Najmoćnija nuklearna eksplozija na svetu
U Sovjetskom Savezu je 30. oktobra 1961. godine eksplodirala najmoćnija termonuklearna bomba na svetu, snage oko 50 do 58 megatona TNT (243 PJ). Bomba je bila skoro tri hiljade puta jača od atomske bombe koju su SAD bacile na Hirošimu 1945. godine. Danas takva nuklearna proba i njene posledice izgledaju zastrašujuće, ali za razliku od bombardovanja Hirošime, u ovoj eksploziji niko nije direktno nastradao. Sovjetski Savez je smatrao da je slična nuklearna proba neophodna, jer je trebalo pokazati svoju moć Sjedinjenim Američkim Državama u okviru Hladnog rata.
Tupoljev Tu-95V izbacuje RDS-220 (Car) bombu
Eksplozijom su demonstrirane mogućnosti SSSR-a u pogledu stvaranja najmoćnijih nuklearnih punjenja na svetu. Ova proba je rezultirala potpisivanjem Sporazuma o zabrani nuklearnih proba u atmosferi, svemiru i pod vodom, čime su isključene sve eksplozije nuklearnog oružja osim podzemnih.
U početku je snaga sovjetske bombe iznosila 100 megatona TNT-a. Ali kada su eksperti izračunali uticaj takve eksplozije na prirodnu sredinu doneta je odluka da se testira bomba sa manjim punjenjem. Bomba je popularno nazivana Car a i Ivan Grozni.
Za ovo testiranje inženjeri su morali da modernizuju teški strateški bombarder Tu-95, jer atomska bomba nije mogla da stane u avion. Napravljen je specijalni uređaj kojim je bomba zakačena spolja, sa donje strane trupa.
Vatrena lopta koju je napravila RDS-220 Bomba iznad Novaje Zemlje, 11:32 ujutro, 30. oktobara 1961. Vatrena lopta je dostigla prečnik od 8 kilometara. Udarni talasi koji se odbijaju od tla izazvali su blago spljoštenje dna vatrene lopte. Pečurka kao posledica od RDS-220
Takođe je morala biti smanjena brzina pada bombe kako bi avion imao vremena da se udalji na bezbednu distancu, da posada ne bi imala posledica od nuklearne eksplozije. Zbog toga su dodata tri specijalna padobrana koji smanjuju brzinu pada na 20-25 metara u sekundi.
Termonuklearno punjenje je bačeno iz strateškog bombardera i eksplodiralo je 3.700 metara iznad zemlje. U trenutku eksplozije avion je bio udaljen 45 kilometara, ali se iz njega jasno videla „nuklearna pečurka“.
Najmoćnija nenuklearna eksplozija
Američka avionska bomba GBU-43/B Massive Ordnance Air Blast (koja se nezvanično zove „Majka svih bombi“). Eksplozija ove bombe je imala snagu 10 tona TNT-a (46 GJ). Amerikanci su je prvi put primenili u Avganistanu, u aprilu 2017. godine. Bačena je iz Lockheed C-130 Herculesa.
Mete su bile pećine u provinciji Nangarar na istoku Avganistana koje su koristili ekstremisti Islamske države.
Ruska armija poseduje i najmoćniju nenuklearnu bombu na svetu, koja se nezvanično zove „Otac svih bombi“.
Prvobitni naziv ruske bombe bio je Termobarična avionska bomba (TAB) snage 44 tone TNT-a. Bomba je testirana 11. septembra 2007. godine, ali kasnije nije korišćena u borbenim dejstvima.
Po razornoj moći može se porediti sa nuklearnim bojevim glavama, s tim što za razliku od njih, zahvaljujući takozvanoj termobaričnoj eksploziji, ne ostavlja za sobom radioaktivni oblak.
Ovako funkcioniše: u nosu ruske bombe se nalazi uređaj koji, pri paljenju „prska“ eksploziv unutar punjenja. Aerosoli se unutar bombe konvertuju u smesu koja eksplodira pomoću upaljača.
Bomba pravi udarni talas koji na mestu eksplozije formira bezvazdušni vakuum, usled čega dolazi do promene pritiska i svi objekti u epicentru detonacije bukvalno i sami eksplodiraju, bilo da su to ljudi, utvrđeni položaji ili neka druga neprijateljska odbrambena konstrukcija.
Ruski „otac svih bombi” u značajnoj meri se, ipak, razlikuje od američke „majke svih bombi”, jer Rusija nikada nije osetila potrebu da upotrebi tu bombu.
