Austrijski mornarički revolver .36 London Colt Navy 1851

 Austro-italijansko-francuski rat je započeo 29 aprila 1859 godine. Austrijsku komandu je brinnulo kretanje francuske armije iz Toskane ka donjem toku reke Po. Posebno opasnim po Austrijance je bilo revolucionarno previranje u pozadini, u oblasti Venecije. Izbijanje revolucije na ovim prostorima dovelo bi njihovu armiju na reci Minčo (Mincio) u veoma težak položaj. Osim toga, u junu 1859 francuska flota je vršila ozbiljne pripreme za dejstva na Jadranskom moru a ispred Venecije su već krstarili francuski ratni brodovi. U to vreme u Veneciji se nalazio austrijski admiralitet na čelu sa načelnikom luke i Arsenala. U cilju zaštite grada od napada sa mora, kao i za odbijanje eventualnog napada ustanika unutar samog grada, formirana je eskadra Spignon. Komandni punkt vice-kralja Lomabardo-Venecije, nadvojvode Ferdinanda Maksimilijana Jozefa (1832-1867), zapovednika austrijske flote, bio je na jahti sa parnim pogonom Fantasia. U ulozi druge linije odbrane unutar laguna, od Lida do Venecije, bili su raspoređeni parna fregata SMS Fürst Schwarzenberg, fregate sa elisama SMS Graf Radetzky, SMS Adria i SMS Donau kao i korveta sa elisama SMS Erzherzog Friedrich. Korveta SMS Dandolo bila je na vezu u neposrednoj blizini trga Svetog Marka. Prilaz luci Malamoko (Malamocco) bio je blokiran potopljenom korvetom SMS Leipzig. Sa doka je u vodu porinuto korito linijskog broda sa elisama Kaiser (bez parne mašine i naoružanja) i odvučeno do veza na ostrvu Spinjon (Spignon). Konačno, brigovi – lučki stražarski brodovi Hussar, Pilades, Montecuccoli, Pola i Triton, 12 topovskih šalupa, škune Saide, Artemisia i Arethusa, brodovi za odbranu laguna (Lagunen-Vertheigungs-Fahrzeugе) Mongibello, Fermo, Forte i Strelka, 12 peniša (Peniche, Frachtkahn), 4 topovske šalupe danskog tipa (Kanonen-Schaluppen dänischer Art) и 11 topovskih jola (dvojarbolnih jedrilica) raspoređeni su po kanalima radi odbrane vitalnih punktova. No, u slučaju abordažne borbe u lagunama i/ili borbenih dejstava u uskim kanalima, u bliskoj borbi u uslovima ograničenog prostora, nije bila moguća upotreba brodskih topova pa čak ni žlebljenih spredpunećih pušaka sistema Lorenz. Tako se pojavila potreba za kratkim streljačkim oružjem. U to vreme, austrijski mornari su bili naoružani abordažnim (palubnim) sabljama novog tipa M1858 (Enter oder Bordsäbel neuer Art) i abordažnim kopljima. 

Kapetan fregate Erik von Klint, zapovednik fregate Venus koji je privremeno komandovao parnom fregatom Fürst Schwarzenberg, 22 februara 1860 je od Admiraliteta iz Pule dobio predlog nove ”Uredbe o naoružanju ratne mornarice”. Klint je 7 jula po novoj uredbi izveo vežbu rukovanja pištoljem, sabljom i kopljem. Novinu je predstavljao mornarički pištolj, koji do tada nije postojao. U suštini, puškarska radionica Ignaca Justa (Ignatz Just) iz Ferlaha (Ferlach, Borovlje) krajem 1859 godine je Admiralitetu u Puli isporučila 500 glatkocevnih spredpunećih perkusionih pištolja kalibra 13,9 mm koji su na potkovu rukohvata imali alku za gajtan, na desnoj strani, suprotno od tabana – viljušku koja je omogućavala da se oružje zadene za opasač, te šipku (harbiju) na šarnirnoj vezi. Mornari su pištolj nosili zadenut za pojas na levom boku a gajtan se prebacivao preko desnog ramena. Ovo jednometno oružje je mornarici bilo isporučeno posle potpisivanja Vilafrankskog primirja (Vorfrieden von Villafranca, 11 juli 1859) tako da nisu ušli u naoružanje eskadre Spignon.

Britanski revolveri sistema Colt M1851

No, iz naređenja Vrhovne komande mornarice (Marine-Ober-Commando) №2948 od 5 jula 1859, saznajemo da je od 496 ”palubnih revolvera (Bord Revolver) sistema Colt nabavljenih iz Engleske”, 400 bilo podeljeno mornarima na brodovima ekadre Spignon u vodama oko Venecije. Uz navedeno naređenje, kapetanima brodova bilo je dostavljeno i privremeno ”Uputstvo za rukovanje revolverima” №1243 (Vorschrift zum Laden des Revolvers) koje je izradio zamenik načelnika Drugog odeljenja (2 Abhteilung) II sekcije (II Section) Mornaričke vrhovne komande iz Trsta (Marine-Ober-Commando Triest), kapetan I ranga Gibiš Jakob (Gibisch, Jacob, Hptm. I. CI. des Marine-Zeugs-Corps). Na crtežu priloženom uz uputstvo bio je prikazan opšti izgled spredpunećeg perkusionog palubnog revolvera Colt Navy 1851 u kalibru .36 (Colt Revolving Belt Pistol of Naval Caliber). Revolver se nosio u kožnoj futroli o levom bedru a fišeklija (patrontaš) za 12 patrona bio je pričvršćen za pojas na desnom bedru. Specijalnu kružnu mesinganu kutiju za čuvanje i punjenje revolvera kapslama (Zündkapselbehälter  kapaciteta 18 kapsli), mornari su nosili na gajtanu oko vrata. Papirni patroni su se uvijali u lučkom Arsenalu i po 12 ih je pakovano u kartonske omote. Patron je činilo 0,65 grama ”novog puščanog” dimnog (crnog) baruta, zrno i čep, umotani u specijalni papir ili olovnu foliju.

Tokom 1860 godine štampano je novo, zvanično ”Uputstvo za rukovanje mornaričkim revolverom”. U ovom dokumentu su bili priloženi crteži opšteg izgleda i podužnog preseka oružja. Iz crteža se jasno može zaključiti da je u pitanju Colt Navy M1851 druge modifikacije trećeg tipa. Pitanje vrste austrijskog mornaričkog revolvera britanskog porekla rešava još jedan dokument iz epohe. Admiralitet Pula je, naime, 5 decembra 1863 godine naredio da se izvedu poligonska ispitivanja ”engleskih” revolvera koji su se nalazili u mornaričkim magacinima. Ljudstvo Drugog mornaričkog školskog poligona je 9 decembra izvelo bojeva gađanja iz revolvera na strelištu iza vojne bolnice. Komisija Admiraliteta Venecija je 12 decembra 1863 pripremila tehnički izveštaj №.335 o rezultatima gađanja. Na tri revolvera sa serijskim brojevima 28302, 32359 i 33101 na zadnjem delu cevi su uočene naprsline. Direktor lokalne direkcije skaldišta (Local-Zeugs-Direction Venedig) major Franc Pihl (major im Marine-Zeugs-Corps Franz Pichl) izradio je i precizne crteže uočenih oštećenja. I – na crtežu svake cevi uočljiv je nadpis ”ADRESS: COL. COLT LONDON”. Na dobošima su utisnuti britanski žigovi konačne probe crnim barutom ”GP” (Gunmakers Proof) ispod krune i ”V” (View) ispod krune. Kruna iznad slova je predstavljala symbol ”Worshipful Company of Gunmakers of the City of London”. 

Semjuel Kolt (Samuel Colt, 1814-1862) je, naime, uočivši odličnu prodaju svojih revolver u Evropi, odlučio da otvori i fabriku van SAD, u Velikoj Britaniji. Sa Čarlsom Menbijem (Charles Manby, 1804-1884) , sekretarom  Institution of Civil Engineers, pronašao je tri objekta od crvene cigle na obali Temze – Bessborough Place, Vauxhall Bridge, Pimlico.  Zgrade je 1840 godine podigao Tomas Kubit (Thomas Cubitt,  1788-1855) a pripadale su britanskoj vladi sa kojom je Menbi sklopio uspešan dogovor o zakupu. Tokom 1852 godine novo preduzeće je samo uvozilo gotove revolvere iz SAD i prodavalo ih je u trgovačkom predstavništvu američke fabrike iz Hartforda – Colts Patent Firearms London Agency – Depot, 14 Pall Mall London. Predstavništvo je zakupio lično Kolt a za rukovodioca je postavio pruskog plemića i oficira Fridriha fon Opena (Friedrich Von Oppen). Prihodi od prodaje u Pel Melu omogućili su da se fabrika u Besborou opremi mašinama, tako da je 1853 proizveden prvi koltov revolver u Londonu. Istina, početkom 1853 oružje se sklapalo od delova uvezenih iz SAD a puna serijska proizvodnja je startovala 1854 godine. Čelik za proizvodnju revolvera je nabavljan od šefildske firme ”Thomas Firth & Sons” of Norfolk Works. No, Kolt je već u decembru 1865 zatvorio londosnku fabriku a prodaja je vršena samo u predstavništvu; do tog trenutka, u Britaniji je bilo prozivedeno 42.000 primeraka. Tokom 1858 britansko Ministarstvo rata je fabriku prenelo u vlasništvo Royal Small Arms Factory (RSAF) u Enfildu. Osim toga, na britanskim vojnim skladištima u Taueru (Tower) ostalo je još oko 9000 revolvera Colt Navy London M1851 koji su bili naručeni za mornaricu tokom Krimskog rata.Šest meseci nakon smrti Semjuela Kolta (preminuo 10 januara 1862), 18 juna 1862, njegov sekretar, Thomas J. Fales, preveo je vlasništvo nad predstavništvom na američku kompaniju ”Colt’s Patent Firearms Manufacturing Company”.

Ovde se javlja jedna zagonetka: od koga su Austrijanci, praktično tri godine nakon zatvaranja fabrike u Besborou i prestanka proizvodnje revolvera Colt Navy London M1851, kupili  496 engleskih mornaričkih palubnih revolvera? 

Serijski brojevi austrijskog mornaričkog oružja su bili u dijapazonu od 28.000 do 34.000. Revolver je bio kompletno čelične konstrukcije, sa zaobljenim branikom obarače. Na dobošima se nalazila gravura standardna za taj tip revovlera: prikaz sukoba flote Teksasa i Meksika kod Kapečea (Campeche, poluostrvo Yucatan), datum bitke – ”ENGAGED 16 MAY 1843”, potpis poznatog gravera Ormsbija (Waterman Lily Ormsby, 1834 – 1919) – ”Engraved by W.L. Ormsby New York”, natpis ”COLT’S PATENT № (serijski broj revolvera)” i britanski žigovi ”GP” i ”V” ispod krune. Na ramu je utisnuto “Colts Patent”, a na gornjoj površi osmougaone cevi -”ADRESS: COL. COLT LONDON”.

Iz donje tablice se vidi da su ovi revolveri proizvedeni tokom 1855 godine.

Na austrijskim revolverima nema žiga britanskog Ministarstva rata ”WD” (War Department), široke strele koja označava primjem od strane vojnog kolegijuma, niti žiga u vidu dve strelice okrenute međusobno vrhovima – potvrde da je oružje bilo proglašeno nepodobnim za dalju upotrebu, izuzeto iz naoružanja i prodano. Sve ovo ukazuje da Beč revolvere nije kupio sa skladišta britanskog Ministarstva rata, odnosno, ugovor je bio potpisan sa Fridrihom fon Openom i isporučeno iz prodavnice u ulici Pall Mall №.14. 

Mnogi autori navode kako su austrijski mornarički revolveri Colt Navy M1851 nosili žig ”К.М” (Kaiserliche Marine). No, ”revolveri ratne mornarice sistema Colt starog modela (a/M)” sa žigom ”КМ” nalazili su se od 1856 godine samo u naoružanju pruske (nemačke) ratne mornarice. U suštini, 3000 revolvera Colt Navy M1851 u kalibru .36 koji su bili prodati Rusiji,  zaplenjeni su od strane pruske carine na pograničnom prelazu u Ahenu (Aachen, Aix-la-Chapelle) i uvedeni u naoružanje pruske mornarice.Serijski brojevi ovih revolvera nalazili su se u dijapazonu od 31.000 do 36.500 a samo oružje je bilo proizvod američke fabrike Kolt u Hartfordu. Na gornjoj površini osmougaone cevi nalazio se natpis – ”ADRESS: SAM^L. COLT  NEW-YORK CITY”a branik obarače je bio izrađen od mesinga. Kako bi ubrzali punjnenje oružja u borbenim uslovima, pruski mornari su posedovali i rezervni, napunjeni doboš. U komplet pruskog oružja je išla kožna futrola sa torbicom za rezervni doboš (fiksirana na futroli) linijski punjač kapsli, dozator za barut, igla za čišćenje pistona i ključ za odvrtanje pistona. Svi ovi delovi, kao i sam revolver, nosili su žig ”КМ” i broj oružja. Iz tabele se vidi da su ovi revolveri proizvedeni u  Hartfordu između 1853 i 1855 godine.

Znači, mornarički koltovi sa žigom KM nisu bili austrijski nego nemački. Inače, austrijski mornarički kolt M1851 ne treba mešati sa kasnijim revolverima Peterlongo (Ganal), koji su priča za sebe.

Austrijski revolver London Colt Navy 1851

• kalibar – .36 (9 mm)
• dužina – 345  mm
• dužina cevi – 190 mm
• broj žlebova – 4, uvijanje nalevo
• kapacitet doboša – 6 patrona
• masa – 1020 g
• branik obarače čelični, zaobljen