Remington 700
Šezdesetih godina 20. veka pojavljuju se klasični snajperi koje će poneti primat u ovoj kategoriji i zadržati ga do danas.
Tokom 1962 godine poznata američka firma ”Remington” izbacila je na tržište klasičnu repetirku Remington 700 u NATO kalibru 7.62x51mm sa dve simetrične bradavice za bravljenje na zadnjem delu tela zatvarača. Ovakvo rešenje, inače odavno poznato na britanskom oružju SMLE, omogućilo je brži i kraći hod zatvarača. Marinski korpus je 1966. godine Remington 700, pod oznakom M40, uveo u naoružanje kao snajpersku pušku. Ovaj model je kasnije razvijan u M40A1, M40A3 i M40A5. Tek 1988. godine i kopnena vojska kao snajper usvaja Remington 700 M24 SWS (Sniper Weapon System), koji se od marinskog razlikovao po ”kratkoj akciji” (short action, za razliku od M24, koja je imala ”dugu akciju”, long action), prilagođenoj odabranoj muiciji. Armija je isto oružje sa nizom varijacija, zadržala u naoružanju do danas. Poslednja verzija je M24E1 Enhanced Sniper Rifle (ESR) u kalibru .300 Winchester Magnum.
Steyr-Mannlicher SSG
No za nas je daleko interesantnijia evropska verzija snajpera, SSG 69 (Scharfschützengewehr 69) razvijena 1969. godine u čuvenom austrijskom zavodu ”Steyr Mannlicher GmbH”. Austrijanci su ovde učinili otklon od legendarnog Manliherovog pravopružnog zatvarača, opredelivši se za obrtno-čepni, sa 6 simetričnih bradavica za bravljenje, takođe na zadnjem delu zatvarača. Osim ove, uvedeno je i nekoliko, za to vreme revolucionarnih novina: cev je izrađivana hladnim kovanjem, kod izrade kundaka po prvi put su primenjeni polimeri a oružje se punilo ”pužnim” okvirom (Schönauer tip) kapaciteta 5 metaka (postojala je i mogućnost punjenja kutijastim okvirom kapaciteta 10 metaka).
Oružje je pokazalo odličnu preciznost koja se kretala i ispod 0.5 MOA, tako da je vrlo brzo uvedeno u vojne i policijske snage širom sveta. Ova, inače odlična puška, bazirala se na ”kratkoj akciji” (prilagođenoj standardnom 7.62x51mm NATO metku) tako da nije mogla koristiti Magnum municiju. Istina, ovakvo rešenje je dovodilo u pitanje i primenu čak 6 bradavica, isuvišnih za pritiske koje je ostvarivala korišćena municija. SSG 69 je u različitim varijantama korišćena sve do 2004. godine, kada se pristupilo korenitoj rekonstrukciji, nakon koje se pojavila SSG 04.
Kao prvo, zatvarač je izmenjen premeštanjem bradavica (sada samo 4) na prednji deo, pri čemu je primenjen i tzv. SBS sistem. Poznato je, naime, da je kod zatvarača sa bradavicama sa zadnje strane, usled povećanja pritisaka, moglo doći do deformacija samog tela i otkazivanja funkcije. Da bi dokazali sigurnost novog zatvarača, ispitivanje je vršeno u Viner-Nojštatu na pritisak od 0,8 Mpa umesto uobičajenih 0,5 Mpa.
Cev se i dalje izađivala hladnim kovanjem. Kod primenjenog SBS, ”sigurnog sistema zatarača” (Safe Bolt System, preuzetog sa lovačkog oružja Steyr SBS), telo zatvarača je imalo aksijalne žlebove koji su garantovali siguran rad i u ekstremno zagađenim sredinama (prodor blata, peska, snega) ali i omogućavali oticanje viška gasova u slučaju prskanja čaure. Kao dodatno obezbeđenje u slučaju detonacije u ležištu, ekstraktor je dobio posebnu zaštitu. Zatvarač se odbravvljivao zaokretanjem za 60°.
Na SSG 04 je ugrađena mehanička (ručna) obrtna (roller-style) kočnica, preuzeta sa lovačkog oružja. Plastični nazubljeni točkić – poluga kočnice, postavjlena je na vratu kundaka, odmah iza zatvarača, perpendikularno na osu cevi, tako da se njime lako upravlja palcem šake kojom se drži vrat. Kočnica ima tri uočljivo označena položaja; ”vatra” (FIRE), ”osigurano” (SAFE) i ”zaključano” (LOCKED). U položaju ”LOCKED”, sve je ”isključeno” – ukočeni su ručica zatvarača i obarača. U položaju ”SAFE”, zatvraračem se može manipulisati, odnosno, napuniti ili isprazniti oružje ali obarača ostaje ukočena tako da ne može doći do opaljenja. Ono se može izvršiti samo kada je poluga (točkić) okrenut u položaj ”FIRE”. Osim toga, ručica zatvarača u položaju ”LOCKED” je padom za 3 mm dodatno zalazila u sanduk (dopunsko bravljenje) i time obezbeđivala veću sigurnost.
Samo pet godina kasnije, Steyr-Mannlicher GmbH, trenutno lociran u Klajnraminhu (Kleinraming), na tržište je plasirao novu modifikaciju snajperke – SSG 08. No, novitet nije predstavljao bitno značajniji pomak u odnosu na SSG 04; mehanika je ostala identična, ”novitet” u vidu skrivača plamena i razbijača zvuka na ustima cevi već se montirao i na SSD 04, tako da se sve svelo na kozmetičke i ergonomske nijanse u vidu preklopnog aluminijumskog kundaka, podešavajućeg pištoljskog rukohvata, podešavajuće glave kundaka po svim ergonomskim zahtevima, zadnjeg monopoda i – Harris bipoda, zamenjenog standardizovanim Versa-Pod modelom. Još jedna novina je promenljivi sanduk i dve vrste cevi – 600 mm HB (teška cev za muniicju 7.62 mm NATO i .300 Win. Mag.) i 508 mm HBC (kompakt teška cev, samo za municiju 7.62 mm NATO).
Produžena monolitna gornja obloga sa Picatinny šinom duž cele dužine može biti korisna za montažu odgovarajuće optike u uslovima smanjene vidljivosti kod oružja sa HB cevi ali kod puške sa HBC cevi kompenzator na ustima ograničava ove mogućnosti. Bez obzira na sve, SSG je ostala izuzetno precizno oružje koje vredi 5899 dolara. No, stiče se utisak da su i SSG 04 i SSG 08 više preferirali civilno tržište, odnosno, lovce i sportske takmičare, nego vojsku i snage reda.
Poslednja varijanta SSG – SSG M1, promovisana 2018. godine, predviđena je za municiju .338 Lapua Magnum i opremljena optikom Kahles K624i, ali je opet predstavljala uglavnom kozmetičke inovacije sa težištem na ergonomiju.
TTZ SSG 08
- Kalibar: 7.62-mm
Municija: 7.62×51 NATO, .300 Winchester Magnum
Dužina cevi: 600-mm – HB (teška cev za muniicju 7.62, .300 Win. Mag.) ili 508-mm – HBC (komakt teška cev, samo za muniicju 7.62mm)
Žlebovi: 4 žleba, desno uvijanje, korak 305 mm za municiju 7.62 mm; 4 žleba, desno uvijanje, korak 254 mm za municiju .300 Win. Mag.
Ukupna dužina: 1182 mm /600 mm
Masa praznog oružja: 5700g sa HB cevi dužine 600 mm; 5500 g sa HBC cevi dužine 508 mm
Kapacitet okvira: 10 metaka (7.62 mm) ili 8 metaka (.300 Win. Mag.)
Obarača jednostrukog dejstva, podešavajuća.
TTZ SSG M1
- Kalibar: .338 Lapua Mag. (8.6x70mm)
- Masa: 6820 g. sa cevi dužine 690 mm, 6320 g. sa cevi dužne 508 mm
- Ukupna dužina: 1280 mm sa cevi od 690 mm; sa sklopljenim kundakom – 1080 mm
- Kapacitet okvira: 10 metaka
- Sila okidanja: 1.81 kg
- Dužina cevi: 690 mm (municija .338 Lapua Mag.)
- Broj žlebova: 4
- Pun obrt žleba: 254 mm
SAKO TRG
No, u zadnje vreme ozbiljnu konkurenciju Štajerovom SSG čini finska SAKO TRG iz Rihimekija (Riihimäki).
Puška TRG je repetirka, sa obrtnočepnim zatvaračem. Teška hladno kovana cev je dužine između 510 do 690 mm i ima 4 žljeba koji se uvijaju udesno. Puška ima izuzetno kvalitetan dvostepeni mehanizam za okidanje, a sila okidanja se može podešavati u opsegu od 1 do 2,5 kg. Komandna poluga kočnice nalazi se unutar štitnika obarače. Kundak je takođe potpuno podesiv i konsturisan tako da pušku mogu bez ikakvih smetnji da koriste i ljevoruki strelci. Na ustima cevi nalazi se asimetrična gasna kočnica koja istovremeno služi i kao skrivač plamena. Na gasnu kočnicu se lako i brzo može postaviti prigušivač pucnja. Puška se hrani iz okvira kapaciteta 10 metaka.
U kompletu puške nalaze se i skapajuće nožice koje se mogu skinuti sa oružja. Proizvođač standardno oružje isporučuje bez nišana, a na pušku se mogu postaviti različiti optički, opto-elektronski i rezervni mehanički nišani. U antiterorističkim jedinicama najčešće se koristi optika Šmidt-Bender 3-12×50. Pored varijante u kalibru 7.62x51mm, puška se proizvodi i u kalibrima .300 Winchester Magnum i .338 Lapua Magnum, pod znakom TRG-41. Od 1999. godine proizvode se modernizovane puške TRG-22 (naslednik TRG-21) i TRG-42 (zamena za TRG-22) sa drugačijim kundakom i nekim sitnim poboljšanjima.
SAKO TRG M10 SWS se pojavila oktobra 2011 godine i dizajnirana je kao ‘’multikalibarni’’ modularni sistem. Popularnosti novog oružja znatno doprinosi preciznost; sa municijom .308 Lapua Magnum i .300 Winchester Magnum ona iznosi 1MOA, dok sa metkom .308 Winchester Magnum ona iznosi 2/3 MOA.
