Posle sloma Trećeg Rajha, u rodnom Oberndorfu našli su se stari prijatelji Teogop Koh, Edmund Hekler i Aleks Sajdel i počeli da usavršavaju jurišnu pušku
U izveštajima sa bojišta i u crnim hronikama sa ulica, često se pominju automat hekler i koh. Ovaj automat modernog dizajna, velike vatrene moći i preciznosti postao je sinonim “oružje specijalnih antiterorističkih vojnih i policijskih jedinica. Malo ko zna da on vuče korene još iz Drugog svetskog rata.
Nemci su tokom rata forsirali razvoj jeftine tehnologije zasnovane na „štampanju” (presovanju) limova, koja bi omogućila masovnu proizvodnju streljačkog naoružanja. Niz fabrika se upustio u konstrukciju automata i jurišnih pušaka baziranih na ovakvim zahtevima Vermahta. Pred sam kraj rata, konstrukcioni biro razvojnog odeljenja br. 37 u renomiranoj firmi „Mauzer” u Oberndorfu, privodio je kraju projekat jurišne puške inž. Ludviga Forgrimlera – StG-45 (M) (Gerat 06 H). Na oružju je oio primenjen princip odloženog odbravljivanja zatvarača pomoću kosih ravni i rolnica – patent inž. Vilhelma Stelea (1901-1974). Slom Nemačke je omeo finalizaciju novog oružja za koje su interjesovanje pokazale sve pobedničke armije.
Kako je Oberndorf bio u francuskoj okupacionoj zoni, DEFA (Direction Etudes et Fabrication Armamment) je prva „pokupila” 132 „Mauzerova” stručnjaka i radnika, na čelu sa Forgpimlerom, i odvela ih na rad u Milhauzen u Alzasu. Istovremeno, drugi tim iz Oberndorfa, predvođen inž. Hajnenom, 1949. je prešao u Španiju i na osnovama „Aparata” 06 H, u okviru CETME (Centro de Estudios Tecnicos Materiales Espedales), započeo razvoj španske jurišne puške. Forgrimler je uporno tražio da se pridruži svojim bivšim saradnicima u Madridu; konačno, Francuzi su mu 1950. izdali pasoš pa je posao u Španiji naglo počeo da napreduje. Uskoro se pojavila izvrsna jurišna puška CETME za koju su interesovanje pokazale mnoge evropske zemlje, među njima i ondašnja Zapadna Nemačka.
Odmah nakon sloma Trećeg Rajha, u rodnom Oberndorfu su se prikupila tri stara druga – inženjeri Teodor Koh (1905-1976), Edmund Hekler (1906-1960) i Aleks Sajdel. Hekper je 1948. na svoje ime otvorio privatni biro koji se ubrzo proširio u „samostalno udruženje”, konačno, prijatelji su 28. decembra 1948. registrovali zajedničku firmu „Heckler&Kocn GmbH”. Firma je rad započela u Hekperovom stanu i obližnjem vatrogasnom skladištu čiji podrum je za vreme rata služio kao sklonište. Fabrika se širila fascinantnom brzinom tako da je već 1956. dobila tender za ispitivanje i usavršavanje španske puške CETME. Konačno, 1959. godine Bundesver je usvojio u standardno naoružanje jurišnu pušku 7,62 mm HK G3 – Hekler i Kohovu usavršenu verziju španske CETME.
Trojica partnera nisu se zadovoljila ovim uspehom. Na bazi elemenata oružja G3 razvili su čitavu familiju automata HK MP 5 (MP od „mašinski pištolj”) u kalibru 9 mm: MP5 A4, MP5 A5, MP5 SD4 („SD” skraćenica od „prigušeni”; prigušuje zvuk za 35 do 38 decibela), MP5 SD5, MP5 SD6, MP5 KA4 („K” skraćenica za „kratki”) i MR5 KA5. Svi automati se baziraju na dvodelnom zatvaraču i odloženom odbravljivanju pomoću rolnica što im garantuje relativno miran rad, pouzdanost i preciznost, dejstvuju sa zatvorenim zatvaračem, a razlikuju se po tome da li imaju integralni plastični ili preklapajući kundak, integralni prigušivač ili različite varijante nišanskih sprava. Standardni automati imaju cev dužine 225 mm, početnu brzinu zrna od 400 m/s i energiju od 650J dok zrno prigušene verzije raspolaže brzinom od 285 m/s i energijom od 380J.
Obe varijante imaju kadencu od 800 metaka u minuti. „Kratki” Hekler i Koh ima nešto veću kadencu (900 metaka/minut), početnu brzinu zrna od 375 m/s i energiju od 570J. Zbog izvrsnih performansi za borbu na kratkim distancama, u urbanim sredinama i u zatvorenom prostoru, ove automate su kupile specijalne i policijske jedinice skoro svih zemalja u svetu. Tokom 1985. godine tadašnja SFRJ je za jedinice MUP i JNA takođe naručila određenu seriju HK MP 5. Ovi primerci su bili žigosani grbom SFRJ a uz serijski broj se nalazio prefikis YU.
Sve do 1991. ovo oružje se nalazilo isključivo u rukama republičkih i saveznih snaga specijalne namene Milicije i JNA. Međutim, sa početkom sukoba u Hrvatskoj, heklere je protiv JNA prvi okrenuo MUP Hrvatske (u Pakracu, 2. marta 1991. u 6.30). Znajući da je još SFRJ potpuno legalno nabavila ovo oružje, smešno je delovao brzopleti demanti fabrike iz Oberndorfa od 18. septembra iste godine, kako nikada nikome na ovim prostorima nije prodala svoje automate. Na žalost, ovo ubitačno oružje ilegalno je donošeno sa obližnjim ratišta i prodavano licima iz polusveta. Tako nije čudno što u nizu uličnih obračuna kriminalci još uvek koriste hekler i koh, inače strogo zabranjen Zakonom o oružju i municiji i isključivo namenjen snagama reda.
