Nijedno ovo oružje nije bilo toliko loše da se izgubi rat, ali je često bilo dovoljno da strana koja ga je koristila izgubi moral.
Evo šta treba da zapamtite: AMD-65 je razvijen dok je Mađarska bila članica Varšavskog pakta i razlikuje se od AK-47 na više načina. Skraćena cev u odnosu na AK-47, a kao rezultat toga AMD-65 ima kraći domet i manje je precizan. Obloga cevi se brzo zagreva i može da opeče ruke.
Puške su decenijama bile glavno oružje vojske. U rukama najbronijeg borbenog roda, pešadije, puške su korišćene i u napadu i u odbrani. Zbog svog značaja i sporog napredovanja tehnoloških inovacija, puške su unapređivane konzervativno, pri čemu su neke armije, poput nemačke i britanske vojske, koristile istu pušku pedeset godina ili više. Puške su prosto i jednostavno morale da rade, tako da je bolje držati se starije koja je pouzdana nego rizikovati sa novim modelom.
Uprkos inherentnom konzervativizmu, u prošlom veku, bilo je nekoliko primera vojnog malokalibarskog oružja koje je bilo ispod pariteta. Relativni pad pešadije na bojnom polju znači da nijedno od ovih oružja nije bilo dovoljno loše da izgubi rat, ali je često bilo dovoljno loše da da strana koja ih je koristila izgubi angažman ali i moral.
Evo pet najgorih vojnih pušaka:
Arisaka Tip 38
Skok Japana u moderni svet prošlog veka bio je velikim delom posledica uvoza stranih ideja i tehnologije i to na veliko. Jedna od tih tehnologija bila je čuvena Mauzerova akcija. Implementirana u pušku tipa 38 Arisaka a pokazala se kao loša ideja.
Arisaka je puška kalibra 6,5 milimetara. Kalibar 6,5 je usvojen između ostalog i zbog manjeg trzaja jer je slabašnim Japancima bilo teško da kontrolišu. Da bi se povećala brzina i domet metka, puška je koristila cev od 80 cm. Rezultat je bila puška duga metar ipo u vreme kada je visina prosečnog japanskog regruta bila samo 1,65 m. Sa pričvršćenim bajonetom, Arisaka je ponekad bila duža nego što su japanski vojnici bili visoki.
Počeli su da se osećaju i drugi efekti upotrebe metka malog kalibra. Arisaka je bila teška preko 4 kg, što je bilo izuzetno teško za vojnika koji bi mogao da ima i 60ak kg. Konačno, japanska vojska je saznala da Arisaka nije imala dovoljnu zaustavnu moć tokom rata u Kini, što je dovelo do konačnog prelaska na metak od 7,7 milimetara.
M16 (prvi model)
Originalna puška AR-15 kako je zamislio Judžin Stoner bila je lagano, smrtonosno, veoma pouzdano oružje. Nažalost, Stoner je koristio jednu vrstu baruta a vojska drugu, koja je više garavila mehanizam. Drugo, gasovi su bez klipa direktno potiskivali zatvarač.
Što je najgore prve reklame su tvrdile da se oružje ne mora nikada ni čistiti. Ovo je kod ranih verzija M16 dovodilo do čestih zastoja pa se smatrala za jednu od najgorih pušaka svih vremena. Kasnije, nedostatak je otklonjen uvođenjem klipa u cilindar i potiskivača metka u komoru.
L85
Sredinom 1980-ih, mnoge armije NATO-a su sa zavišću gledale kako je Britanska vojska menjala svoje puške L1A1, zasnovane na dizajnu borbene puške FN FAL, za potpuno novi L85. Futurističkog izgleda, L85 je bila jurišna puška Bullpup opremljena 4k fiksnom optikom i tricijumskim noćnim nišanima.
Međutim, zavist je ubrzo prerasla u sažaljenje pošto je L85 postao poznat po brojnim ozbiljnim problemima. Prazne čaure su odletele nazad u nosač zatvarača, uzrokujući zastoje. Plastični delovi oružja bili su lako lomljivi. L85 se često zaglavljivala, dejstvujući automatski, što je problem povezan sa kontrolnom grupe pogodaka, a dolazilo je i do čestih lomova udarne igle. Šokantno, L85 je zapravo težio pola kilograma više od oružja koje je prvobitno dizajnirano da zameni, L1A1.
L85 je prošao kroz niz revizija tokom godina – pokušaja da se isprave mnogi problemi oružja, dovodeći ih do standarda L85A2, a kasnije i L85A3 koji je konačno rezultiralo vatrenim oružjem dostojnim britanskih oružanih snaga – trideset tri godine nakon što je oružje prvobitno predstavljeno.
INSAS
Indijska vojska je decenijama bila opremljena britanskim malokalibarskim oružjem, a lokalne fabrike su proizvodile izdržljive i smrtonosne Enfield No.1 Mark III i pušku L1A1. Indijski sistem malokalibarskog oružja (INSAS) bio je pokušaj da se napravi autohtona jurišna puška za indijsku vojsku. Uprkos mnoštvu dobrih ideja za jurišne puške i pouzdanih operativnih sistema, INSAS je naizgled otišao u potpuno suprotnom smeru. Oružje je bilo potpuni promašaj.
INSAS je dizajniran kao relativno obična jurišna puška kalibra 5,56 milimetara. Kao i M16A2, dizajniran je za poluautomatsku i kretnu rafalnu paljbu od po tri metka, ali za razliku od M16A2 dešava se da povremeno ispaljuje pune rafale, suprotno željama korisnika. Oružje je krhko i izuzetno podložno habanju, a plastični okviri se lome i ne funkcionišu po hladnom vremenu. Uprkos upotrebi prilično malog okvira od 20 metaka i niskoj brzini paljbe, INSAS je sklon pregrevanju. Kao konačna mana, često se navodi da puška prska vrelo ulje u oči strelca.
AMD-65
Većina pušaka po uzoru na jurišnu pušku AK-47 je uspešna. AK-47 je prilično jednostavan recept za pouzdano, efikasno oružje, i sve dok se recept poštuje sledi efikasno oružje. Mađarski AMD-65 je, s druge strane, upozorenje šta se dešava kada se ne prati pobednička formula.
AMD-65 je razvijen dok je Mađarska bila članica Varšavskog pakta i razlikuje se od AK-47 na više načina. Skraćena cev u odnosu na AK-47, a kao rezultat toga AMD-65 ima kraći domet i manje je precizan. Obloga cevi se brzo zagreva i može da opeče ruke. AMD-65 takođe ima kraći razmak između prednjeg i zadnjeg nišana, što dovodi do češćih grešaka u ciljanju. Jednostavan skeletni kundak čini oružje težim u prednjim delu i nemoguće je prisloniti obraz za kundak radi pravilnog nišanjenja.
Tokom 2005. i 2006. godine američka vlada je kupila veliki broj AMD-65 za naoružavanje avganistanskih policijskih jedinica. U izveštaju Njujork tajmsa, iz 2010. godine, navodi se da je avganistanska nacionalna policija nezadovoljna oružjem, koje pored ostalih pomenutih problema smatra veoma nepouzdanim.
