Ozbiljan rad na mlaznim lovačkim avionima kompanija Grumman je započela tek posle Drugog svetskog rata. Prvi prototip lovca Panther, XF9F-2 je poleteo 24. novembra 1947. godine. Za njegovim komandama bio je test pilot Korki Mejer (Corky Meyer). Prototip je pokretao licencno proizvođeni britanski motor Rolls-Royce Nene. U SAD taj motor je proizvodila kompanija Pratt & Whitney pod oznakom J-42. Pošto nije bilo dovoljno prostora za gorivo u trupu i krilima, odlučeno je da se trajno postave dopunski rezervoari za gorivo, kako bi se povećao borbeni radijus aviona. Tako modifikovani avion poleteo je septembra 1949. godine.
Tokom samog razvoja konstruktori su odlučili da zamene motor kod Panthera. Za pogon je izabran motor Pratt & Whitney J-48-P-2, koji je u stvari po licenci proizvođeni britanski motor Rolls-Royce Tay. Drugi motor koji je testiran bio je Allison J-33-16, koji je licenca britanskog motora Rolls-Royce Derwent.
Lovac F9F-2 Panther je bio prvi lovac koji je uveo američku mornaricu u mlazno doba. Iako nije bio prvi mlazni lovac u naoružanju američke mornarice, on je bio prvi masovno proizvođeni mlazni lovac za potrebe RM SAD. Panther je bio odličan ratni avion i omogućio je da RM SAD ima mlazni lovac na samom početku Korejskog rata. Lovac F9F Panther je bio odličan mlazni palubni lovački avion prve generacije. Prvobitno je bio zamišljen da obavlja sve zadatke za potrebe mornarice, ali je to RM SAD iz razumnih razloga odbila.
Mornarica SAD je preuzela lovce Panther sa tri vrste motora (J-33, J-42 i J-48), vremenom je odlučeno da se za pogon poslednje verzije lovca Panther, F9F-5 izabere motor J-48.
Lovci F-9F Panther svoju borbenu promociju doživeli su u Korejskom ratu. Tokom rata izveli su 78000 borbenih letova. Ovom lovcu se pripisuje i prvo obaranje nekog severnokorejskog aviona. Naime, jedan od mornaričkih lovaca Panther izvojevao je prvu vazdušnu pobedu za SAD u Korejskom ratu, oborivši severnokorejski lovac Jakovljev Jak-9.
U rukama dobro obučenih pilota, lovac Panther je bio veoma opasna ratna mašina. Međutim, s pojavom lovaca sa zakošenim krilima MiG-15 iznad neba Koreje, Pantheri su prebačeni na zadatke podrške trupama na zemlji. Njegova struktura je bila zaštitni znak kompanije Grumman Iron works, zahvaljujući tom Pantheri su omogućili marincima da odbiju mnoge teške napade severnokorejskih trupa, pri čeme je struktura aviona Panther često mogla da izdrži i teža oštećenja zadobijena direktnim pogodcima u nju. I pored činjenice da je prvi lovac MiG-15 oboren od strane nekog lovca Panther već 9. novembra 1950. godine, ipak će lovci F9F svoju ulogu da prepuste znatno boljim lovcima F-86 Sabre.
Pošto su nebo iznad Koreje preplavili lovci sa zakošenim krilima, avioni F9F Panther su doţiveli sličnu sudbinu kao i avioni F-80C Shooting Star i F-84E Thundrjet, od čistokrvnog lovca preimenovani su u lovca-bombardera. Poslednji operativni Panther penzionisan je već oktobra 1958. godine, ali je stari borac nastavio da živi u ulozi aviona za obuku i za vuču meta i tokom šezdestih godina XX veka. Preostali primerci su 1962. godine preimenovani u DF-9E, avine za vuču meta.
Jedini korisnik aviona F9F Panther van RM SAD, bila je RM Argentine. Za potrebe argentinskog nosača aviona ARA Independencia V-1, nabavljeno je 1958. godine 24 bivša američka lovca F9F Panther. MeĎutim, problem sa katapultom na samom nosaču aviona, primorala je argentinsku mornaricu da avione upotrebljava isključivo sa kopna. Avioni su upotrebljavani i tokom sukoba između Argentine i Čilea 1965. godine, iako avioni F-9F nisu borbeno delovali. Povučeni su iz upotrebe RM Argentine 1969. godine usled nedostatka rezervnih delova, i zamenjeni su jurišnim avionima A-4Q Skyhawk.
- Proizvođač: Grumman Aircraft Engineering Corp.
- Namena: Jednomotorni mlazni palubni lovački avion, jednosed.
- Verzije: XF9F-2 (prvi prototip, dva primerka), XF9F-3 (treći prototip), F9F-2 (serijski avion sa motorom J-42), F9F-2B (modifikovana verzija F9F-2), F9F-2P (izviđačka verzija korišćena iznad Koreje), F9F-3, XF9F-4 (prototip verzije F-9F-4), F9F-4, F9F-5 (usavršena verzija sa motorom J-48), F9F-5P (izviđačka verzija F-9F-5 sa dužim nosom, proizvedeno 36 primeraka), F-9F-5K (verzija F-9F-5 konvertovana u avion za vuču meta), F9F-5KD (verzija F- 9F-5K preimenovana 1962. godine u DF-9E).
- Pogonska grupa: Jedan turbomlazni motor Pratt & Whitney J-48-P-6A, potiska 27,8 kN, a sa ubrizgavanjem vode 31,1 kN.
- Dimenzije: Razmah krila 11,58 m; dužina 11,92 m; visina 3,75 m; površina krila 23,23 m2; m.pr. 4617 kg; m.maks. 8737 kg.
- Karakteristike: Brzina – maksimalna na visini od 7620 m 988 km/h. Brzina – maksimalna na nivou mora 932 km/h. Brzina penjanja 32 m/s. Operativni vrhunac leta 13045 m. Dolet sa dopunskim rezervoarima 2092 km.
- Naoružanje: Četiri topa kalibra 20 mm M-2 sa po 190 granata. Dve bombe od po 454 kg ili šest NRZ 127 mm HVAR.
- Razvoj: Prvi let prototipa XF9F-2 24. novembra 1947. godine. Prvi let serijskog aviona novembra 1948. godine. Uveden u naoružanje 8. maja 1948. godine. Borbena premijera 3. jula 1950. godine. Ukupno proizvedeno 1346 primeraka. Povučen iz naoružanja 1962. godine.
- Korisnici: Argentina, SAD.