VAŠINGTONSKI SNAJPERISTA – BELTWAY SNIPER ATTACKS

Sve je počelo tokom prve dekade februara 2002. godine. No, teror se razbuktao od 2. do 22. oktobra, kada je u krugu prečnika 110 km (koji zahvata Virdžiniju, Merilend, Vašington i Pensilvaniju), sa glavnim gradom SAD, Vašingtonom, kao centrom, nepoznati snajperista ispalio 14 hitaca; 10 je imalo letalni a 3 – ranjavajući efekat.

Zločini koji su prethodili mračnoj seriji: 

• Sreda, 16. februar 2002. Malvo je u Kaomi, Vašington (Tacoma, Washington),  u kući svoje tetke i ujaka, iz neposredne blizine upucao Kinju Kuk (Keenya Cook, 21). Ovaj dom je izabran pošto su žitelji bili prijatelji sa bivšom suprugom Džona Alena Vilijemsa alias Muhamada (John Allen Williams, alias Muhammad,); Li Bojd Malvo (Lee Boyd Malvo) je svom psihologu kasnije izjavio ta je to bio samo test za predstojeće akcije.

• Utorak, 19 mart 2002. Džeri Tajlor (Jerry Taylor, 60) je tokom kursa golfa u Tusonu (Tucson) Arizona, ubijena jednim hicem u grudi. Sestra Džona Mohamada je živela nedaleko od golf-terena i Mohamad je bio kod nje u poseti u vreme ubistva. 
• Proleće-leto 2002. Dvojica počinilaca započinju seriju upucavanja žrtava u Los Anđelesu, Tusonu, Klirvoteru, Florida, Dentonu, Teksas i Hamondu, Lujzijana. 
• Četvrtak, 1. august 2002. Džon Gaeta (John Gaeta, 51) je na parkingu u Hamondu (Hammond, Louisiana) menjao gumu koju je prethodno Malvo isekao nožem. U jednom trenutku,Malvo mu je prišao sa leđa i pucao mu u vrat. Rana je bila prostrelna a Gaeta se pretvarao da je mrtav dok mu je Malvo uzimao novčanik iz džepa. Kada se lopov udaljio, ranjenik je otrčao do servisne stanice, gde je otkrio da krvari; nakon što je primio pomoć, iz bolnice je otpušten nakon sat vremena.
• Četvrtak, 5. septembar 2002. U Klintonu, Merilend, oko 22:30, Pol Larufa (Paul LaRuffa, 55) je više puta pogođen ispred svoje picerije ”Margellina” Nakon toga mu je otet laptop i 3000 USD, Ovo je prva pucnjava zabeležena u region glavnog grada, Vašingtona (DC region).
• Subota, 14. septembar 2002. U Silver Springu, Merilend, oko 22:10 časova, Rupinder Oberoj (Rupinder Oberoi, 22) je ranjen ispred pivnice i vinarije Hilendejl (Hillandale Beer & Wine).
• Nedelja, 15. septembar 2002.Muhamad Rašid (Muhammad Rashid, 32), je u Brendivajnu, Merilend (Brandywine, Maryland), oko 22:00 časova ranjen dok je zatvarao prodavnicu pića Three Roads Liquors.
• Subota, 21. septembar 2002. U Atlanti, Džordžija, u 12:15, Milion Valdemarijam (Million A. Waldemariam, 41) je smrtno pogođen u glavu i leđa iz pištolja kalibra .22.
• Nedelja, 22. septembar 2002. U 7:15, u Montgomeriju (Montgomery, Alamaba) radnica u prodavnici pića Klodin Parker (Claudine Parker, 52) ubijena je hicem u leđa tokom pljačke radnje. Njen saradnik, Keli Aadams (Kellie Adams, 24) je teško ranjen ali je preživeo.
• Ponedeljak, 23. septembar 2002. U Baton Ružu, Lujzijana (Baton Rouge, Louisiana), u 18:30, iz puške Bushmaster je ubijen Hong Im Belindžer (Hong Im Ballenger, 45).

Slučajevi Beltway sniper attacks:

• Sreda, 2. oktobar 2002. U 17:20, u Džordžija aveniji, rejon Espern Hil (Aspen Hill, Montgomery County, Maryland), kroz prozor ”Majklove prodavnice umetničke i zanatske robe” (Michaels craft store) uletelo je puščano zrno, ne povredivši nikoga. Policija predpostavlja da je strelac samo ”upucavao” snajper. Tačno 45 minuta kasnije (18:04), Džejms D. Martin (James D. Martin, 55), programski analitičar ”Nacionalne administracije za okeane i atmosferu” (National Oceanic and Atmospheric Administration), usmrćen je pogotkom u glavu. Ubijen je u trenutku kada se kretao parkingom u pravcu ”Prodajnog skladišta hrane” (Shoppers Food Warehouse), Rendolf Roud (Randolph Road) br. 2201 (Vitn, Montgomeri okrug, Merilend, severno od Vašingtona). 
• Četvrtak, 3. oktobar. U 7:41, puščanim hicem ubijen je slikar Džejms L. ”Soni” Bukanan Mlađi (James “Sonny” Buchanan Jr, 39). Bukanan je u trenutku smrti isprobavao motornu kosačicu duž ”Ficdžeraldove auto-aleje” (Fitzgerald Auto Mall, Rokvil Pajk 11411, Vajt Flint Mal rejon okruga Montgomeri, Merilend). Pola sata kasnije (8:12), dok je na Mobil pumpi u Rokvilu (Espern Hil Roud br. 41000, Montgomeri okrug, Merilend, severno od Vašingtona) tankovao benzin u svoje vozilo, na identičan način ubijen je taksista Prem Kjumar Valeker(Prem Kumar Walekar,54). Nakon 25 minuta (8:37), smrtonosno zrno pogodilo je Saru Ramos (Sarah Ramos, 34) poreklom iz El Salvadora, koja se kretala parkom pokraj pošte u Internešel Bulevaru br. 3802, Rokvil (Silver Spring, Espern Hil Roud). Loraj En Luis-Rivera (Lori Ann Lewis-Riovera, 25) je u 9:58 h zaustavila kola uz ”Shell” pumpu, na uglu Knolz i Konektikat avenije u Kensingtonu (Kolumbija distrikt, Merilend, nedaleko od granice sa Pensilvanijom). U trenutku kada je napuštala vozilo, teško je ranjena hicem iz snajpera. I pokraj brze intervencije, preminula je u kolima hitne pomoći. Isto veče, u 21:15 h, na raskrsnici u severnoistočnom delu Vašingtona, pogođen je HaićaninPaskal Čarlot(Pascal Charlot, 72); i on je preminuo u kolima hitne pomoći.
• Petak, 4. oktobar. U 14:30 časova, na parkingu Michaels craft store u Frederiksburgu (Spotsilvanija okrug, Virdžinija, 80 kilometara jugozapadno od Vašingtona), puščano zrno pogodilo je Karolajn Sivel (Caroline Seawell, 43) u leđa. Teško ranjena, prebačena je u odeljenje intenzivne nege bolnice ”Inova Ferfeks” bolnicu (Inova Fairfax Medical Campus).
• Ponedeljak, 7. oktobar.U srednjoj školi ”Bendžamin Tasker” (Benjamin Tasker Middle School), predgrađe Bovi, okrug Prins Džorž, Merilend, severoistočno od Vašingtona), u 8:09 h, ranjen je trinaestogodiši Ajran Braun (Iran Brown). Žrtva je prvo prebačena u lokalnu Bowie Health Center a dalje lećenje je nastavljeno u Children’s National Medical Center, Vašinton.

• Sreda, 9. oktobar.U 20:18 časova, na benzinskoj pumpi Sunoco u Menasesu (okrug Prins Vilijam, Severna Virdžinija, 48 km jugozapadno od Vašingtona), pokraj svoje sive ”Mazde”, ubijen je inženjer Din Harold Mierz (Dean Harold Meyers, 53). 
• Petak, 11. oktobar.  Kenet Bridžes (Kenneth Bridges, 53) se u 9:40 časova zaustavio da natoči gorivo na benzinskoj pumpi Exxon nedaleko od Frederiksburga (Pensilvanija, 60 km južno od Vašingtona). Ubijen je jednim pogotkom u vitalne organe.
• Ponedeljak, 14. oktobar.  U 21:15 časova, pokraj ulaza u ”Prodajno stovarište kućnih potrepština” (Home Depot) uFals Čurču (severna Virdžinija, zapadno od Vašingtona), hicem ispaljenim sa svega 30 m, ubijena je Linda Frenklin (Linda Franklin, 47). Linda je imala troipogodišnju karijeru analitičara u birou ”Centra za zaštitu nacionalne infrastrukture” ili, tačnije, specijaliste za obaveštajne operacije (intelligence operations specialist) ”Sajber uprave” FBI (FBI’s cyber-crimes division, headquarters in Washington). 

• Nedelja, 20. oktobar. Nakon obeda u ”Ponderosa” restoranu, u gradiću Ešlend (okrug Hanover, Virdžinija, 110 km južno od Vašingtona), bračni par je krenuo ka kolima na parkingu. U 11:07 časova, snajperski hitac, ispaljen sa daljine od 90 m, teško je ranio supruga (37) u abdomen. Nekoliko trenutaka kasnije, nepoznati glas se javio na dežurni policijski telefon i istražitelje obavestio da se u šumi, iz koje je pucano, nalazi poruka. Zaista, pronađen je papir na kome je bio napisan telefonski broj za kontakt: ”P.O. BOX 7875 / GAITHERSBURG, MD, 20898-7857/75”. No, štampa je špekulisala da se, uz broj, nalazio i niz zahteva, uključujući i novac, koje je snajperista tražio kako bi prekinuo svoj krvavi pir. Navodno, radilo se ”o sumi od milion dolara, koju je trebalo dostaviti elektronskom poštom; inače, ni jedno dete u okrugu više neće biti bezbedno”. Šef policije okruga Montgomeri, Čarlz Muz (Charles Moose), javio se na broj ali, očito da je čovek sa druge stane žice koristio uređaj za izmenu glasa; njegova poruka (audio zapis), navodno, nije bila razumljiva. Muz je odlučio da ga ubuduće neće zvati, insistirajući da se neznanac javi na već korišćeni policijski broj.

• Utorak, 22. oktobar. U 5:56 časova, profesionalni vozač kompanije ”Montgomery County Ride On”,  Konrad Džonson (Conrad E. ”CeeJay” Johnson, 35), zaustavio je svoj autobus na stanici u Konektikat aveniji, Espen Hil (predgrađe Silver Springa, okrug Montgomeri, 25 kilometara od Vašintona). U trenutku kada je izlazio kroz vrata, snajpersko zrno pogotilo ga je u vrat. Vozač je helikopterom prebačen u bolnicu u Betesdi (Suburban Hospital in Bethesda) ali, ubrzo je preminuo.  

Oružje ubice

   Prema tadašnjem direktoru FBI, Robertu Mjuerelu (Robert S. Mueller III), od pripadnika Baltimoske uprave FBI, Biroa za alkohol, duvan i oružje Ministarstva finansija (BATF), policijskih odeljenja okruga Montgomeri, Prins Džordž, Prins Vilijam i Spotsilvanija, prestoničkog odeljenja policije, državne policije Virdžinije i Merilenda, te drugih snaga reda i državnih agencija, oformljena je istražna operativna grupa (task force). Na čelo grupe postavljen je šef policije okruga Montgomeri, ”čif” (Montgomery County Police Chief ) Čarls Muz. 

   Osim zrna izvađenih iz tela žrtava, istražitelji nisu raspolagali ni jednim drugim relevatnim forenzičkim dokazom (otiscima prstiju ili stopa, barutnim česticama ili DNA uzorcima). Istina, policija je energično tragala za kombijem, koji su, navodno, zločinci koristili u akcijama. U prvom trenutku, mislilo se da je u pitanju beli Mitsubishi ili Isuzu. Kasnije, pažnja je usmerena na kombije Chevrolet Astro i Ford Econovan. Šta više, svedok Metju M. Daudi (Matthew M. Dowdy, 37), sa priličnom samouverenošću opisao je kombi bele, patinirane boje, bučnog motora (što bi trebalo da znači da se radilo o starijem modelu), sa ljubičastim natpisima koji su, pod uticajem sunca, boju promenili u crno, te oštećenim pozicionim svetlom-migavcem na prednjem desnom delu branika.

FBI je odmah raspisao poternicu za ovakvim vozilom, što je dovelo do niza hapšenja nevinih, nesretnih vlasnika sličnih kombija. Tek kada je ustanovljeno da je Daudi hronični lažov sa dugogodišnjom zatvorskom ”karijerom”, željan da se dočepa raspisane nagrade, pitanju vrste inkriminisanog vozila pristupilo se obazrivije. Istovremeno, ”profajleri” su pokušavali da izgrade psihološki lik ubice a, kompjuterski stručnjaci”, ”geografski” profil, odnosno, zonu u kojoj bi snajperista mogao stanovati. Pregledani su svi snimci kamera koje su obezbeđivale pumpe, parkinge i raskrsnice. Šta više, po prvi put u istoriji prekršen je tzv. ”Posse Comitatus Act” iz 1878, koji je armiji zabranjeno da učestvuje u policijskim istragama na teritoriji SAD; Donald Ramsfeld (Donald Henry Rumsfeld, 1932-2021) odobrio je da se u poteru za snaperistom uključe izviđačko-špijunski avoni kanadske produkcije DeHevilend Daš-7 (DHC-7 ARL, de Havilland Canada Dash 7 Airborne Reconnaissance – Low). Na žalost, navedena sredstva i napori nisu urodili plodom. Tako je istraga glavne napore usmerila na eventualno otkrivanje ubice preko oružja. 

   Tokom prve nedelje (2 – 4. oktobar), snajperista je dejstvovao iz vozila, sa udaljenosti od najviše 90 m, birajući ”mete” koje su se kretale duž nišanske linije. Na osnovu 5 od 7 zrna (dva su bila oštećena u toj meri da nisu mogla biti podvrgnuta analizi), balističari su ustanovili da se radi o projektilima municije .223 (5,56×45 mm). Korišćena su ”Soft Point” zrna prečnika 5,7 mm, mase 2,6 do 4,6 g, te početne brzine od 823 do 1158 m/s. Ordinata putanje na daljinama od 50 do 150 m kretala se od +0,5 do –4 cm. Praktično, strelac je na korišćenim daljinama, sa velikim procentom sigurnosti, žrtvu mogao pogoditi u glavu. Osim toga, energija zrna na 100 m iznosila je od 1053 do 1362 J, što je, uz gubljenje stabilnosti i deformacije prilikom pogotka u cilj, (skoro 100%) garantovalo letalni učinak.  

   Istražni organi došli su do opipljivijih tragova 7. oktobra, nakon ubistva tinejdžera. Na 150 m od škole otkrivena je ugažena trava, što je značilo da je ”vašingtonski ubica” prvi put napustio vozilo i dejstvovao iz ležećeg položaja. Na licu mesta pronađena je ”Tarot” karta br. 13 sa natpisom ”Smrt” (Death), te predstavom jednog od četiri jahača Apokalipse – kostura sa kosom. Na poleđini karte ubica je ispisao prkosnu poruku: ”Gospodo policajci. Ja sam Bog” (Mr. Policeman, I am God).

Pored karte, otkrivena je i čahura flašaste forme, dužine 44,7 mm. Očito, radilo se o komercijalnom metku .223 Remington, što je opus mogućeg oružja ubice ”svelo” na sledeće lovačke, streljačke i vojne poluautomate i repetirke: Armalite AR-180; Browning Model BBR; Bushmaster karabinske (”Shorty”, ”Dissipator”, ”A3 Type Shorty”, ”V Match Commando” i ”A3 Dissipator”), te puščane modele (”Target”, ”V Match Competition”, ”DCM” Competition, ”A3 Type Target” i  M17S ”Bullpup”); Colt AR-15; IMI Galil i, Remington modele 788, 722, te XP-100. Stručnjak za oružje Nacionalne garde SAD, Brajan Dipoj (Brian Depoy, a National Guardsmen, and weapons expert), dao je prednost jednom od modela Remintonovih repetirki. Posebnu zbrku unela je izjava svedoka ubistva FBI službenice, izvesnog Metjua Daudija (Matthew M. Dowdy); on je sa priličnom dozom sigurnosti tvrdio da je video snajperistu naoružanog – kalašnikovom AK-74 (kal. 5,45 mm !!!). Međutim, policajci su ovo svedočenje brzo odbacili, pravdajući ga ”stresom očevica”.

  U prvom trenutku, učinilo se da će ovi tragovi biti dovoljni za tačnu identifikaciju oružja a, time, i vlasnika. Merilend je (uz Njujork) jedina država SAD koja je, oktobra 2000, usvojila zakon o obaveznom uzimanju individualnih tragova koje žlebovi, čelo zatvarača, udarna igla, izvlakač i izbacač oružja, puštenog u maloprodaju, ostavlja na čahuri i zrnu. Smatralo se da će ”banka” ovakvih podataka omogućiti brzu identifikaciju vlasnika oružja kojim su počinjeni krivični prekršaji. Istraga je pokazala da ovo polovično rešenje ima mana. ”Vašingtonski ubica” pušku je mogao nabaviti i van teritorije Merilenda.

Utvrđeno je da je inkriminisano oružje lovačka ili ”jurišna” puška, koje se nisu mogle identifikovati po tragovima na zrnima i čahuri. Na pritisak glasača iz ruralnih sredina, Merilend je krajem 2000. lovačko oružje ”abolicionirao” od uzimanja tragova a, komercijalna prodaja jurišnih pušaka je zabranjena, tako da one nisu ni bile obuhvaćene ovom obavezom. Očiti zastoj u istrazi, pokazao je da tragovi na zrnima i čahuri zaista nisu poticali od registrovanog oružja.

  Promašaj u istrazi predstavljala je i fasciniranost ”preciznošću” ubice; na svaku žrtvu ispalio je samo jedan hitac i svako zrno pogodilo je cilj. Osim toga, snajperista je operisao sa pomoćnikom, što je, bar na prvi pogled, ličilo na delovanje vojnih preciznih strelaca (tim osmatrač – strelac). FBI je, zatražio da Pentagon proveri sve bivše snajperiste i kursiste u Fort Bregu, kod kojih su primećeni psihološki problemi ili nasilničko ponašanje. Ovo je izazvalo burnu reakciju aktivnih i snajperista – veterana. Neil Moris, strelac sa dvadesetogodišnjim iskustvom, bivši načelnik Snajprske škole Mornaričke pešadije u Kvantiku, tvrdio je da obučeni, iskusni vojni strelac, nikada ne bi oduzeo život nedužnom licu, niti bi na poziciji ostavio tragove, poput čahura ili Tarot-karte. Suprotno mišljenje imao je Erik Heni (Eric Haney), trener snajperske škole iz Fort Brega i pripadnik ”Delta Forsa”.

On je smatrao da su ubilački par činili mladi ljudi, obučeni da operišu kao vojni snajperisti (tandem osmatrač – strelac, sa mogućnošću da, nakon svakog napada, menjaju uloge). Vozač bi osmatrao zonu dejstva, obaveštavao strelca kada je situacija bezbedna za hitac, te ih smireno ”izvlačio” sa mesta akcidenta, čekajući da nivo adrenalina opadne na normalnu granicu. Strelac je bio iskusniji, pametniji, ali i nervozniji. Komentarišući ”fascinantnu preciznost”, Heni je tvrdio da bi, čoveka koji nikada nije držao oružje u rukama, za svega 90 minuta obučio da na 90 metara pogodi cilj (1983, pružajući podršku marincima u Bejrutu, sa rastojanja od 320 metara protivnika je pogodio u glavu). Za Henija su rastojanja sa kojih je delovao ”vašingtonski ubica” – predstavljala ”dečiju igru”. Konačno, Čak Mahini, najuspešniji snajperista Vijetnamskog rata (103 potvrđena i 216 verovatnih pogodaka), naveo je da vojni snajperisti koriste kalibre moćnije od .223 (7,62 mm i veće). 

     Trojica veterana bila su u pravu. Pretraga po vojnim dosijeima nije pomakla istragu sa mrtve tačke. 

   U ponedeljak, 21. oktobra, lansirana je nova vezija. Naime, 25-ogodišnji pitomac, poznat kao odličan strelac (inače, jugoslovenskog porekla !?), avgusta 2002. dezertirao je iz francuske vojne akademije Sen Sir. Navodno, otišao je na odsustvo u Kanadu i, od tada, gubi mu se svaki trag. Kako se nakon  isteka odsustva nije pojavio u kasarni, Francuzi su njegov nestanak prijavili Interpolu. Francuski istražni orani ”utvrdili” su da se pitomac, u suštni, uputio u SAD, i to u mesto u okolini Vašingtona. Kada je francuska TV stanica M6 prikazala foto-robot ”vašingtonskog ubice”, pitomci su na slici pepoznali svog odbeglog kolegu. Portparol francuskog Ministarstva odbrane nije želeo da komentariše ove glasine ali, izjavio je da francuske vlasti sarađuju sa američkim kolegama. Istražni operativni tim bio je mnogo skeptičniji prema ovoj teoriji. Naime, oni su došli do saznanja da se dezerter zaista uputio u Severnu Ameriku (što može biti Kanada ili bilo koja država SAD) ali, da je prikazani foto-robot bio izrađen na osovu izmišljenih činjenica, tako da nije relevantan za istragu. Praktično, ovaj slučaj svrstali su u sferu bezbrojnih spekulacija bez realne podloge. 

Finale

   Neki svedoci su još 3. oktobra policiji skrenuli pažnju na sumnjivi, tamno-plavi ševrolet-kapris (Chevrolet Caprice). Na žalost, kasnije, pogrešne izjave, usmerile su istragu na beli, ševro-kapris kombi. U četvrtak, 24. oktobra, jedan kamiondžija je na parkingu kraj priključnice na autoput br.70, severozapadno od Vašingtona, uočio ”burgundsko-plavi” ”ševi”, što je odmah javio policiji. Usledila je munjevita akcija: istražna operativna grupa je u 3:19 časova ujutro pronašla je i opkolila tamno-plavi ševrolet-kapris iz 1990, sa tablicama Nju Džerzija (NDA-21Z). U kolima su spavala dva muškarca, koji su uhapšeni bez otpora.

Tokom pretresa automobila, otkrivena je poluautomatska puška .223 (5,56 mm) bušmaster (Bushmaster) XM15-E2S (civilna verzija vojnog karabina; dužina 825,5 mm, dužina cevi 410 mm, masa 3 kg) sa bipodom i okvirom za 20 metaka, Bušnel holografskim nišanom (HOLOsight, Bushnell Corporation holographic weapon sight)i laptop opljačkan 5. septembra, voki-tokiji (walkie-talkies)i gepek preuređen za skriveno snajpersko dejstvo: metalna pregrada između gepeka i zadnjeg sedišta bila je uklonjena a na zadnjem delu kola, na ivici gde se zatvarao poklopac, izrezan je otvor za cev i optički nišan. Vozač bi kola postavio zadnjim delom u pravcu cilja i navodio strelca, koji bi oborio naslon zadnjeg sedišta, legao u gepek i kroz prorez nišanio puškom. Zbog ograničenog vidnog polja, snajperista je mogao dejstvovati samo po ciljevima u nišanskoj liniji. No, 3 novembra 2003, tokom suđenja Muhamadu u Okružnom sudu u Virdžinija Biču (Virginia Beach Circuit Court), forenzičar Montgomeri policije Dejvid Mekgil (David McGill) pokazao je klasični optički nišan (neidentifikovan), navodno pronađen u Ševrolet Kaprisu tokom hapšenja 24. oktobra 2002. godine.  Da zabuna bude veća, na sajtu FBI  navodi se da su u kolima pronađeni Bushmaster .223-caliber rifle , tripod i  rifle’s scope for taking aim.

U svakom slučaju, operativna grupa je uhapsila Džona Alena Vilijemsa – Muhamada (John Allen Williams, alias Muhammad).sa ”posinkom”, Jamajčaninom  Džonom Li Bojd Malvoom (John – Lee Boyd Malvo, 17). Džon Alen Vilijems je rođen 1961. godine. Od 1978. do 1982. služio je u Nacionalnoj Gardi Lujzijane (Louisiana National Guard). Tokom 1985. prihvatio je Islam i ime je promenio u Džon Alen Muhamad.  Iste godine se prijavlio u inženjerijske jedinice armije SAD. Završio je specijalističke kurseve za vozača kamiona, mehaničara i metalskog radnika. Tokom obuke u rukovanju standardnim pešadijskim oružjem, puškom .223 M16A2, u gađanju sa rastojanja od 50 do 300 m, osvajio je 36 od mogućih 40 poena. Time je dostigao najviši od tri postojeća nivoa za obične vojnike i osvojio značku ”strelca eksperta” (markmanship’s expert badge). Mohamad je bio veteran ”Pustinjske oluje” (First Gulf War, 1991). Nije pohađao snajpersku obuku niti je služio u specijalnim snagama. Iz armije časno otpušten 1994 (sa činom narednika). Iste godine je stupio u Nacionalnu Gardu Oregona (Oregon Narional Guard), gde je odslužio 12 meseci (ukupno 17 godina vojnog iskustva).

Prema svim saznanjima, najpecizniju sliku ”vašingtonskih ubica” dao je Erik Heni, specijalista snajpeske škole u Fort Bregu. Pušku Bushmaster XM-15 je ukrao/nabavio Li Bojd Malvo u Takomi, u prodavnici Bull’s Eye Shooter Supply i vežbao gađanje na strelištu iza radnje. Prema saveznom zakonu, ni Muhammad ni Malvo nisu smeli legalno da poseduju oružje pošto su prema Zakonu o kontroli iz 1968. klasifikovani kao nepodobna lica. 

Zbog zločina izvršenih puškom iz radnje Bull’s Eye Shooter Supply, suvlasniku prodavnice Brajanu Borgeltu (Brian Borgelt) i njegovom saradniku Čarlsu Karu (Charles Carr) 2003 godine je oduzeta dozvola za promet oružjem ali su zadržali pravo upravljaja strelištem na kome su vežbali Muhamad i Malvo. Iste godine ”Centar Bredi za pravno sprečavanje oružanog nasilja” (Action Project of the Brady Center to Prevent Gun Violence) je u ime dve teško ranjene žrtve i porodica nekih od ubijenih, pokrenuo građansku parnicu protiv Muhamada i Malvoa. Kako se smatralo da oni nisu u finansijskoj mogućnosti da isplate bilo kakvu nadoknadu, proizvođač oružja Bushmaster Firearms, Inc. i prodajni lanac Bull’s Eye Shooter Supply su sa tužiteljima postigli vansudsku nagodbu i isplatili im 2,5 miliona dolara.

Pod utiskom tragičnih događaja od 11 septembra 2001, Muhamad i Malvo, kao Muslimani, odmah su osumnjičeni kao teroristi povezani čak i sa Al Kaidom. No, kako se suđenje odužilo, strasti su splašnjavale a sudski organi su privatili verziju da su zločini izvršeni u cilju iznude. Naime, Malvo je izneo verziju kako su njih dvojica razradili plan u tri faze kako bi došli do novca. Prva faza podrazumevala je pažlјivo planiranje, izbor i mapiranje lokacija oko Vašingtona te uvežbavanje napuštanja i prebacivanja na sledeću lokaciju. Osnovni cilj je bio da se svakog dana tokom jednog meseca ubije po 30 belaca (ukupno 180 ljudi). Drugu fazu je trebalo izvesti u Baltimoru. Početak izvođenja podrazumevao je ubistvo trudnice hicem u trbuh. Nakon toga, trebalo je ubiti baltimorskog policajca. Na sahrani žrtve izvele bi se detonacije više eksplozivnih naprava i tako usmrtio veliki broj prisutnih policajaca. Konačno, planirano je da se treća faza izvede neposredno nakon ili čak tokom druge faze. Plan je bio da se od vlade SAD iznudi nekoliko miliona dolara koji bi služili za finansiranje puta u Kanadu. Tokom puta, zaustavljali bi se u sedištima ”Omladinskih hrišćanskih društava” (Young Men’s Christian Association, YMCA) i sirotištima gde bi regrutovali mladiće bez starateljstva. Muhamad bi dečake obučavao u rukovanju oružjem i slao ih širom Sjedinjenih Država da izvode masovna ubistva, slična onima počinjenim u Vašingtonu i Baltimoru. No, zbog velikog prometa i nedostatka jasnih snimaka i/ili ruta za povlačenje sa različitih lokacija, delimično je izvedena samo prva faza a ostale je onemogućilo hapšenje.

 Suđenje Džonu Muhamadu, u više država, trajalo je od oktobra 2003. do 9. marta 2004, kada je dobio smrtnu kaznu.Kazna je potvrđena 6. septembra 2009. a izvršenje je zakazano za 10. novembar iste godine. Muhamad je imao mogućnost da bira način izvršenja (električna stolica ili smrtonosna injekcija). Opredelio se za injekciju a za poslednji obrok naručio je ”pečeno pile u crvenom sosu i neki kolač”. Pogubljenje je bilo zakazano za 10:00 časova 10. novembra 2009. u zatvoru Grinvil, Džerat, Virdžinija (Greensville Correctional Center, Jarrat, Virginia). Ubrizgavanje je započeto u 21:06 a Mohamad je u 21:11 zvanično proglašen mrvim.

Malvo je 8. novembra 2006. osuđen na šest uzastopnih doživotnih kazni bez mogućnosti uslovnog otpusta i upućen na izdržavanje u državni zatvor Red Onion (Red Onion State Prison, ROSP, Virginia).

Nakon promene državnog zakona u Virginiji 2019-2020, Malvo je stekao pravo na uslovni otpust. Naime, izmenama zakona, svako lice osuđeno na doživotnu kaznu zatvora kao maloletnik, a koje je odslužilo 20 godina, dobilo je pravo razmatranja za prevremeno puštanje na slobodu. Malvo će postati podoban za uslovni otpust sledeće, 2022. godine.