ne bi pao Austrijancima u ruke, potopila sopstvena posada.
Sudbina većine ovih brodova nakon završetka Velikog rata, a posebno ”Cara Nikole II”, uglavnom je dobro poznata. Najviše konfuzija i danas vlada oko remorkera Stig.
”Srpsko brodarsko društvo” (osnovano 1891. kao naslednik ”Prvog Kralјevskog Srpskog povlašćenog brodarskog društva”) je 1895. godine nabavilo prvi rečni teglјač sa pogonom na vijak – Stig. Brod je bio dug 45 m, širine 6 metara, sa mašinama od 150 KS, koje su pokretale dve elise. Izgrađen uu Lincu, u brodogradilištu ”Stabilimento Tehniko Triestino”, a pogonske mašine je isporučilo ”Brodogradilište, fabrika mašina i lokomotiva i livnica Ferdinand Šihau” iz Elbinga(danas polјski grad Elblag).
Remorker Stig je 27. jula, pod britanskom zastavom, tegleći šlepove, uspeo da se probije do Beograda. No, 6 avgusta, u 5:30 časova, sa zemunske strane je otvorena artilјerijska vatra na štek ”Srpskog brodarskog društva”, uz koji je remorker bio privezan; artilјerijska zrna uništila su štek i potopila Stig. Iz vode je virio samo dimnjak sa trobojkom na njemu.
Zanimlјivo je da ruski autori tvrde kako je Stig, navodno, tokom druge polovine avgusta 1914. izvučen, u ”Radionici lađa Kralјevine Srbije” na Čukarici osposoblјen za protivavionsku borbu i, u sklopu ruskog odreda za zaštitu Gvozdenih vrata kapetana Ivana Semenova i Borisa Ilјina, uklјučen u odbranu Prahova. Kako tokom neprijatelјske ofanzive oktobra 1915. godine nije uspeo da se probije do rumunske luke Korabija, potoplјen je od strane posade. Domaći i ruski izvori dalјe ne navode sudbinu teglјača.
No, sudbina Stiga nije bila okončana ni 6. avgusta 1914. ni oktobra 1915. godine. Brod je, naime, ležao na rečnom dnu, uz obalu kod Beograda, sve do 1917. godine, kada su Austrijanci odlučili da ga izvuku i osposobe za svoje potrebe. Izvlačenje broda je ”Peto železničko odelјenje” bečke ”Centralne uprave za transport” (formirana 27. jula 1914) austrougarskog Ministarstva vojnog poverila ”Grupi za spasavanje i izvlačenje brodova br. 4” na čelu sa inženjerijskim poručnikom Leom Hartamnom. Radovi su započeti 7. novembra 1917. godine. Do 21. novembra trup je na dužini od 10 metara obuhvaćen lancima i do 28. novembra podignut iznad površine. Oštećenja na trupu sanirana su do 18. decembra, kada je brod odvučen do brodogradilišta na Čukarici. Ovde je kompletna reparacija trupa, nadgradnje i mašina završena 18. maja 1918. godine, kada je Stig, pod novim nazivom ”Husar”, predat na raspolaganje austrougarskoj ”Centralnoj upravi za transport”.
No, ”vrhunskim uspehom brodograđevinske tehnike”, kako je aktuelna austrijska štampa nazvala izvlačenje i remont ”Stiga”, Monarhija se dičila samo nekoliko meseci; Beč je 4. oktobra zatražio mir a 4. novembra je potpisan ugovor o primirju, što je označilo i definitivni raspad Austro-Ugarske.
Pariskim ugovorom iz 1921. godine Kralјevini SHS dodelјen je veći deo brodova, tako da je nova država bila prva po veličini flote na Dunavu. ”Husar”, kome je vraćen prvobitni naziv Stig, dospeo je u plovni park “Rečneplovidbe Kralјevine SHS (Jugoslavije)“.
Teglјač je obavlјao svoju dužnost sve do napada Nemačke na Jugoslaviju, 6. aprila 1941. godine.
Uprava za vojnu privredu i naoružanje Vermahta je 15. aprila, dva dana pre zvanične kapitulacije oružanih snaga Kralјevine Jugoslavije, donela odluku o privremenom konfiskovanju Jugoslovenske rečne plovidbe ”sa svim njegovim brodskim parkom i postrojenjima na kopnu”. Tako se nesrećni ”Stig” ponovo našao u sastavu neprijatelјske dunavske flotile; po svemu sudeći, dodelјen je Bugarskoj. Situacija će se ponovo promeniti nakon kapitulacije Rumunije (22. avgusta) i Bugarske (9. septembra 1944) i zbijanja Crvene Armije na obale Dunava.
O stanju u kome su se nalazila bivša jugoslovenska plovila u rumunskim vodama jugoslovenski delegat pri Savezničkoj kontrolnoj komisiji Nikola Grulović je 21. novembra 1944. godine izvestio Predsedništvo NKOJ-a. Grulović je, prema podacima prikuplјenim zaklјučno sa 16. oktobrom, uz izveštaj priložio detalјan popis plovila koja su se nalazila na toku Dunava između Kalafata i Izmaila. Na spisku se nalazio 21 tank, 73 šlepa, 3 šteka, te remorkeri ”Vojvoda Bojović”, ”Hercegovina”, ”Lovćen”, ”Hrvat”, ”Drač”, ”Maršal Tito”, ”Nehaj” i – ”Stig”,koji je plovio pod bugarskom zastavom. Prijem ovih plovila otpočeo je 10. januara i potrajao je sve do 27. avgusta 1945. godine.
Nakon prebacivanja u jugoslovenske vode, Stig je ustuplјen ”Državnom rečnom brodarstvu” (od 1947 – ”Jugoslovensko državno rečno brodarstvo”) u okviru ”Glavne uprava rečnog saobraćaja” (osnovana jula 1945). Tako je Stig ponovo zaplovio pod zastavom nove Jugoslavije. Tokom 1978 godine njegovu ulogu preuzeo je istoimeni novoizgrađeni potiskivač snage 374 kilovata.
