SIG-Sauer XM17 MHS

Pamtimo da je 1985. godine svojevrstan šok predstavljala odluka američke armije da domaću službenu legendu i ponos američke vojne industrije, 11,43mm (.45ACP) Colt M1911- zameni italijanskom Berettom  92FS pod službenom oznakom 9mm M9. Istina, Beretta nikada nije bila prihvaćena u svim segmentima američke vojske. Pripadnici specijalnih snaga preferirali su oružje slično SIG-Sauer-u P226 ili P228 (Navy SEALs), Glock 19 (Army Rengers) ili modernizovanoj verziji starog, dobrog Colt M1911 (Delta Foce, Force Recon). Borci su, naime, uočili niz nedotataka na pištoljima M9 kao što je odsustvo šine za dodatni pribor, teškoće oko montaže prigušivača, nepovoljne ergonomije koja nije garantovala  sigurno prianjanjanje u šaci, loše rešen položaj kočnice, tvrdo okidanje i otvori na navlaci i ramu gde je prodirala nećistoća.

U svakom slučaju, tada nabavljeni pištolji M9 su odslužili svoj radni vek i došlo je vreme za novo opremanje armije. Trebalo je zameniti ne samo Berettu M9, nego i SIG-Sauer M11 (P-228, kompakt verzija Ziga P-226) i P226 Mk25 (u opremi Navy SEAL).

Počevši od 10 godina starog programa za Sistem ručnog vatrenog oružja budućnosti (Future Handgun System, FHS), koji je u međuvremenu spojen sa programom Borbenog pištolja Združene komande za specijalne operacije  (U.S. Special Operation Command’s Joint Combat Pistol, JCP), došlo se do ideje da se odabere kompletno novo oružje, koje bi odgovaralo i armijskom programu za Modularni sistem ručnog vatrenog oružja (Modular Handgun System, MHS).

Komitet Predstavničkog doma za američke oružane snage (House Armed Services Committee) predložio je da se, kao jeftinije rešenje, umesto nabavke XM17 nadogradi Beretta M9 koja se već nalazila u naoružanju, U pokušaju da iskoristi preporuke Komiteta koje su se odnosile na uslove izmena (ECP, engineering change proposals),Beretta je kreirala pištolj M9A3. No, ubrzo je Predstavnički dom odbacio ideju o poboljšanom pištolju (što je, u suštini, bio M9A3) i odobrio 5,4 miliona dolara za 7106 novih pištolja koji će se testirati.  Shodno tome, vojna Komanda za ugovranje (Army Contracting Command) je u avgustu 2015.godine usvojila predlog (request for proposals, RFP) da se za predstojeći program izdvoji ukupno 580 miliona dolara. 

Armija je očekivala da Modularni sistem ručnog vatrenog oružja (MHS) bude efikasniji, precizniji i pouzdaniji od pištolja M9. U januaru 2013. vojska je objavila preliminarne taktičko-tehničke zahteve za novo oružje (Request for Informations, RFI). Zrna ispaljena sa distance od 50 metara u 90% slučajeva su morala biti grupisana u krugu prečnika 100mm (4 inch); ergonomija oružja odnosno veličina rukohvata morala je biti prilagodljiva različitim veličinama šake strelca, trzanje je moralo biti svedeno na minimum čime bi se kontrolisala i disperzija pogodaka, na oružju je bila neophodna Picatinny šina radi montaže različitih pomoćnih uređaja (taktičke lampe, laserski obeleživači); oružje je moralo biti prilagođeno montaži prigušivača a komande ergonomski raspoređene tako da budu sigurne i lako dostupne i ženama-strelcima.

Iako sam kalibar oružja nije bio propisan, neki od uslova terminalne balistike su bili da zrno ispaljeno sa udaljenosti od 50m u želatinski blok prodire 355,6mm (14 inches), što je odgovaralo američkom vojnom metku M882 8mm FMJ, odnosno,  9x19mm sa zrnom sa punom košuljicom mase 7 grama (112-grain). Takođe je zahtevano da ležište (komora) bude prilagođeno pritiscima 20% većim od onih propisanih američkim SAAMI (Sporting Arms and Ammunition Manufacturers’ Institute) standardima a da se pri tome ne degradira pouzdanost municije. Naime, kod kalibra i izbora municije postojali su određeni problemi. Vojska je nakon loših iskustava u borbenim zonama Iraka i Afganistana sa metkom 9mm NATO, preferirala jaču, letalniju municiju, poput .40 S&W, .45 ACP, .357 SIG ili FN 5,7x28mm. S druge strane, poznato je da snage javnog reda imaju drugačije zahteve. Primera radi, FBI i neke od policijskih snaga, koji je jedno vreme prešle na municiju .40 S&W, ponovo su se opredelile za 9mm pošto su jaka i teška zrna izazivala jači trzaj i brže habanje oružja. Osim toga, policija je smatrala da municija sa minimalno umanjenim kalibrom još uvek ne dovodi do letalnog ishoda prvim pogotkom a pri tome oružje ima manji trzaj što olakšava dalje dejstvo.

Što se tiče pouzdanosti, zahtevi su bili da oružje tokom testova ispali 2000 hitaca bez zastoja a 10.000 – bez kvarova, pri čemu bi životni vek do servisiranja bio 35.000 hitaca. 

Od proizvođača se zahtevalo da cenu bazira uzevši u obzir seriju od 250.000 do 500.000 pištolja.

Na konkursu su učestvovala skoro sva renomirana imena; prema većini izvora, u uži izbor je ušlo 14 pištolja 12 različitih proizvođača a u prvi plan su izbili Beretta M9A3, Beretta APX, CZ P-09 MHS, FN 509, Glock 19, Smith & Wesson M&P9, Sphinx SDP Compact (američka ispostava švajcarske  Kriss International AG i Kriss Systems AG), STI-Detonics STX (Detonics Defense Technologies, LLC, Millstadt, Ilinois) i – Sig-Sauer P320.Prema istim izvorima, ispitivanja i  testovi opteretili su budžet sa 17 miliona dolara! 

Ovde vredi napomenuti das u prvi testovi za novi pištolj bili planirani još 2011. godine ali su praktično započeti tek 2016. Tokom testova, iz tri ZIG P320 ispaljeno je po 18.000 hitaca bez ijednog zastoja!  Konačno, 18. januara 2017, za zvaničnog pobednika je proglašen SIG-Sauer P320 pod službenim oznakama XM17 (standardna veličina) i XM18 (kompakt verzija). Oružje će se proizvoditi više kalibara, kao što su .357 SIG i .40 S&W.

Navodno, sa SIG-om je potpisan ugovor o isporuci 480.000 pištolja u roku od 10 godina. Prema sadašnjim saznanjima, do januara 2017 vojsci je već bilo isporučeno 20.000 XM17/XM18. Novo oružje su 27. novembra iste godine prvi dobili boric 101. vazduhoplovne divizije (101^st Airborne Division). 

• Masa pištolja, g: 836
• Dužina, mm: 203
• Dužina cevi, mm: M17-119, M18-99
• Debljina pištolja, mm: 33
• Visina pištolja, mm: 140
• Osnovni kalibar i municija: 9x19mm Parabellum
• Početna brzina zrna, m/s: 360
• Kapacitet okvira, metaka: 17 ili 21