U Evropi i SAD odavno postoji tradicija rekonstrukcijeznačajnih i velikih bitaka. Period nije ograničen, tako da je, primera radi, povodom dva veka bitke kod Vaterloa, na isti dan izvedena sektakularna rekonstrukcija legendarnog sukoba na istom mestu. U ovim ”ratnim igrama” učestvuju udruženja iz svih zemalja, čiji članovi oblače verno rekonstruisane uniforme i koriste ili rekonstruisano ili originalno oružje iz epohe, naravno, uz primenu pirotehničkih efekata, nebojeve municije i uz stroge mere kontrole bezbednosti. Bez obzira na našu bogatu vojnu istoriju, jedino u Srbiji ne postoji slično udruženje koje bi se uključilo u ovakve projekte. Primera radi, proboj Solunskog fronta obeležiće sve strane-učesnice – osim Srbije. Moramo priznati da za ovakav indiferentan stav postoji više razloga, od koji su najbitniji visoka cena rekonstrukcije uniformi i naš zakon o oružju i municiji po kome je ovako nešto praktično nemoguće organizovati. Pri tome, skrenimo pažnju da se rekonstrukcije organizuju u svim članicama EU, na čije propise se, navodno oslanjaju i naši zakoni.
Poslednji primer je rekonstrukcija bitke kod Dojrana u kojoj su učešće uzeli Britanci, Grci i Bugari (sve zemlje su članice EU).
Bitka kod Dojranskog jezera (18–19. septembar 1918) bila je treća bitka na tom mestu za vreme Velikog rata. Britansko-grčko-francuska vojska je 3 dana posle proboja srpske vojske kod Dobrog polja probala da proširi nastupanje Antante na Solunskom frontu. Napad britanskih, francuskih i grčkih snaga je završen neuspehom i trećim porazom britanske vojske kod Dojrana.
