Na jednom od sastanaka, održanom 1989. u Saveznoj direkciji za promet i rezerve proizvoda sa posebnom namenom(od 2006 – JP Jugoimport-SDPR), konstruktor i rukovodilac Projektno-konstrukcionog biroa ručnog oružja kragujevačke Zastave, Božidar Blagoević, upoznao se sa poznatim međunarodnim trgovcem oružja, Sarkisom Soganalijanom (Sarkis Garabet Soghanalian, 1929-2011), koji je u to vreme preko svoje firme iz Virdžinija Gardensa (Virginia Gardens, okrug Miami-Dade), Florida, na američko tržište plasirao i naše oružje. Sarkis je nakon sastanka posetio kragujevačku fabriku i tom prilikom predložio Blagojeviću da konstruiše najbolјi svetski pištolј u kalibru 9h19 mm. Američka filijala Soganalijanove firme je u to vreme prodavala čehoslovački pištolј 9 mm CZ-75 (Česká zbrojovka M75) koji je na tržištu SAD u relaciji cena/kvalitet imao prednost nad mnogim konkurentima i uživao veliku popularnost. Iz čisto komercijalnih razloga, trgovac je predložio da se najbolјi pištolј na svetu nazove CZ-89 (Crvena zastava M1989). Jedan od uslova je bio i da se oružje finalizuje do januara 1990. kako bi bilo promovisano na sajmu SHOT (Shooting, Hunting, Outdoor Trade) Show 1990. u Las Vegasu. Prema nezvaničnoj verziji, fabrički graver je na prototipovima pripremanim za sajam, greškom, umesto CZ-89, ugravirao oznaku CZ-99. Kako nije bilo vremena za popravku, odlučeno je da oružje zadrži oficijelni naziv CZ-99 (pištolј za naredni vek)
Blagoević je sa timom koji su činili Rodolјub Matković, Vlada Jeftić, Saša Milošević, Miloš Vasić i Stevo Basarić, uspeo da za samo 6 meseci konstruiše pištolј dvostruke akcije. Kao uzor su mu poslužili SIG R-225 (R-6), SIG 226 (R-75) i Walther P-88. Ovaj izbor ukazuje da je Blagojević oružje razvio u skladu sa zahtevima komisije nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova (Bundesministerium des Innern, für Bau und Heimat des Bundesrepublik Deutschland) za službeni policijski pištolј od 4. jula 1975, ali i u skladu sa uslovima konkursa od 28. juna 1981. za novi američki vojni pištolј 9 mm HM9.
Pištolј CZ-99 predstavlјao je borbeni pištolј dvostrukog dejstva obarače sa velikim kapacitetom okvira (dvoredi smeštaj 15 metaka 9×19 mm). Radio je na principu kratkog trzanja cevi. Bravlјenje se ostvarivalo vertikalnom oscilacijom cevi, pri čemu je kvadratni ispust na gornjoj strani ležišta metka (cevi) zalazio u odgovarajući urez na navlaci (sistem Browning-Peters). Oružje je imalo obostrane komande, svedene na tri elementa: dugme zadržača okvira, polugu za rasklapanje i polugu dvostruke funkcije – za hvatanje i otpuštanje navlake u prednji položaj i spuštanje oroza (udarača) na „prvi zub”. Zastavin pištolј nije imao mehaničkih kočnica. Konstruktori su smatrali da je inerciona udarna igla, zatim blokada udarne igle koja se oslobađala tek kada je obarača povučena do kraja, kao i sam udarač, razdvajačem osiguran od neželјenog dejstva tokom manipulacije ili usled mehaničkog udara, dovolјna garancija bezbednosti oružja. Na gornjoj strani navlake nalazio se indikator koji je omogućavao vizuelnu ili papilarnu signalizaciju prisustva metka u cevi.
Zatvarač i navlaka pištolјa CZ-99 izrađivani su iz jednog dela, od punog čelika, metodom glodanja, dok je usadnik sa rukohvatom bio od aluminijumske leguje ojačane čeličnim vođicama. U kombinaciji sa tvrdo hromiranom cevi, ovo je garantovalo preciznost i pouzdanost do 10.000 hitaca. Oružje je moglo dejstvovati u svim klimatskim uslovima, na temperaturama u dijapazonu od -30 °S do +50 °S, kao i u uslovima otežanog održavanja i čišćenja. Sila okidanja kod DA (povlačenjem obarače istovremeno se nateže oroz i vrši okidanje) iznosila je 5,5 daN, a kod SA (oroz zapet, povlačenjem obarače vrši se samo opalјenje) – 2,0 daN, što je bilo u svetskim standardima. No, hod obarače kod DA je bio duži od optimalnog. Radni hod obarače od 14 mm je, naime, još uvek bio u dozvolјenim granicama. No, sam oblik obarače (veća dužina i blaži luk repa – oblik preuzet iz normi postavlјenih pri izboru službenog pištolјa američke armije) pri okidanju je uzrokovao klizanje kažiprsta naniže tako da je praktično vreme okidanja u odnosu na projektovani put bio znatno duži. Manu prvih modela CZ-99 predstavlјao je i isuviše mali oroz, koji je otežavao natezanje palcem ruke kojom se oružje drži. No, najveća zamerka se odnosila na deblјinu drške, uslovlјenu rešenjem opruga komandnih poluga i gabaritima dvoredog okvira. Na kasnijim modifikacijama drška je bolјe rešena pa je dizajn pištolјa, sa optimalnom dužinom, skoro idealno bio prilagođen borbenim uslovima. Inače, potezanje oružja i promena cilјnih tačaka i na prvoj verziji je bila brza i laka. Sa druge strane, osa cevi, postavlјena znatno iznad tačke oslonca, uzrokovala je nešto veći otskočni ugao pri gađanju. Pištolј se isporučivao sa klasičnim nišanima i nišanima sa tricijumskim tačkama (3-Doth Sight) koje su omogućavale i dejstvo u uslovima smanjene vidlјivosti.
Oružje se, inače, po nizu detalјa razlikovalo od odabranih uzora. Za razliku od SIG-Sauer-a, linije domaćeg oružja bile su nešto zaoblјenije, a time i praktičnije. Identičan sistem bravlјenja imali su ne samo SIG-Sauer i CZ-99, nego i Walther R-88. Bezbednost oružja blokadom udarne igle imao je i SIG i CZ-99, sa tom razlikom što su Zastavini konstruktori sklop rešili na donekle izmenjenom principu. Domaći pištolј je imao navlaku i zatvarač izrađene iz jednog dela, od punog čelika, što je predstavlјalo prednost u odnosu na trodelni sklop SIG-Sauera sa navlakom od presovanog lima. Dvonamenska poluga u funkciji spuštanja oroza kod CZ-99 takođe je bila bolјe rešena (slično Walther-y P-88): kod SIG-Sauera oroz se spuštao istovremenim potiskivanjem poluge i povlačenjem obarače; kod Zastavinog pištolјa ova druga radnja je bila nepotrebna.
Početkom 1990. godine sklapanju prve, opitne serije od 200 jedinica, prisustvovao je i naručioc lično. Na oružju su bile primenjene drvene korice, koje su 1991, kada je započeta serijska proizvodnja, zamenjene onim od crne plastike. Tokom prve godine proizvodnje završeno je 20.000 pištolјa. Zastavin model je odmah stekao popularnost na domaćem i ino-tržištu bez obzira što je samo oružje već u to vreme, zahvalјujući pojavi konstrukcija baziranih na velikoj primeni polimera, smatrano pomalo zastarelim.
No, zbog usložnjavanja političke situacije i eskalacije sukoba u zemlјi, Savet Bezbednosti OUN je 25. septembra 1991. doneo Rezoluciju br.713, kojom je uveden embargo na prodaju oružja Jugoslaviji. Dva meseca kasnije, kongresmen i predstavnik Republikanske manjine u američkom Senatu, Robert Dol (Robert Joseph Dole), uspeo je da izdejstvuje zabranu uvoza oružja iz Jugoslavije u SAD. Šta više, odlukom Saveta bezbednosti od 19 maja 1992, tržište Evropske ekonomske zajednice (European Economic Co mmunity, od 1. novembra 1993 – Evropska unija) i SAD praktično je potpuno zatvoreno za proizvode Zastave namenski proizvodi. Embargo je porazno uticao na kompletnu namensku industriju, što se videlo i na primeru CZ-99: Zastava je 1992. proizvela 15.000 pištolјa a u čitavom periodu od 1993. do 2005. – oko 175.000. No, najveći udarac usledio je tokom NATO agresije, 1999 godine: 12. aprila u 2,43 i 2,50 časova, jedna vođena bomba potpuno je uništila pogon za proizvodnju pištolјa CZ-99 (inače najmodernije opremlјen pogon u fabrici) a dve – pogon za proizvodnju AP M70.
Bez obzira na sve prepreke, u Zastavi su sve vreme usavršavali svoj pištolј. Tako je 1991. započeta proizvodnja kompaktnije varijante, CZ-99 Compact, a prilagođavajući se zahtevima tržišta, oružje je prilagođeno i metku .40S&W (10×22 mm Smith & Wesson). Još uvek računajući na tržište SAD, Zastava je razradila i novi pištolј, prilagođen uslovima BATF – CZ-99S (radnii naziv CZ-99GPS – General Purpose Pistol with Safety), sa mehaničkom kočnicom na levoj strani navlake. U isto vreme, fabrički konstruktorski tim je projektovao i automatski pištolј na bazi CZ-99 – oružje pod radnim nazivom CZ-99 GPA – General Purpose Full Automatic Pistol CZ-99), kod koga je rezervni okvir služio kao prednji rukohvat (oružje nije ušlo u serijsku proizvodnju).
Nakon okončanja NATO agresije, izgradnja nove linije i proizvodnja pištolјa CZ-99 startovala je praktično od nule. Novo pokolenje oružja – CZ-999, razrađeno je 2001, a serijska proizvodnja je započeta 2002 godine. U razvoju su učestvovali Saša Milošević, Aleksandar Mladenović, Aleksandar Živanović, Rodolјub Ilić, Predrag Spasojević Radmilo Lepojević i Milivoje Panović na čelu sa Vladanom Jeftićem na čelu.
Glavnu odliku pištolјa CZ-999 činio je udobniji rukohvat, ukupna širina smanjena za 3 mm i donekle usavršeni udarni mehanizam. Na oružju je ugrađen taktilni indikator broja metaka u okviru, odnosno indikator koji je strelca obaveštavao kada je u okviru preostalo manje od tri metka. Osim toga, na gornjoj površini navlake ugrađena je poluga za izbor režima dejstva. U položaju „R” (Pistol – pištolјski režim) mehanizam za okidanje funkcionisao je klasičnim, dvostrukim dejstvom obarače. U položaju „R” (Revolver – režim revolver), posle dovođenja zatvarača u krajnji prednji položaj i ubacivanja metka u ležište, udarač se automatski spuštao, nakon čega se svaki naredni hitac mogao ispalјivati kao kod revolvera dvostruke akcije. No, ova inovacija, kao suvišna, kasnije je uklonjena sa serijski proizvođenih pištolјa CZ-999. U aprilu 2007. nastalo je četvrto pokolenje CZ 999, takozvani CZ – 05, odnosno CZ Scorpion. CZ 999 Scorpion je već 2008. preimenovan u Zastava EZ (u zavisnosti od kalibra, 9 mm EZ 9 i .40 S&W – EZ 40), a pratila ga je i kompakt varijanta, EZ9/EZ40 Compact.
Pištolј CZ-99 je Ministarstvo unutrašnjih poslova uvelo u opremu redovnog sastava tek u periodu 1993-1995. godine. Prva narudžbina je iznosila 10.000 jedinica. Ovo kašnjenje je razumlјivo ako se uzme u obzir tadašnja politička i finansijska situacija kao i činjenica da je MUP raspolagao ogromnim rezervama pištolјa 7,62 mm M57, koji ni po jednom parametru nije ispunjavao uslove za policijsko oružje. Armija je još više kasnila pošto je pištolј kao oružje za vojsku bio u drugom planu. Dokumentom br. 692-4 od 9. decembra 1996, vojska (tada) Savezne Republike Jugoslavije je naručila prvu seriju od 5.000 pištolјa 9 mm CZ-99. Tek 2003. godine Uprava pešadije Vojske Srbije i Crne Gore je donela odluku da se usvoji pištolј 9 mm CZ-999A (CZ-999 u svedenoj formi, bez mehanizma za izbor režima dejstva), koji je zvanično ušao u naoružanje 2005. godine.
Prema zvaničnim podacima, u naoružanju Vojske Srbije još uvek se nalazi pištolј 9 mm CZ-99, sa tim da su specijalne snage opremlјene modernijim, uvoznim modelima. Usavršeno oružje nosi naziv EZ9 i EZ40 Compact.
iz knjige Konstruktori i pesadijsko oruzje Srbije 1804-2019, Medija Centar Odbrana
