Dva tragična događaja iz marta i jula 2018. godine, ponovo su nas podsetila na godine Hladnog rata i borbe tajnih službi nekonvencionalnim sredstvima.
U britasnkom gradu Solsberiju (Salisbury, New Sarum), 4. marta 2018, u 17,15 časova, bivši dvostruki, rusko-britanski agent, Sergej Skripalj (Сергей Викторович Скрипаль, 1951- ) i njegova ćerka Julija (Юлия, 1985-), otrovani su nepoznatim nervno-paralitičkim dotom. Nakon ispitivanja u vladinoj Naučno-tehnološkoj laboratoriji za odbranu iz Porton Dauna (Defence Science and Technology Laboratory, DSTL, Porton Down), izvršni direktor Geri Eitenhed (Gary Aitkenhead) je izjavio da je trovanje najverovatnije izvedeno vojnim nervnim agensom Novičok, što su političari odmah iskoristili da optuže agente ruskog GRU. Nakon ovih izjava, odnosi između Londona i Moskve počeli su da se zaoštravaju.
Što je još gore, 4. jula su u Migleton Roudu u Ejmsberiju (Muggleton Road, Amesbury, Wiltshire) hospitalizovani Čarli Rouli (Charlie Rowley) i Don Stardžis (Dawn Sturgess), nakon „izlaganja nepoznatoj supstanci“. Na žalost, Don Stardžis je ubrzo preminula, dok se Rouli povratio. Policija je u Roulijevom domu pronašala ‘’malu bočicu’’ sa nervnim agensom, za koji je zaključila da je takođe Novičok. Nakon što je Organizacija za zabranu hemijskog oružja (Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons, OPCW) iz Haga potvrdila je da se u oba slučaja radi o istoj supstanci – ‘’Novičoku’’, većina zemalja EU i SAD uvele su Rusiji oštre sankcije.
Zapadne agencije su prve podatke o Novičoku, navodno, dobile od Vila Mirzajanova (Вил Султанович Мирзаянов). Mirzajanov i Ljev Fjodorov (Лев Александрович Фёдоров) su, naime, u oktobru 1992. godine u ”Moskovskim novostima” objavili članak o radu na novom nervno-paralitičkom agensu. Mirazjanov je odmah okrivljen zbog iznošenja u javnost podataka koji su tretirani kao vojna tajna. Posle niza peripetija, 11. marta 1994. optužnica je, usled nedostatka dokaza povučena i hemičar je dobio pasoš. Naredne, 1995. godine, otputovao je u Atlantu na međunarodnu konferenciju ”Američke asocijacije za razvoj nauke” (American Association for the Advancement of Science, AAAS), što je iskoristio da zatraži azil i ostane u SAD.
Zvanična Moskva je uporno negirala svaku umešanost u ove slučajeve i nudila se da učestvuje u zajedničkoj istrazi sa britanskim organima, što je London uporno odbijao. No, tada je na scenu stupio tehnolog, biohemičar i generalni direktor Međuregionalnog trgovačko-industrijskog preduzeća ‘’Innter-Vita’’, Leonid Rink (Леонид Игоревич Ринк). U intervjuu koji je dao za RIA ‘’Novosti’’ (Российское агентство международной информации Новости), Rink je izjavio da Mirzajanov nije imao analitičke zadatke u oblasti proizvodnje agenasa. Prema Rinku, Mirizajanov je bio šef kontraobaveštajnog odeljenja koje je štitilo radove naučne grupe ali je, s obzirom na položaj, imao pristup dokumentaciji. Doduše, Rink je takođe imao veliku mrlju u svojoj karijeri. Do devedesetih godina XX veka radio je kao naučni saradnik i načelnik laboratorije filijale Državnog naučno-istraživačkog insituta organske hemije i tehnologije (Государственный научно-исследовательский институт органической химии и технологии, ГосНИИОХТ) u Šihaniju (Шиханы), Saratovska oblast.
No, u periodu od 1999 do 2006. nalazio se pod istragom u vezi ubistva bankara Ivana Kivelidija (Иван Харлампиевич Кивелиди, 1949 – ubijen 4. avgusta 1995 u Moskvi tako što je vatom, natopljenom agensom, premazan mikrofon u njegovom telefonu). Istraga je ustanovila da je Rink sintetizovao oko 1 gram nervno-paralitičkog otrova, razdelio ga u nekoliko ampula i prodavao ga u kriminogenim sredinama. Zbog ovog dela bio je osuđen na godinu dana uslovno.
Nakon toga, u javnosti se oglasio jedan od dokazanih tvoraca tzv. ”Novičoka”’, Vladimir Ugljev (Владимир Владимирович Углев). Ugljev je objasnio kako je još Ministarstvo odbrane bivšeg SSSR izdalo nalog da se pokrene program pod kodnim imenom ”Foliant” (Фолиант; prema Rinku, radilo se o programu ”Flakon” – Флакон).
U okviru ovog programa, u laboratorijama GosNIIOHT-a u Šihaniju, Pjotr Kirpičjov (Пётр Петрович Кирпичёв) je 1972. godine razvio novu klasu organofosfornog agensa ‘’A’’(А-230 и А-242), dok je Ugljev 1976. godine razvio nervno-paralitičke agense ”B” i ”C”. U suštini, radilo se o supstancama A-234 (koja je, navodno, primenjena i u slučaju Skripalj) i A-232. Kako se radilo o potpuno novim agensima, interno su nazvani ”Novičokom”, odnosno, pravilnije, ”Novičocima”. U tom smislu, ruski zvaničnici su formalno potpuno u pravu kada tvrde da u Rusiji nikada nije proizvođen agens pod zvaničnim nazivom novičok. Ostaje otvoreno pitanje da li su rezerve agenasa A, B i C uništene ili se i dalje čuvaju i pod kakvim uslovima. Osim toga, ako se uzme u obzir da je Mirazjanov imao pristup svim dokumentima vezanim za razvoj supstanci iz programa ”Foliant”, ostaje otvoreno pitanje da li je on, osim pukih informacija o ”Novičoku”, predao i formule za proizvodnju istih. U svakom slučaju, Mirazjanov bi bio daleko zanimljivija meta od beznačajnog Skripalja koji je u domovini već odležao kaznu za izdaju i pušten je na slobodu.
Konačno, navedimo da su agensi А-230, A-232, A-234, и А-242 stvarani u vreme Hladnog rata, kada su slične afere isto tako predstavljale medijske senzacije i podizale temperaturu između blokova.
