Prvo su ga isprobali carski oficiri, crveni i beli. Potom i agenti KGB-a. Za to vreme konstruktori su vredno radili i smišljali stalno nešto novo
Ruski „nagan” 7,62 mm M.1895 odavno je ušao u legendu kao revolver carskih oficira, „crvenih” i „belih”, čekista, crvenoarmejaca i „kagebeovaca”. Pri tome većina laika pojma nije imala da je posredi belgijski patent, koji se po licenci proizvodio u Rusiji. Izrada nagana ugašena je neposredno nakon Otadžbinskog rata i činilo se da su Sovjeti zaboravili revolver, potpuno se posvetivši pištoljima. Međutim, nije bilo baš tako. Još 1926. godine sportski strelac i konstruktor A. A. Smirnski adaptirao je vojni nagan M.95 na malokalibarsku municiju sa obodnim paljenjem .22LR Ovo oružje prvenstveno je trebalo da posluži za obuku i trening u armiji, ali je podeljeno i sportskim društvima.
Zapazivši uspeh Smirnskog, KGB je za svoje agente naručio skraćeni („ukoročenij”) „nagan” 7,62 mm M.95 na koji se mogao montirati prigušivač. S obzirom na naručioca, normalno je da je ovo čudno oružje dugo bilo nepoznato sa „one” strane „gvozdene zavese”. Tek sredinom sedamdesetih godina italijanska policija je od Crvenih brigada zaplenila dva sovjetska „skraćena” „nagana” sa prigušivačima, što znači da su u to vreme još uvek bili u operativnoj upotrebi.
Tokom 1962. godine E. I. Hajdurov je konstruisao „novi” „pravi sportski” revolver, T-62. Hajdurov je u suštini samo usavršio i modifikovao stari „nagan”; revolver je prilagođen sportskoj municiji 7,62 mm, kapacitet doboša smanjen je sa sedam na šest metaka, dodata je ortopedska drška od orahovine, u ram ugrađena „inerciona” igla, uvedena je mogućnost regulacije sile i hoda na obarači kao i podešljivi zadnji nišan. Kako je sovjetska reprezentacija na svetskom prvenstvu u Kairu potvrdila kvalitete revolvera T-62, „Tulski oružni zavod” je započeo serijsku proizvodnju istog oružja pod komercijalnom oznakom „Istok” (Vostok) TOZ-36. Prema sovjetskom sistemu obeležavanja, „Istok” je označavao pripadnost familiji sportskog oružja, TOZ – proizvođača a 36 – redni broj konstrukcije.
Tokom 1991. godine, MUP je prvi put posle više decenija ponovo iskazao potrebu za revolverom. Ovaj izazov su prihvatili proslavljeni konstruktori automatskog pištolja (APS) I. J. Stečkin i njegov pomoćnik B. V. Avramov. Tulski veterani su kao osnovu usvojili Smit i Vesonov i Koltov sistem otvaranja doboša u stranu i zvezdasti ekstraktor, kao i vertikalnu polugu za osiguranje udarača. Ove američke ideje kombinovane su sa naganovim sistemom dvostruke akciJe. Kovinu je predstavljao jedino gornji ugvrđivač doboša koji je, navodno, garantovao sigurnije i preciznije fiksiranje ose komore u osi cevi.
Kako se prema postavljenim TTZ revolver bazirao na pištoljskoj municiji 9 mm Makarov, Stečkin i Avraamov su predvideli i specijalni polumesečasti držač-adapter (nešto slično bilo je predviđeno i za „Zastavin” revolver 9 mm Parabelum M.83). Konstrukcija revolvera, označena kao „RSA”, završena je 1993. god. „RSA” je imao kapacitet doboša šest metaka, cev dužine tri inča, masu od 815 g i gabarite 200x136x37 milimetara. Međutim, Tuli je trebalo više godina da postavi liniju i ponovo savlada davno zaboravljenu tehnologiju proizvodnje revolvera (opet problem sličan kragujevačkoj „Zastavi”). Da bi se skratilo vreme do njegove isporuke, za MUP je proizveden jednostavniji revolver R-92.
Nakon raspada SSSR, za jedinice posebne namene MUP Ruske Federacije razvijeno je oružje za javne nerede (anti-riot) – „specijlni revolverski kompleks Udar” u kalibru 12,3 mm (patron kapibra 32). „Udar” može dejstvovati bojevom municijom velike zaustavne moći, municijom sa potkalibarnim čeličnim zrnima (protiv protivnika u zaštitnom prsluku ili iza zaklona, pri čemu zrno probiJa čelični lim debljine do 5 mm), municijom sa gumenim („neletalnim”) zrnima, municijom sa obeležavajućom bojom (za vežbanja ili „markiranje” određenih izgrednika u gomili), pirotehničkom (zapaljivom ili svetlećom) i zvučnom municijom (jačina zvuka iznad 150 decibela). Doboš, kapaciteta pet metaka, puni se pomoću, tzv. „spidlodera”. Ukupna masa revolvera je 950 g, a dužina – 210 mm.
U potrazi za kupcima, osiromašena ruska industrija naoružanja okrenula se komercijalnom tržištu koje je preplavila revolverima i pištoljima nezamislivim za raniji period. Tako je firma „Irbis” ponudila gasni revolver „DOG-1” a poznati „Vimpel” – šestometni „hamerles” (sa unutrašnjim udaračem) revolver „bizon-1″. „Bizon” može dejstvovati manevarskom („ćorcima”) i gasnom municijom kalibra 7,5 mm. Pri tome, metak napunjen CS prahom na rastojanju od 3 m aerosolom „pokriva” površinu od 8 m2 (4×2 m). Zanimljivo je da se „bizon” (kakvo moćno ime!) reklamira kao – „damski” revolver mase 250 g i gabarita 115x30x30 milimetara.
