Naš novi autor Nemanja Tevanović iz Prijedora nam je poslao veoma zanimljivu priču, vezanu za Hitlerov pištolj 7.65 mm Walther PP (Polizei-Pistole).
Kada je riječ o Valteru, svi već znaju da je to njemački proizvođač kvalitetnog oružja. Jedan od njihovih najbolјih proizvoda je svakako model PP. Ovaj put nećemo se baviti modelom PP, već određenim primjerkom tog modela. Naime, rječ je o zlatnom modelu PP. Ovaj određeni primjerak Valtera, Adolf Hitler je dobio na poklon za svoj 50-i rođendan 20. aprila 1939. godine od porodice Carla Walthera, o čemu i svjedoči i natpis na lijevoj strani navlake pištolјa – Počasni poklon porodice Valter (Ehrengabe der Familien Walter). Serijski broj je prikriven i nalazi se ispod korica. Na osnovu originalnog pištolјa napravlјeno je i 5 replika. Napravlјene su u SAD i napravilo ih je American Historical Society. Oni takođe prave replike poznatih oružja, ali zadržaćemo se na ovom konkretnom primjerku. Vidlјive razlike između originala i ovih 5 replika su detalјi gravura, kočnica i zavrtanj koji drži korice na ramu. Kod originalnog pištolјa, radijus kretanja poluge kočnice je 90° i zbog tog kretanja došlo je do oštećenja same korice što se može vidjeti i na samom pištolјu. Kod replika, radijus kretanja je 60°. Čovjek koji je gravirao replike je Timothy George. Ono što je važno napomenuti jeste to da ovaj pištolј nije bio sa Hitlerom u bunkeru na kraju rata, već je ostao u njegovom stanu u Minhenu. U svakom slučaju, ovo je jedan veoma vrijedan istorijski primjerak čuvenog Valtera PP.
Ova odlična priča zaslužuje da se dopuni sa još nekoliko detalja koji se, kao i većina legendi o oružju poznatih ličnosti, izgleda uglavnom zasnivaju na fikciji.
Hitler je 20. aprila 1939, za pedeseti rođendan, od porodice Valter, (naslednika osnivača dinastije,Carl-a Wilhelm-a Freund Walther-a, 1858-1915) zaista dobio na poklon pozlaćeni pištolj 7,65 mm PP sa citiranom posvetom i inicijalima AH na koricama od slonovače. Prema američkoj strani, Fürer je oružje ostavio u svom minhenskom osmosobnom stanu na drugom spratu zgrade Princregent trg br. 16 (Prinzregentenplatz 16). Hitler je ovde živeo od 5 oktobra 1929 do izbora za kancelara, kada se preselio u berlinsku rezidenciju. No, stan je zadržao u vlasništvu; njegova radna soba je pretvorena u skladište poklona a u ostalim delovima je povremeno primao izuzetne zvanice, poput Musolinija (25 septembra 1937). Američku priču ovde dopunjuje jedan detalj iz ruskih izvora: Hitler je, navodno, 1941 godine istim oružjem nagradio famoznog nemačkog pilota, generala Vernera Meldersa (Werner Mölders, 1913-1941) za njegovu 101 vazdušnu pobedu. No, kako je Melders već 22 novembra iste godine poginuo u avionskom udesu, zlatni Valter je ponovo vraćen vođi Rajha i odložen u fijoku radnog stola u Minhenu. Pred sam kraj rata, priču nastavljaju američki autori. Prema njima, poručnik čete B, 179 pešadijskog puka 45 divizije (Co. B, 179th Infantry Regiment, 45th Infantry Division), Ajra Henri Palm ”Vitki” (Ira Henry Palm ”Teen”, 1913-1966) је u noći između 25 i 26 aprila 1945 sa američkim trupama kod Vormsa prešao Rajnu i stupio na teritoriju Nemačke. Od tog trenutka počinje pomalo fantastična priča. Palm je, navodno, sa odabranom grupom boraca dobio zadatak da se probije do Minhena i tamo izvrši atentat na Hitlera.
No, malo je verovatno da zapadne obaveštajne službe u to vreme nisu imale pouzdan podatak kako se Hitler još 15 januara sa svojim štabom (Führerhauptquartiere) trajno preselio u bunker (Führerbunker) ispod Rajhskancelarije (Reichskanzlei) u Berlinu! U svakom slučaju, Ajra Palm se 29 aprila probio u bavarsku prestonicu i odmah povezao sa antinacističkom organizacijom Bavarska oslobodilačka akcija (Freiheitsaktion Bayern FAB) na čelu sa nemačkim kapetanom Ruprehtom Gerngrosom (Rupprecht Gerngroß, 1915-1996). Gerngros je dan ranije, 28 aprila, pokrenuo akciju Lov na zlatne fazane (Jagd auf die Goldfasane) – odnosno, lov na nacističke glavešine. Palm i Gerngros su ubrzo doprli i do Htilerovog stana, gde su pronašli samo – zlatni Valter. U produžetku akcije Palm je ranjen i upućen je na lečenje u SAD, u rodni Solsberi, Severna Karolina (Salisbury, NC).
Zgrada u kojoj se nalazio Hitlerov stan, Prinzregentenplatz 16, Minhen Deo poklona koje je Hitler dobio 20. aprila 1939
Poručnik je u SAD poneo i Hitlerov pištolj kao ratni trofej. Tokom lečenja, oružje je poklonio dobrom prijatelju, Čarlsu Vudbridžu (Charles Jahleel Woodbridge, 1902 – 1995), koji je u Savani, Džordžija (Savannah, Ga.) vodio Nezavisnu Prezviterijansu Crkvu (Independent Presbyterian Church). No, tokom 1947 godine, lopovi su provalli u Vudbridžovu kuću i, između ostalih stvari, ukrali i Hitlerov pištolj. Tri godine kasnije, policija Vičite, Kanzas (Wichita, Kan.) uvatila je provalnike, pronašla famozno oružje, obradila ga i fotografisala u svojoj kriminalističkoj laboratoriji. Od tog trenutka pa do 1966, eksponat nestaje sa radara istoričara i kolekcionara. U međuvremenu, Ajra Henri Palm, koji je po oporavku nastavio vojnu službu u Zapadoj Nemačkoj, 1963 je oboleo je od raka, penzionisan je u činu pukovnika i vraćen u SAD, gde je tri godine kasnije preminuo.
Zanimljivo je da je u martu iste, 1966 godine u časopisu za muškarce Argosy (No. 1 Men’s Service Magazine, vol. 362, no. 3) fotografija zlatnog Valtera objavljena na naslovnoj strani a u pratećem tekstu je navedeno da je jedan trgovac oružjem iz Klivlenda (Cleveland) artefakt prodao poznatom kanadskom kolekcionaru Endruu Rajtu (Andrew Wright) iz Svift Karenta, Saskačevan (Swift Current, Saskatchewan). Nakon toga, 1987, pojavljuje se senzacionalna vest da je Rajt pištolj prodao na aukciji anonimnom kupcu za tada astronomsku cenu od 114.000 USD! Od 1987 zlatni Valter je menjao više vlasnika a povezivan je i sa australijskim građevinskim magnatom Vorenom Andersonom (Warren Anderson). Anderson je pištolj kasnije, navodno, prodao opet anonimnom trgovcu iz Džordžije, koji ga je dalje prosledio nekome sa Zapadne Obale SAD. Tu se, bad do sada, gubi svaki trag Hitlerovom pištolju.
Većina ovih detalja izneta je u knjizi Maurice Possley, John Woodbridge, ”Hitler in the Crosshairs: A GI’s Story of Courage and Faith”.