Sigurimi, Staatssicherheit der DDR – Stasi, Statni Bezpecnost, Służba Bezpieczeństwa, Államvédelmi Hatóság, Държавна сигурност…Nastavite niz političkih policija Istočnog bloka. Istoričari se još spore da li je Staljin zaista želeo da formira Istočni blok kakvog ga poznajemo, ili je samo želeo da ima politički, ekonomski i vojni uticaj u državama, od kojih je veći deo za vreme rata sarađivao s Trećim Rajhom.
Prema nekim tumačenjima, njegova želja bila je da se povuče u granice SSSR, jer je ionako imao previše posla da razoreni deo države ponovo postavi na noge; imao je pri tom političkih i bezbednosnih problema s Ukrajinom, baltičkom trijadom, ali i sa Poljskom, Mađarskom, Demokratskom Republikom Nemačkom (prvi nemiri izbili su u Istočnoj Nemačkoj neposredno po njegovoj smrti, a zatim su usledili Mađari i Poljaci).
IB i sukob s Jugoslavijom je posebna priča. Kako god, jednog dana ćemo saznati pravu istinu…a možda je već i znamo. Nastali su Istočni blok, SEV i Varšavski ugovor. Shodno tome, i sve druge, brojne državne službe bile su na ovaj ili onaj način preslikane (s izvesnim specifičnostima) po modelu sovjetskih službi bezbednosti.
Svaka od njih se na svoj način izdvaja i svaku prati poznata, zloglasna fama. Ipak, surovost i pretorijanski način shvatanja svoje uloge, od službi državne bezbednosti napravili su najvećim delom političku policiju. Po svojoj fanatičnoj odanosti izdvajaju se Sigurimi, Štazi i Sekuritate. Posvetimo nekoliko redova službi s kojom su naši organi imali mnogo dodira, ali i nerašćišćenih računa – rumunskoj Sekuritate.
Securitate (rum. bezbednost) službeno je imala naziv Department državne bezbednosti (Departamentul Securităţii Statului) Ministarstva unutrašnih poslova Socijalističke Republike Rumunije. To je bila jedna od namasovnijih službi Istočnog bloka. Za vreme Čaušeskua (Nicolae Ceaușescu) bila je i jedna od nasurovijih, odgovorna za hapšenja, mučenja i smrt mnogo hiljada ljudi čiji je najveći greh bio što su sumnjivi; mnogi su pri tom stradali i kao žrtve lične osvete.
Sekuritate je nasledila službu sličnog imena – Siguranca (siguranţă: Uprava policije i opšte bezbednosti, Direcția Poliției și Siguranței Generale) koja je takođe na svoj način bila politička partija. Delovala je od 1908. do 1944. godine.
Rumunija je u previranjima Drugog svetskog rata platila skupu cenu, a i sada se nalazi na vetrometini, što je posebna tema. Najpre je pokušala da sačuva neutralnost, što ju je koštalo nekih teritorija.
Međutim, Jon Antonesku (Ion Victor Antonescu), maršal Rumunije, izvršio je 1941. godine puč uz pomoć svoje Gvozdene garde (Garda de fier) i prešao otvoreno na stranu Sila osovine; Rumunija je aktivno učestvovala u borbama na Istočnom frontu, ali i u holokaustu. Antonesku je postao surovi vođa (conducător). Kada su sovjetske armije stigle pred granice Rumunije, kralj Mihailo I (Mihai I) je 23. avgusta 1944. godine izvršio prevrat i uhapsio Antoneskua, koji je 1946. godine završio pre streljačkim strojem.
Rumunski komunisti nisu mogli odmah da konsoliduju vlast. Trebalo im je šest meseci da uz direktan pritisak Moskve dovedu na čelo države prosovjetsku vladu. Okosnicu nove vlasti činili su rumunski internacionalci, komunisti koji su rat proveli u Moskvi, ili u ilegali pa i u zatvoru. Tako je šestog marta 1945. godine Petru Groza postao premijer ”koalicione vlade” koju je formirao Nacionalni demokratski front.
Ključno mesto u resoru bezbednosti tada je zauzeo Teohari Georgesku sve do 1952. godine, dok je za obaveštajne službe (SSI) bio zadužen Emil Bodnaraš (Emil Bodnăraș). Kralj je svrgnut 30. decembra 1974. godine.
Tog dana proglašena je Rumunska Narodna Republika (Republica Populară Română) koja je to ime promenila tek 1965. godine u Socijalističku Republiku Rumuniju (Republica Socialistă România).
Mnogi istraživači su izrazili sumnju u pravnu valjanost te odluke jer je u zvaničnom protokolu zasedanje jednodomnog parlamenta, sazvanog uveče 30. decembra, trajala samo 45 minuta.
Rumuni su tokom rata imali više od pola miliona poginulih. Možda već u tim dešavanjima treba tražiti razloge otpora odlukama Sovjeta koji je kulminirao distanciranjem Rumunije od operacije ”Dunav”, odnosno upada u Čehoslovačku.
Oko ustoličenja bezbednosnih službi nije se gubilo mnogo vremena. Sekuritate je osnovana 30. avgusta 1948. godine Ukazom 221/30 Prezidijuma Velike Narodne Skupštine; to je bila služba državne bezbednosti pri Ministarstvu unutrašnjih poslova. U osnivanju i praktičnim poslovima presudnu ulogu igrale su specijalne službe SSSR.
Posebno važnu ulogu imao je ‘‘Smerš”. On je imao zadatak da, umesto nekadašnjih bezbednosnih službi kraljevine, osnuje nove obaveštajne organe po sovjetskom modelu. Pri tom su Sovjeti na glavna mesta inkorporirali ljude koji su bili tesno vezani za Moskvu i bili joj bespogovorno odani.
Prvi direktor postao je George Pintilie (Gheorghe Pintilie). Rođen je u Tirasopolju, sada glavnom gradu nepriznate Pridnjestrovske Moldavske Republike. Pravo ime bilo mu je Timofej Bondarenko (Тимофій Бондаренко), a partijsko ime Pantjuša, odnosno Anuša. Pre postavljenja bio je član OGPU (Объединённое государственное политическое управление – Zajednička državna politička uprava, organ pri vladi SSSR koji je delovao od 1923. do 1934. godine) i NKVD, odeljenja za Rumuniju.
U godini osnivanja budžet Sekuritate predvideo je zaposlenje 4.641 lica. Do februara 1949. godine u službi je već bilo 3.549 zaposlenih, od kojih je 64% bilo radnika, a ostali su bili iz raznih oblasti. Godine 1951. sastav Sekuritate povećan je za pet puta, da bi 1956. godine brojno stanje iznosilo 25.468 službenih lica raznih činova, zvanja i specijalnosti. Shodno sovjetskom uzoru, Sekuritate se uvukla u sve pore društvenog života i delovanja.
Vreme George Georgiju Deža (1948-1965)
Učvršćujući svoj položaj novi režim se, kroz produženu ruku u obliku Sekuritate, nemilosrdno obračunavao s političkim oponentima. Prva etapa obuhvatala je period od 1945. do 1964. godine. Posle godina surove represije vlast je procenila da može sebi dozvoliti amnestiju pojedinih zatvorenika, što je i učinjeno upravo 1964. godine.
George Georgiju Dež (Gheorghe Gheorghiu-Dej), bivši logoraš režima Antoneskua, uveo je Rumuniju u Varšavski ugovor 1955. godine i podržao je gušenje antikomunističkog ustanka u Mađarskoj, godinu dana kasnije. U to vreme međusobni odnosi Rumunije i SSSR bili su skladni, da bi se nešto kasnije pogoršali jer je Dež bio klasični staljinista koji je nerado gledao na promene koje su se događale dolaskom Hrušova.
Drugi period rada Sekuritate obuhvata godine od 1964. do 1989. Smrću Deža 1965. godine na vlast dolazi Nikolae Čaušesku, nekadašnji zanatlija – čizmar koji je detinjstvo proveo u surovoj bedi. Izrastao je u jednog od najvećih apsolutista XX veka. Do njegovog postavljenja narod je trpeo teror koji je paranoično zahvatio celo društvo. Sekuritate je neumorno tragala za stvarnim i izmišljenim neprijateljima. Ljudi su se više plašili Sekuritate nego bilo kog drugog terora.
Čaušesku je, uprkos masovnom kršenju ljudskih prava, odustao od masovnih hapšenja i deportacija karakteritičnih za prethodnika. Narod je za kratko vreme pomislio da dolazi povoljniji dani. Njegovim dolaskom Rumunija menja ime, ali to nije bilo korak napred ka demokratizaciji; naprotiv, ojačani su temelji totalitarnog sistema, a to je podrazumevalo još čvršće vezivanje za Istočni blok. Radost ljudi bila je kratkog veka.
Sekuritate je imala presudno mesto u drugoj fazi učvršćenja totalitarnog režima. Tada su sve partije i društvene organizacije ujedinjene u jednu masovnu partiju, sastavljenu od najodanijih članova. Rumunska radnička partija transformiše se (samo formalno) u Komunističku partiju Rumunije.
Sve ove promene imale su svoje utemeljenje u donošenju Ustava Narodne Republike u aprilu 1948. godine kada je ustoličen i sovjetski sudski sitem. Taj ustav je bio gotovo prepisan sovjetski iz 1936. godine. O poretku su se brinuli Komunistička partija i Sekuritate.
Čaušesku – vrhunac i poslednji dani (1965-1990)
Godine 1985. Sekuritate je bila na vrhuncu moći. Imala je oko 11.000 agenata i preko pola miliona doušnika. Mislili su da su svemoćni, a tako su se i ponašali. Za to vreme, po Srbiji je svako mesto imalo rumunski pijac, a za bilo koji fizički rad važila je krilatica – dovedi dva Rumuna…
Prvi, očajnički otpor, pokazalo je građanstvo Temišvara 16. decembra 1989. godine. Za samo nedelju dana, decenijama podizana piramida terora urušila se, a svemoćni bračni par završio je, po kratkom postupku, pred zidom u Trgovištu, 25. decembra. Odmah posle toga, Sekruritate je raspuštena 30. decembra.
Struktura Sekuritate do ukidanja
Kako je izgledala ova monstruozna piramida terora? Ona se nije mnogo menjala, unoseći samo neophodna osavremenjavanja. Sačinjavali su je sledeći direktorati:
● Generalni direktorat tehničkih operacija osnovan je 1948. godine sa zadatkom sveobuhvatnog i masovnog prisluškivanja i nadzora telekomunikacija.
● Direktorat kontraobaveštajne službe. Pored ostalog, on se bavio kontaktima rumunskih državljana sa strancima (građani su morali u roku od 24 sata da prijave sadržaj razgovora) i pružao utočište disidentima u rumunskim ambasadama.
● Direktorat spoljne obaveštajne službe. Bavio se političkom i ekonomskom špijunažom, najviše u Zapadnoj Evropi. Organizovao je ubistva disidenata.
● Direktorat za osuđena lica. U nadležnosti su mu bili zatvori, ispitivanja i mučenja zatvorenika.
● Direktorat unutrašnje bezbednosti. On se u početku bavio kontrolom Komunističke partije Rumunije. Godine 1978. rasformiran je i počeo je da se bavi kontrolom ostalih odeljenja Sekuritate, pri čemu je direktno odgovarao predsedniku Rumunije. Smatra se da je ovo bio direktorat od najvećeg poverenja.
● Nacionalna komisija za vize i pasoše. Ova služba kontrolisala je napuštanje zemlje državljana Rumunije. Drđavljani jevrejskog i nemačkog porekla dobili su vize za izlazak iz zemlje posredstvom vlada Izraela i Savezne Republike Nemačke, pri čemu je za svaku vizu plaćeno od pet do deset hiljada dolara. Kada je Zakon o emigraciji ublažen, 1988. godine preko 40.000 građana Rumunije prešli su u Mađarsku i odbili su da se vrate.
● Direktorat snaga državne bezbednosti. Reč je o unutrašnjoj vojsci koja je imala oko 20.000 pripadnika militarizovanih jedinica, naoružanih čak i artiljerijom. Ove snage čuvale su televizijske i radio-stanice kao i druge važne državne objekte. Pripadnici su imali posebne uslove za rad u službi koji su po svojim privilegijama daleko prevazilazili pripadnike iz Oružanih snaga.
● Direktorat milicije. Bavio se kontrolom organa unutrašnjih poslova. Saradnici su faktički bili pripadnici milicije Rumunije. Oni su isleđivali nepolitičke prestupe, reagovali u mesnim sporovima, patrolirali reonima i pomagali u kontroli saobraćaja. Godine 1990. ušli su u sastav policije Rumunije.
● Direktorat ”V”. Bavio se zaštitom službenih lica i partijskih vođa. Najpre se nalazio u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova, da bi posle reorganizacije pripao kabinetu predsednika Republike.
Kako danas izgleda Sekuritate?
Novoizabrana demokratska vlast je morala da ima i službu državne bezbednosti, ali u potpunosti reformisanu i na novim temeljima, zasnovanim na građanskoj kontroli. Posle 1991. godine Sekuritate je reformisana i nasledili su je sledeći organi:
- Rumunska obaveštajna služba (SRI – Serviciul Român de Informaţii) sa komponentom kontraobaveštajne službe.
- Obaveštajna služba za inostranstvo (SIE – Serviciul de Informaţii Externe).
- Služba zaštite i obezeđenja viših rukovodilaca (SPP – Serviciul de Protecţie şi Pază).
- Specijalna telekomunikaciona služba (STS – Serviciul de Telecomunicaţii Speciale).
- Žandarmerija (Jandarmeria Română).
S obzirom na to da je Rumunija postala veoma važna logistička baza iz koje se veoma aktivno pomaže ukrajinska strana tokom SVO, sigurno je da ova služba danas ima mnogo posla.
Brojne izbeglice, ali i situacija u Pridnjestrovlju, Ukrajini pa i na Crnom moru, predstavljaju novo iskušenje za rumunsku državu i njene službe.
Konačno, Rumunija je primljena u punopravno članstvo šengenske zone, pa će i to predstavljati dodatni zadatak, uzimajući u obzir nepredvidive puteve brojnih izbeglica s Bliskog istoka.
Вашка (🦗)што кришом Сашка.