McDonnell F-101 Voodoo

Konstrukcija aviona zasnovana je na prototipu aviona XF-88, koji nije prošao uži izbor za novi lovac RV SAD. lako je na kraju razvoj aviona XF-88 zaustavljen, RV SAD je od kompanije McDonnell zatražilo da razvije veći derivat, koji bi se koristio za eskort bombardera na velikim udaljenostima. Razvoj je započet u okviru programa Weapons System 105A. U maju 1951. godine RV SAD je objavilo da je prihvatilo predlog kompanije Mcdonnell, i da je avion označen kao F-101 Voodoo.

Kao svojevrsni prototip služio je avion XF-88, koji je korišćen za testiranje komponenti novog aviona. Zbog toga nije napravljen klasičan prototip, već je odmah napravljen predserijski avion YF-101, koji je svoj prvi let obavio 29. septembra 1954. godine. Već tokom svog prvog leta probio je zvučni zid. Do početka serijske proizvodnje, RV SAD je još jednom promenilo svoje mišljenje, te je odustalo od uloge aviona F-101A kao lovca za eskort. Odlučili su da verzija F-101A bude lovac-bombarder za nanošenje nuklearnih udara. Voodoo je bio najveći avion jednosed svog vremena. Verziju F-101A su pokretala dva motora Pratt & Whitney J-57-P-13, koji su imali popriličnu potrošnju, te je ova verzija dobila dva dopunska rezervoara kapaciteta po1705 litara. Rezervoari su kačeni na dve tačke pod trupom. Po nekim izvorima imali su i mogućnost popune gorivom u letu. Osnovno naoružanje činila su četiri topa kalibra 20 mm M- 39A, koji su bili smešteni u nosu ispod pilotske kabine. Osnovu sistema za kontrolu vatre MA-7 činio je radar AN/APS-54 i MA-2 LABS, sistem za bombardovanje sa malih visina.

Sistem LABS je u stvari bio analogni računar, koji je izračunavao putanju nuklearne bombe i pravi trenutak njenog odbacivanja tokom propinjanja aviona, dajući mu dovoljno vremena da se udalji od mesta eksplozije. Avion F-101A je bio isključivo namenjen za nanošenje nuklearnog udara, zbog čega nije imao mogućnost korišćenja u klasičnom bombardovanju konvencionalne bombe. Posle će zbog ugradnje sistema TACAN biti uklonjen jedan top. Ovi avioni su bili uglavnom raspoređeni u američkim bazama u Evropi. Poboljšana verzija bio je lovac-bombarder F-101C Voodoo koji je spolja bio indentičan verziji F-101A s tom razlikom što je bio nešto teži i duži od prethodnika. Korišćen je u okviru TAC.

Low Altitude Bombing Svstem - LABS, je sistem koji avionu omogućava da cilj bombarduje sa malih visina leta. Taj metod bombardovanja podrazumeva da se napadački avion nakon niskog profila leta počne propinjati. pri čemu oslobađa bombu pod određenim opterećenjem. dajući bombi dodatno vreme leta ka cilju koristeći njenu balističku putanju.

Početkom pedesetih godina XX veka, RV SAD je zaključilo da mu pod hitno treba lovac-presretač za dejstvo u svim vremenskim uslovima i noću. Kompanija McDonnell je u okviru razvojnog programa Weapons System 217A dvosedu verziju aviona F-101A, označenu kao F-101B Voodoo.

U odnosu na F-101A, F-101B je dobio dvosedu kabinu u kojoj su sedeli pilot i operator borbenog sistema, jedan iza drugog. Verzija presretača dobila je jače motore J-57-P-55. U skladu sa tadašnjim shvatanjem vazdušne borbe, verzija F-101B nije imala topove, već samo rakete vazduh-vazduh sa poluaktivnim radarskim navođenjem AIM-4 Falcon (koje su u to vreme označene kao GAR-F). Problem kod ovih raketa je bio taj, što one nisu imale blizinski upaljač bojeve glave, već je raketa morala ostvariti direktan pogodak, što i nije bio problem kod sporog i tromog bombardera. Međutim, kod vazdušnog duela sa drugim lovcem koji je predstavljao pokretljiv cilj, raketa se pokazala prilično neefikasnom. Pored raketa AIM-4 verzija F-101B je nosila i nuklearne rakete vazduh-vazduh AIR-2A Genie od 1,5 kiloton.

Početkom 1953. godine, kompanija McDonnell na zahtev RV SAD počinje da razvija izviđačku verziju aviona Voodoo (koji je još bio u razvoju), za zadatke fotoizviđanja označenu kao RF-101A. Umesto radara i topova u nosu su ugrađene četiri aero-foto kamere (u prednjem delu nosa postavljena je kamera KA-1, dve kamere koje su služile za snimanje sa strane bile su KA-2, a četvrta kamera bila je CA-1 KA-18). Prvi primerci su uvedeni u naoružanje već u maju 1957. godine, kao zamena za zasterele i spore izviđačke avione RB-57 Canberra. U oktobru 1959. godine osam RF-101A isporučeno je tajvanskom vazduhoplovstvu. Zapravo avioni su imali tajvanske oznake, ali su piloti bili Amerikanci. Tajvanski RF-101A su leteli iznad Kine, u izviđačkim zadacima za potrebe američke obaveštajne službe. Izviđački avioni RF-101A iz 363. izviđačkog vinga RV SAD oktobra 1962. godine, redovno su nadletali Kubu snimajući tamošnje sovjetske raketne položaje, tokom Kubanske raketne krize. Verzija RF-101B dobila je dve TV kamere. Slika s kamere prenosila se na televizor u kabini operatora sistema. Na početku serijske proizvodnje verzije F-101C, pokrenut je razvoj i izviđačke verzije RF-101C. Od početka 1961. godine avioni RF-101C su intenzivno korišćeni iznad jugoistične Azije, te su tako postali prvi američki avioni koji su korišćeni iznad Vijetnama. Tokom upotrebe iznad Vijetnama izveli su 35000 izviđačkih zadataka, pri čemu su pretrpeli značajne gubitke. Septembra 1967. godine jedan RF-101C je oboren od strane severnovijetnamskog lovca MiG-21, iznad DR Vijetnam. Ukupno je samo na izviđačkim zadacima iznad DR Vijetnam oboreno 27 aviona RF-101C. Iz borbene upotrebe u Vijetnamu avioni RF-101C povučeni su tokom 1970. godine, a iz naoružanja RV SAD 1975. godine.

Kanadsko vazduhoplovstvo je iz SAD nabavilo lovce-presretače F-101B i dvosede za obuku F-101F. U Kanadi ovi avioni su poneli domaće oznake CF-101B i CF-101F. Kanadski Voodoo lovci ostali su u operativnoj upotrebi sve do polovine osamdesetih godina XX veka, kad su im na smenu došli lovci McDonnell Douglas CF-18A B Hornet.

U trenutku svog prvog leta, Voodoo je bio najnapredniji avion američkog vazduhoplovstva, sposoban za letove iznad brzine zvuka i za presretanje najbržih sovjetskih strateških bombardera. Nikada nije borbeno upotrebljen kao lovac, ali je zato njegova izviđačka verzija bila na svim kriznim mestima tog vremena. Međutim, malo je poznato da je Voodoo pored Demona, poslužio kao osnova za razvoj lovca F-4 Phantom-II.

• Proizvođač: McDonnell Aircraft Company.
• Namena: Dvomotorni mlazni lovački avion za pratnju, lovac-presretač za dejstvo po svakom vremenu danju i noću i izviđački avion, jednosed ili dvosed.
• Verzije: XF-88A (prototip aviona), YF-101 (redizajnirani XF-88A), F-101A (lovac za pratnju, kasnije preimenovan u lovca-bombardera, jednosed), NF-101A (jedan avion F-101A opremljen motorom General Electric J-79, radi testiranja), YRF-101A (dva primerka F-I101A pretvorena u izviđače), RF-101A (prva serijski proizvođena verzija izviđača), F-101B (lovac-presretač, dvosed), CF-101B (verzija lovca-presretača dvoseda, namenjena RV Kanade), RF-101B (modifikovana verzija izviđača), TF-I101B (dvosed za obuku, kasnije preimenovan u F-101F), EF-101B (jedan kanadski F-I101B pretvoren u avion za elektronska dejstva), NF-IOIB (prototip F-101B baziran na F-101A, drugi prototip ima izmenjen nos aviona), F-I101C (usavršeni lovac- bombarder namenjen TAC), RF-101C (izviđačka verzija bazirana na osnovu F-101C), F-101D/E (verzije s motorom J-79, nisu proizvođene), F-101F (dvosed za obuku, nastao na osnovu F- 101B, 79 aviona TF-101B je redizajnirano i još 152 lovca F-101B je konvertovano u F-101F), CF-101F (dvosed za obuku namenjen RV Kanade), RF-101G (izviđačka verzija na osnovu aviona F-101A), RF-IOIH (izviđačka verzija na osnovu aviona F-101C).
• Pogonska grupa: Dva turbomlazna motora Pratt & Whitney J-57-P-13, potiska bez dopunskog sagorevanja 53,1 kN, a sa dopunskim sagorevanjem 65,7 kN (F-101A).
• Dva turbomlazna motora Pratt & Whitney J-57-P-55, potiska bez dopunskog sagorevanja 53,3 kN, a sa dopunskim sagorevanjem 75,3 kN (F-101B).
• Verzija F-101A ima ukupno 9000 litara goriva uključujući i dopunske rezervoare. Verzija F- 101B ima ukupno 11178 litara goriva uključujući i dopunske rezervoare. Obe verzije imaju mogućnost punjenja gorivom u letu.
• Dimenzije: Razmah krila 12,09 m; dužina 20,55 m; visina 5,49 m; površina krila 34,20 m²; m.pr. 12925 kg (F-101A), 13114 kg (F-101B); m.maks. 22225 kg (F-101A), 23462 kg (F-101B).
• Karakteristike: Brzina – maksimalna na visini od 12200 m 1825-1940 km/h (1,72-1,85 maha). Brzina – krstarenja na visini od 11000 m 887-958 km/h. Brzina penjanja 71,16-185 m/s. Operativni vrhunac leta 15850-16703 m. Taktički radijus dejstva 1000-1371 km. Dolet 2500 km. Maksimalni dolet sa dopunskim rezervoarima za gorivo 4800 km.
• Naoružanje: F-101A: Četiri topa kalibra 20 mm M-39A smeštenih u nosu aviona ispod pilotske kabine, 12 NRZ Mighty Mouse ili nuklearna bomba.
• F-101B: Dve nuklearne rakete vazduh-vazduh AIR-2A Genie ili četiri rakete vazduh-vazduh AIM-4A Falcon ili dve rakete A1M-4A Falcon i dve rakete A1R-2A Genie.
• Razvoj: Prvi let predserijskog aviona YF-101 29. septembra 1954. godine. U upotrebi od maja 1957. godine. Prvi let dvoseda F-101B 27. marta 1957. godine. Završetak proizvodnje marta 1961. godine. Ukupno proizvedeno 805 primeraka. Lovci su povučen iz naoružanja RV SAD u proleće 1971. godine, a iz naoružanja RV Kanade 1985. godine. Izviđačke verzije povučene su iz naoružanja RV SAD 1975. godine.
• Korisnici: Kanada, SAD, Tajvan.