Sećanje na avanture momaka sa divljeg zapada
Oružje nacionalnih legendi za Amerikance, posebno one bogate, pitanje je prestiža, pa ne čudi da je još 2006. godine, kako javlja Rojters, u San Francisku revolver Viljema Kodija, alias Bufala Bila, na aukciji prodat za 123.500 dolara. Rekord, ipak, još drži revolver kojim je ubijen Džesi Džejms: u britanskoj kući „Valis i Valis” prodat je 2001. godine za oko 175.000 dolara.
U zoru 21. januara 1863. godine, gerilci bivšeg učitelja Viljema Klarka Kvontrila, opkolili su Lorens u Kanzasu. Divlje podvriskujući i pucajući, bakljama su zapalili gradić sa sve četiri strane. Za kratko vreme, plamen je progutao 200 „jenkijevskih” kuća sa 150 nedužnih ljudi, uglavnom žena i dece. Isti plamen sagoreo je sve ideale i skrupule šesnaestogodišnjeg Kvontrilovog jahača, Džesija Vudsona Džejmsa.
Džesi i njegov stariji brat Aleksandar Frenklin „Frenk” rasli su pod uticajem inteligentnog i poštenog, ali bolešljivog očuha, dr. Semjuelsa. Međutim, život na granici zadojenoj antagonizmom između Severa i Juga, uvukao je dečake u političke, a ubrzo i prave, oružane sukobe. Po izbijanju Građanskog rata, Kvontrilovim gerilcima pridružila su se oba brata, od ranije nalponjena Konfederaciji.
Uz njih su jahala i čuvena braća Janger – Tomas Kolmen „Kol”, Džejms „Džim” Henri, Robert „Bob” Juing i Džon. Zbog surovih akcija koje su se uglavnom svodile na pljačku i masakr civila, uskoro se Kvontrolovih gerilaca odrekla i armija Konfederacije. Tako Lijeva kapitulacija nije ništa promenila u životu ljudi ogrezlih u krvi; „Longrajdersi” su ostali u sedlu, nastavljajući borbu „za stvar Juga” – pljačkom banki, poštanskih kočija i vozova. Pri tome, operacije su izvođene po svim vojnim pravilima, na bazi iskustva stečenog u ratu. Teško ranjen, Kvontril je 6. juna 1865. godine preminuo u vojnoj bolnici u Luisvilu. Nekoliko godina kasnije, njegovo mesto preuzeće Džesi Džejms.
Među Južnjacima, iskompleksiranim porazom i „Jenkijevskom okupacijom”, javila se čudna reakcija na aktivnosti bandita. Oni su pljačkali državne, znači „severnjačke” institucije, što je predstavljalo bar psihološku satisfakciju. Legenda da su „Longrajdersi” novac delili sirotinji, iako bez osnova, navela je američkog predsednika Teodora Ruzvelta (onog ljubitelja oružja i lova i vođu „Divljih jahača”), da Džesi Džejmsa proglasi – „američkim Robinom Hudom!”
Prema približnim procenama, Džesijeva banda je tokom svojih aktivnosti američku državu i železnicu „olakškala” za tada fantstičnih 200.000 dolara. Međutim, surova i besmislena ubistva koja su pratila pljačke, postepeno su menjala i stav javnog mnjenja.
Tako je 13. februara 1866, u Libertiju, bez ikakvog razloga, sa četiri hica ubijen jedan nedužni mladić. U Ričmondu, 22. maja 1867, ustreljeni su gradonačelnik Džon Šou, mesar Grifins, njegov sin i slučajni prolaznik.
U Gapatinu, Džesi je hladnokrvno ubio blagajnika mesne banke samo zato što ga je podsetio na jednog poručnika Unije. Ubrzo, na listu svojih žrtava upisali su i nekoliko Pinkertonovih agenata koji su ih uporno progonili. Međutim, preokret je nastupio 7. septembra 1876. godine. Tokom napada na „Prvu nacionalnu banku” u Nordfildu, preciznim hicem u glavu ubijen je onesvešćeni blagajnik Džozef Hejvud, a ranjeni su činovnik Banker i slučajni prolaznik. Alarmirani pucnjavom, građani Norfilda broz su se naoružali i otvorili uragansku vatru na bandite. „Longrajdesima” je trebalo 15 minuta da se probiju iz obruča, ostavljajući prve žrtve. Potera koja je usledila, praktično je uništila bandu; neki članovi su poginuli, a tri Jangera su uhvaćena i poslata na robiju.
Uzdrmana debaklom, braća Džejms su se privremeno smirila. Džesi se pod imenom Tomasa Hauarda, sa suprugom Zereldom Mils (oženio se 1876) i detetom, nastanio u kući na periferiji Sent Džozefa. Međutim, nije dugo mirovao. Već 1879. godine sakuplja novu bandu i kreće u pohode na železnicu i banke. Džesi očito nije shvatao da je rat zaboravljen i da civilizacija polako prodire i na Divlji Zapad.
Pritisak građana, željnih sigurnosti i mira, primorao je guvernera Misurija, Tomasa Kritendena, da posegne za sredstvima koja (bar tada) nisu smatrana časnim: potražio je izdajnike među samim banditima. Guverner je „prljavi posao” prepustio šerifu okruga Klej, Dž. R. Timberlejku i šefu policije Kanzas Sitija, „maršalu” Henriju Krejgu. Dvojica iskusnih policajaca pronašli su braću Boba i Čarlija Forda, bivše Džesijeve saradnike, koji su znali za novi identitet i adresu bivšeg lidera.
Braća Ford su bila motivisana nagradom od 10.000 dolara i obećanom abolicijom. Ubrzo su stupili u kontakt sa Džesijem, navodno zbog planiranja pljačke u Plat Sitiju. Posete domu Hauardovih trajale su dugo, sve dok poslovično oprezni Džesi nije stekao potpuno poverenje u stare saradnike. Trećeg aprila 1882. godine u dnevnoj sobi su se našli sami Bob i Čarli Ford i Džesi Džejms. Džesi je skinuo pojas sa svojim koltom ’45 SAA M. 1873, serijski broj 1222, odložio ga na krevet i popeo se na stolicu da na zid okači novu sliku. U tom trenutku Bob je izvukao revolver Smith & Wesson New Model No.3 kalibra ’44 S&W Russian, serijski broj 3766 (koji mu je nekoliko godina ranije poklonio baš Džesi Džejms), „američkom Robinu Hudu” ispalio tri hica u teme. Istog dana ubica je guverneru Kritendenu uputio telegram kratke sadržine: „Ubio sam Džesi Džejmsa. Bob Ford.”
Međutim, Džesijeva smrt ponovo je uzburkala duhove, oživela legendu o „zaštitniku sirotih Južnjaka” i izazvala gnev protiv „prljavog malog izdajnika.” Pod pritiskom javnosti, guverner je Boba Forda prvo osudio na smrt a nakon nekoliko meseci – pomilovao. Dok je ležao u zatvoru, ubicu je duvanom i štampom snabdevao Koridon Krejg, sin šefa policije iz Kanzas Sitija, Henrija Krejga. U znak zahvalnosti, Bob je po izlasku iz zatvora Korodonu poklonio inkriminisano oružje. U finansijskoj krizi, Koridon je 1904. godine revolver prodao izvesnom E. St. Geriju. Novi vlasnik je zatražio pismenu potvrdu od Henrija Krejga da je reč o autentičnom oružju, nakon čega je na levoj strani rama „smit i vesona” ugravirao tekst: ”Bob Ford killed Jesse James with this revolver at St. Joseph Mo. 1882.”
Prezren od svih, Ford je lutao Zapadom, bezuspešno pokušavajući da nekom pozorištu proda komad o ubistvu legendarnog vođe „Long Rajdersa.” Poginuo je u Krideu, 1892. godine, u kafanskom dvoboju sa anonimnom pijanicom. Džesi je sahranjen kraj današnje magistrale 35, nedaleko od rodne farme. Na nadgrobnoj ploči stoji epitaf: „Džesi V. Džejms, preminuo 3. aprila 1882. posle 34 godine, 6 meseci i 28 dana života. Ubijen od izdajice i bednika čije ime nije vredno pomena.”
Tačno 111 godina kasnije, u britanskoj kući „Valis i Valis” legendarni Smith and Wesson serijskog broja 2766 prodat je za 105.000 funti. Sve bi to bilo lepo da ne kruže priče kako je Bob Ford ustvari pucao u Džesija iz jednog kolta SAA M.1873 kalibra ’45, sa ser. brojem 23.960.
Što je najlepše, Bog Ford se nakon ubistva fotografisao baš sa koltom M.1873. Praktično, 105.000 funti je plaćena izjava maršala Krejga, izdana u trenutku kada je njegovom sinu hitno trebao novac.
