Od sredine 19 veka, sa razvojem moderne artilјerije, sve veća pažnja je posvećivana odbrani stalnih i privremenih fortifikacijskih objekata. Na osnovu iskustava sa bojnim brodovima, prisupilo se razradi topova zaštićenih čeličnim kupolama – takozvanih ”prenosnih oklopnih vatrenih uporišta”. Na ovom polјu najveći napredak postigao je nemački pukovnik Maksimilijan Šuman. Šuman je 1878 godine konstruisao čeličnu obrtnu kupolu u koju je bio ugrađen top Krupovog sistema različitih kalibara. Prednost ovog rešnja bila je u tome što je kupola bila obrtna, pokretna po pravcu (mogla se pomerati duž specijalno postavlјenih šina) a prenosila se pomoću konjske zaprege.
Pukovnik se 1882 godine povezao sa Hermanom Gruzonom, vlasnikom fabrike u Magdeburgu. Gruzon i Šuman su 2 avgusta 1887 konstrukciju zaštitili u SAD patentom br. 367.617 i započeli proizvodnju ”pokretnih pancirnih lafeta Gruzon” sa topovima kalibra 53 i 57 mm. U suštini, ”Gruzon” se mogao smatrati ne samo mobilnim topovima nego i svojevrsnom pretečom tenkova.
Nemci su ”balkansko bure baruta” smatrali najvećim potencijanim tržištem i ponude su upućene upravo Turskoj, Bugarskoj, Rumuniji i – Srbiji. Prvi je reagovao Bukurešt; u periodu od 1889 do 1892 godine Rumunija je za svoja utvrđenja naručila čak 214 ’’Tunul Gruzon kalibra 53mm L/24.5 M1887”. U maju 1891 godine, fabrika iz Magdeburga ponudila je svoj proizvod i Beogradu. Ministar vojni Jovan Praporčetović prihvatio je da se u Beogradu testira jedno oruđe kalibra 57 mm i 8 maja 1891 godine, naredbom A/TNo.2127, zadužio je Artilјeriski komitet da sa Gruzonovim predstavnicima izradi program proba. Probe su izvršene 24 juna 1891 na Banjičkom strelištu.
Testovi su trajali do 20:30 časova a topovima su rukovali jedan nemački inženjer i jedan kaplar Artilјerijske podoficirske škole. Iz topa je ispalјeno 87 razornih granata i 40 karteča na metu dimenzija 20h1,8 m. Prosečna brzina gađanja iznosila je 1 metak u 2 sekunde a zabeležene su tri prevremene detonacije zrna u cevi.
Nakon toga, izvršena je i proba otpornosti oklopa. Na delimično ukopanu pancirnu kupolu, sa koje je demontiran top, sa dalјine od 1050 m. dejstvovano je iz domaćih polјskih topova 80 mm De Banž M1885 sa 14 razornih granata.
Konačno, kupola, težine 3000 kg., natovarena je na specijalna kola i isporbano prevlačenje pomoću 5 konja od kojih su tri bila u rudnoj a dva u prednjoj liniji (švedski način zaprezanja). Pokazalo se da je ovaj način transporta pogodan bez obzira na neravan teren. Predsednik Komiteta, inače prvi kralјev aćutant, pukovnik Stevan Pantelić, 7. jula je Ministru vojnom podneo izveštaj A/TNo,2918. Zaklјučak Komisije je bio da se ne može dati konačno mišlјenje bez obimnijih ispitivanja.
U suštini, Srbija nije pokazala interesovanje za ovu preteču tenkova. Nemci su iz Beograda produžili svoju balkansku turneju; 22 i 24 juna isti top je testiran u Sofiji a 8 i 9 decembra u Hadimkoju kraj Istanbula. Najveće interesovanje pokazali su Bugari. Početkom 1892 godine u Magdeburg je poslat zapovednik 2. artilјerijskog puka ”Nј. V. Carice Joane”, major Nјagul Cvetkov. Na osnovu njegovog izveštaja, zajednička komisija bugarskog Ministarstva odbrane i Artilјerijskog komiteta 25 maja je zaklјučila da Gruzon pogoduje za ojačanje odbrane Slivnice, Belogradčika i Vidina i 10 decembra je sa zavodima Krupa i Gruzona potpisan ugovor o isporuci 30 ”kupolnih orudija Gruzon kalibra 57mm L/25.6”.
Da ironija bude veća, tokom Drugog balkanskog rata, 23 jula 1913, združeni odred Timočke vojske na čelu sa pukovnikom Đorđem Đorđevićem, zauzeo je Belogradčik i tamo zaplenio dva bugarska ”gruzona”. Tokom herojske odbrane Beograda, oktobra 1915, oba topa su u sadejstvu sa mornaričkim oruđima ruske, britanske i francusкe misije, dejstvovala sa Kalemegdana protiv austrougarske rečne flotile i desantnih trupa. Razorna vatra teške neprijatelјske artilјerije uništila je pokretne kupolne topove tako da Vojni muzej u Beogradu, za razliku od sličnih insiitucija u Sofiji i Bukureštu, danas ne raspolaže ni jednim ”prenosnom oklopnim vatrenim uporištem”.
škole Vojno-tehničkog Zavoda u Kragujevcu. Kragujevac, 1914.
