Iako je činjenica da je nemački Messerschmitt Me 262 Schwalbe ušao u operativnu upotrebu pre Gloster Meteora, nemački je avion u svakom pogledu bio daleko napredniji od britanskog konkurenta. Iako je Britanac ser Frenk Vajtl (Sir Frank Whittle) napravio prvi mlazni motor na svetu koji je koliko-toliko uspešno radio, Ministarstvo odbrane Velike Britanije nije pokazalo preveliku interesovanje da bi finansijski podržalo njegov rad.
Tek se 1939. godine počelo ozbiljno raditi na projektovanju prvog mlaznog aviona. Gloster E.28/39 Pioneer prvi je put poleteo 15. maja 1941. godine. Kako nije bilo većih problema sa samim pogonom logično bi bilo da su pod uticajem rata Britanci odlučili forsirati razvoj novog, revolucionarnog pogona. Ali dogodilo se nešto sasvim drugo.
Pod pritiskom vazdušne bitke za Britaniju koja se tek završila, tadašnje ministarstvo vazduhoplovstva je podnelo zahtev F.9/40 za izradu naprednog lovca na mlazni pogon, ali koji nije dobio prioritet. Samo zahvaljujući činjenici da je kompanija Gloster već pre ozbiljno proučavala mogućnosti projektovanja lovačkog aviona s novim pogonom, razvoj je išao poprilično brzo. Glavni konstruktor Glostera Dţordţ Karter (George Carter) već je pre procenio da tadašnji slabi mlazni motori neće imati dovoljno snage, da bi samostalno pokretali borbeni avion, te da novi lovac mora imati pogonsku grupu od najmanje dva mlazna motora. Zbog toga je projekat, fabrički označen kao G-41, imao dva motora postavljena u krila. Projekat je odobren u novembru 1940. godine, te je već 7. februara 1941. godine ministarstvo vazduhoplovstvanaručilo dvanaest prototipova.
U početku G-41 je dobio ime Thunderbolt, ali je početkom 1942. godine ime promenjeno u Meteor, kako se ne bi dovodio u vezu s američkim lovcem Republic P-47 Thunderbolt.
Budući da motore koji bi pokretali Meteor nije bilo moguće proizvoditi bez podrške drţave, u celu priču se umešala i kompanija Rolls-Royce.
Posle promene proizvoĎača razvoj motora W-2B znatno se ubrzao. Prvi primerak radi ispitivanja u letu ugrađen je u bombarder Vickers Wellington u novembru 1942. godine. Posle nekoliko promena motor je ugraĎen i u drugi prototip aviona Pioneer. Motor W-2B postizao je snagu od skromnih 7,11 kN, te je stoga Rolls-Royce odlučio u saradnji s Frenk Vajtlom (Frank Whittle), napraviti još bolju i snaţniju verziju motora oznake Wellnad-1 koja je trebala pokretati prve prototipove Meteora.
Uz Rolls-Royce, razvojem mlaznih motora bavile su se i kompanije de Havilland i Motropolitan-Vickers koja je svojim sredstvima krenula u razvoj mlaznih motora s aksijalnim kompresorom.
Od dvanaest naručenih Gloster je na kraju napravio samo osam prototipova Meteora, s kojima je bilo dosta problema, naročito oko odabira motora. Prvi motor koji je ugrađen imao je oznaku Rover W-2B. Ti su motori ugrađeni u prva četiri prototipa, ali će vrlo brzo biti zamenjeni. Razlog je bio u njihovom preslabom potisku. Tokom jula 1942. godine pilot Dţeri Sajer (Gerry Sayer) je izveo nekoliko opitnih voţnji prvog prototipa na zemlji sa nekoliko kratkih „skokova“, nakon čega je zaključeno da motori potiska 4,45 kN nemaju dovoljno snage da bi se izveo siguran let.
Sve je to dovelo do nastavka odgađanja tako da je prvi pravi let Meteor izveo tek 5. marta 1943. godine s pilotom Majklom Dauntom (Michaelom Dauntom). Prvi je let izveo peti prototip koji je bio opremljen s dva de Havilland Halford H-1 turbomlazna motora svaki potiska 6,67 kN. Motor H-1 vrlo brzo će se razviti u vrlo dobar turbomlazni motor Goblin koji će odigrati važnu ulogu u razvoju mlaznog vazduhoplovstva. Dva motora Goblin ugrađena su u šesti prototip koji je prvi put poleteo 12. jula 1945. godine i s kojima je Meteor postao respektabilni lovački avion.
Prvi Meteor F-1 poslat je u Sjedinjene Američke Drţave u zamenu za Bell XP-59A Airacomet, a u svrhu mogućnosti međusobnog usporeĎivanja. Nekoliko prvoproizvedenih aviona Meteor F-1 nikada nije isporučeno RAF već su iskorišćeni za različite razvojne projekte.
Potrebno je istaći osamnaesti Meteor F-1 koji je poznatiji kao Trent Meteor. Ime je dobio po ugraĎenim motorima Rolls-Royce Trent – prvim turboelisnim motorima na svetu. U osnovi Trent je bio modifikovani Derwent-II kojem su dodali reduktor i elisu. Tako je Meteor postao prvi avion u istoriji opremljen turboelisnim motorima.
Ostatak lovaca Meteor F-1 ušao je u 616. skvadron RAF i postali su operativni tokom jula 1944. godine. Prvi zadatak bio im je presretanje nemačkih krstarećih projektila V-1 tokom leta te godine. Prvo obaranje izvedeno je 4. avgusta i do kraja meseca oboreno je 13 projektila. U osnovi to je bio vrlo mali broj u odnosu na hiljade V-1 napada, ali je Meteor dobro posluţio u propagandne svrhe.
Posle uspešne preobuke pilota i privikavanja na novi avion u januaru 1945. godine, nekoliko je lovaca Meteor F-3 poslato na ratište u Evropi i tamo su leteli sve do maja i kraja Drugog svetskog rata. Često su korišćeni u zadacima uništavanja ciljeva na zemlji, ali ni jednom u vazdušnoj borbi. Piloti na Meteoru priţeljkivali su susret s nemačkim Me-262 ali se on, na njihovu sreću, nije dogodio. Glavni je razlog bio sve lošije stanje Luftwaffe, naročito u popuni gorivom, a Meteori nisu slani u dubinu neprijateljeve teritorije. Zbog toga su na prvi dvoboj s mlaznim protivnikom piloti Meteora morali pričekati novi rat.
U međuvremenu nastavljen je razvoj motora te su u verzije Meteor F-4 (G-41F) ugraĎeni motori Derwent-5 potiska 15,6 kN. Prvi Meteor opremljen tim motorima poleteo je u jula 1945. godine, ali je opšti britanski stav da posle tako krvavog rata niko neće tako brzo hteti ući u novi, bitno usporio razvoj. Rezultat je bio razvijanje nekoliko novih verzija Meteora bez njihovog uvođenja u serijsku proizvodnju. A za to je bilo i te kako povoda, naročito pošto je jedan od prototipa lovca Meteor F-4 tokom leta 7. novembra 1945. godine postigao brzinu od 975 km/h.
Serijska proizvodnja verzije lovca Meteor F-4 počela je tek 1947. godine. Ova verzija bila je opremljene motorima Derwent-5. Dobila je i krila manjeg razmaha kako bi se povećala brzina i poboljšala pokretljivost. Istovremeno povećala se duţina potrebna za poletanje i brzina sletanja.
Verzija F-4 je i prva koja je postigla izvozni uspeh jer je 100 primeraka prodato Argentini tokom 1947. godine. Avioni su u Argentinu poslati u delovima gde su uz pomoć stručnjaka iz kompanije Gloster sastavljeni. Argentinski su se Meteori pokazali kao vrlo pouzdani jer je navodno izgubljeno samo dva primerka, iako su ostali u operativnoj upotrebi sve do početka sedamdesetih godina XX veka. Još 48 Meteora F-4 prodato je Belgiji, 20 Danskoj, 12 Egiptu i 38 Holandiji. Danska je kasnije kupila još 27 korišćenih Meteora F-4 od RAF.
Kako bi se nosio s ubrzanim razvojem turbomlaznih lovačkih aviona, Gloster je krajem četrdesetih godina XX veka razvio verziju Meteor F-8. Prvi je prototip poleteo 12. oktobra 1948. godine, a prve su isporuke RAF započete već u avgustu 1949. godine.
Lovci Meteor F-8 su opremljeni s dva Derwent-8 motora potiska 15,57 kN. Svi su avioni opremljeni i s katapult sedištem pilota koje je prvi put ugrađeno na nekoliko aviona Meteor F-4. Tokom 1949. godine započeta je isporuka 93 F-8 vazduhoplovstvu Australije koje ih je koristilo u Korejskom ratu od 1951. do 1953. godine. U vazdušnim borbama sa severnokorejskim MiG-15, Meteori su redovno prolazili lošije (ipak su uspeli oboriti tri MiG-15) te su određeni za zadatke uništavanja ciljeva na zemlji. Kako Meteor nije imao nikakvu dodatnu zaštitu često je postajao žrtvom PVO, tako da je sveukupno u borbenim zadacima tokom Korejskog rata izgubljeno 32 aviona. Ukupno je proizvedeno 1183 aviona verzije F-8 od čega su 23 isporučena Belgiji, 60 Brazilu, 20 Danskoj, 12 Egiptu, 11 Izraelu, 5 Holandiji i 19 Siriji.
Još tokom Drugog svetskog rata planirano je da Meteor u ulozi noćnog lovca zameni lovce Mosquito, ali će se to desiti tek po završetku rata. Po završetku rata Gloster je ponudio Ministarstvu vazduhoplovstva noćni lovac zasnovan na dvosedu Meteor T-7. Međutim izradu aviona je preuzela kompanija Armstrong Whitworth Aircraft. Prvi prototip noćnog lovca Meteor NF-11 poleteo je 31. maja 1950. godine. Iako je bio sličan dvosedu Meteor T-7, noćni lovac je koristio trup verzije F-8 i krila verzije F-3. U izmenjenom nosu se nalazio presretački radar AI Mk-10. Kao posledica toga topovi 20 mm su prebačeni u krila. Nakon NF-11, proizvedene su verzije noćnih lovaca NF-12, NF-13 i NF-14 koje su pored odreĎenih promena dobile nov američki radar APS-21.
Ukupno je napravljeno više od 3500 Meteora u mnogobrojnim verzijama. Iako u svakom pogledu lošiji od nemačkog Me-262, Meteor je obavio važan pionirski posao u razvoju mlaznog vazduhoplovstva.
- Proizvođaĉ: Gloster Aircraft Co. Ltd. (Sir W.G. Armstrong Whitworth Aircraft Ltd.).
- Namena – F-8: Dvomotorni mlazni lovački avion za dnevna dejstva, jednosed.
- Verzije: Meteor F-1, Meteor F-2, Meteor F-3 (sa Derwent I motorom), Meteor F-4, Meteor FR-5 (izviĎačka verzija F-4), Meteor T-7 (dvosed za obuku), Meteor F-8 (usavršena verzija F-4), Meteor FR-9 (izviđačka verzija F-8), Meteor PR-10 (foto-izviđačka verzija), Meteor NF-11 (noćni lovac sa radarom AI Mk-10), Meteor NF-12 (duţa verzija sa američkim radarom APS-21), Meteor NF-13 (tropska verzija), Meteor NF-14.
- Pogonska grupa: Dva turbomlazna motora Rolls-Royce Derwent-8, potiska po 15,57 kN.
- Dimenzije: Razmah krila 11,32 m; duţina 13,59 m; visina 3,96 m; površina krila 32,51 m2; m.pr. 4846 kg; m.maks. 8664 kg.
- Karakteristike: Brzina – maksimalna na visini od 3048 m 962 km/h. Brzina penjanja 35,55 m/s. Operativni vrhunac leta 13411 m. Dolet 965 km.
- Naoružanje: Četiri topa 20 mm Hispano Mk-5 sa po 160 granata.
- Razvoj: Prvi let prototipa 5. marta 1943. godine. U naoruţanju od jula 1944. godine. Prva pobeda nad raketom V-1 avgusta 1944. godine. Prvi let verzije Meteor F-8 12. oktobra 1948. godine. Povučen iz naoružanja RAF aprila 1957. godine. Prvi let prototipa Meteor NF-11 31. maja 1950. godine, u naoružanju od novembra 1950. godine. Potom dolaze verzije NF-13 23. decembra 1952. godine, NF-12 21. aprila 1953. godine i finalna verzija NF-14 23. oktobra 1953.godine. Završetak proizvodnje 31. maja 1954. godine. Povučeni su iz naoružanja RAF avgusta 1961. godine.
- Korisnici: Argentina, Australija, Belgija, Brazil, Danska, Ekvador, Egipat, Francuska, Holandija, Izrael, Sirija, UK.
