NKVD: Tajna moć sovjetske bezbednosti – uspon, operacije i nasleđe najzloglasnije obaveštajne službe SSSR-a

Neko i to mora da radi. Oko svih službi bezbednosti stvorena je fama o nedodirljivosti, moći, opasnosti i sveprisutnosti. Na prvi pogled, to jesu osobine koje bezbednosna piramida u nekoj državi treba da ima i to nije ništa čudno. Šekspir je odavno rekao – ”prerušite se, dolaze prerušeni”.

Međutim, ako dublje analiziramo, razumećemo zbog čega ovakve službe htele-ne htele moraju da imaju ovakav oreol, potreban da bi se obavio postavljeni zadatak i opravdao cilj postojanja. Neko državu mora da štiti i to nije pod znakom pitanja. 

Pravo pitanje je – u čije ime, od koga i kojim metodama. 

Abrevijatura NKVD SSSR označava Наро́дный комиссариа́т вну́тренних дел Сою́за Сове́тских Социалисти́ческих Респу́блик (НКВД СССР).

Ministarstva mlade države, SSSR dugo su nazivana Narodnim komeserijatima, u skladu s tradicijom da Rusi lako prihvataju tuđice; commissarius nam dolazi iz latinskog i dugo je ta imenica označavala opunomoćenog predstavnika, dok joj u kolektivnoj svesti nije ”prilepljena” nepopularna konotacija vezana za političkog predstavnika vlasti u nekom organu, jedinici, ustanovi.

NKVD je Narodni komesarijat (ministarstvo), unutrašnjih poslova Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, odnosno – Наркомвнудел; ova verbalizovana skraćenica predstavlja još jedan sovjetski lingvistički običaj da skraćuju duge konstrukcije – комдив је komandant divizije, санбат је sanitetski bataljon, райко́м – районный комитет ili komitet reona, миноборони је ministarstvo odbrane, itd. Istovremeno, i te skraćenice postale su predmet internih šala i dosetki, što je posebna priča i nije samo ruska (”Ozna sve dozna” i sl). 

Zbog čega je NKVD postao ozloglašen širom sveta? Profesionalci i poznavaoci bezbednosne problematike lako će vam dokazati da se on ne razlikuje mnogo od drugih sličnih organizacija po svetu.

Sve su one piramidalno postavljene, vrlo složene u svim ravnima, funkcionalno povezane unutar svog modela preko vrlo malog broja strogo definisanih veza radi maksimalnog umanjenja rizika kompromitovanja podataka ili akcija.

Pri tom kod njih važe mnogi nepisani zakoni, gotovo u rangu duboke države. Po tome se SIS, CIA, KGB, kineska MSS i druge, uopšte ne razlikuju. Menjaju im se nadležni, sredstva i prilagođava metodologija, ali mehanizam funkcionisanja ostaje isti. 

Počeci

NKVD je osnovan sasvim razložno i logično. Jedna ogromna zemlja koja je tek izašla iz ideološkog, bratoubilačkog Građanskog rata i strane vojne intervencije, morala je da se brani i spolja i iznutra, često i surovim metodama. To nije opravdanje, već objašnjenje.

SSSR je podignut, praktično, s ledine i o tome smo već pisali (”Kako su kapitalisti gradili socijalizam”). Kao najveća i tada jedina komunistička država, smesta je nakupila mnoštvo neprijatelja, a u njihov opis poslova spadalo je i stalno ”ocrnjivanje” svih mogućih sovjetskih institucija, pri čemu je NKVD bio idealna meta. Tajanstven i zatvoren, o njemu se moglo pisati i govoriti svašta, jer ništa nije moglo da se dokaže – ili ospori. 

Pošto je reč o teritorijalno velikoj zemlji koja se našla pred brojnim izazovima, s mnoštvom nacija, različitom verskom i ideološkom zaostavštinom, i NKVD je bio veoma složena organizacija, praktično unutrašnja vojska. Tako su je i doživljavali, a često i tako zvali. Stoga ćemo se, u najkraćem, osvrnuti na njenu organizaciju i funkcionisanje, jer iza svake od stepenica njene hijerarhije nalazi se, na bilo kom stepeniku, mnošto organa i organizacija s podelom čiji opis zaslužuje enciklopedijski izazov i obim.

Naslednici Ohrane (po predrevolucionarnom ruskom pravopisu – Отдѣленіе по охраненію общественной безопасности и порядка ) i VČK (Всероссийская чрезвычайная комиссия) imali su od koga da uče, sukobljavajući se tokom revolucionarnih vremena (pa i kasnije) sa vrhunskim profesionalcima stranih obaveštajnih agentura, diverzantima, šumskim bandama, unutrašnjim kriminalom, svoločima (napuštena maloletna deca bez roditelja, vrlo drski banditi), belom emigracijom, sabotažama, opstrukcijom razvojnih planova, itd, itd.

Nije postojala oblast u kojoj NKVD nije imao svoje poverenike, pa se može reći da je, u tom smislu, Sovjetski Savez zaista bio i policijska država. Formalna podela oblasti i resora u NKVD to i potvrđuje. Interna šala tog vremena glasila je da NKVD ne može jedino da prati podmornice…ali je zato u njima imao svoje saradnike. 

Formalno osnivanje

NKVD je Osnovan odlukom Centralnog izvršnog komiteta SSSR 10. jula 1934. godine. U njegov sastav ušla je Objedinjena državna politička uprava SSSR koja je preimenovana u Glavnu upravu državne bezbednosti (GUGB).

Novosnovanom komesarijatu (ministarstvu) pripalo je nadziranje i koordinacija u praktično svim oblastima života kao što su: opšta komunalna oblast (ekonomika, vodoprivreda, grejanje, poboljšanje uslova života), građevinarstvo, sve grane privrede i industrije, itd; međutim, ono što ga je izdvajalo od ovih opštih poslova, kojima su se primarno kao osnovnim zadatkom bavila druga ministarstva, jeste sledeći opis poslova: političke istrage i pravo na vansudske kazne (!), kazneni sistem, spoljna obaveštajna služba, pogranične trupe i unutrašnja vojska, ali i kontraobaveštajna služba u vojsci.

NKVD je tek 1946. godine transformisan u MVD SSSR, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Razvojna lestvica NKVD

Da bismo koliko-toliko razumeli s koliko se složenim problemima (pa i birokratijom) mlada država borila dok je zidala svoju bezbednosnu arhitekturu, pogledajmo hronologiju nastanka i trajanja ruskih (sovjetskih) bezbednosnih službi, od postanka do danas.

Čak i ovaj, najkraći pregled, daće nam sliku o grandioznoj složenosti ove strukture, naslednika Ohrane:

• VČK RSFSR (Svesavezna vanredna komisija – ”ČeKa”, 1917- 1922).
• GPU RSFSR (Glavna politička uprava, 1922-1923).
• OGPU SSSR (Objedinjena državna politička uprava, 1934-1941).
• NKVD SSSR ( Narodni komesarijat unutrašnjih dela, 1934-1941).
• NKGB SSSR (Narodno ministarstvo državne bezbednosti, radilo od februara do jula 1941. godine i od 1943. do 1953. godine).
• GUGB NKVS SSSR (Glavna uprava državne bezbednosti, kao deo NKVD, 1934-1941).
• NKGB SSSR (Narodno ministarstvo državne bezbednosti, 1943-1946).
• MGB SSSR (Ministarstvo državne bezbednosti, 1946-1953).
• MVD SSSR (Ministarstvo unutrašnjih poslova, 1953-1954).
• KGB SSSR (Komitet državne bezbednosti, pored NKVD najpoznatija skraćenica iz ove oblasti. Radio od 1954. do 1991. godine).
• MSB SSSR (Međurepublička služba bezbednosti, radila 1991. godine).
• SR SSSR (Centralna obaveštajna služba, kratko vreme radila 1991. godine).
• KOGG SSSR (Ministarstvo za odbranu državne granice, 1991. godine). 
• Razdruživanjem SSSR poslove bezbednosti nasledilo je Ministarstvo bezbednosti (Министерство безопасности Российской Федерации), koje  je delovalo od 1992. do 1993. godine.
• Posle ove službe stigla je Federalna kontraobaveštajna služba RF koja je delovala do 1995. godine i predstavljala je naslednika Službe bezbednosti RF. 
• Konačno, nju je 1995. godine nasledio FSB (Федеральная служба безопасности). 

Poslednje tri koje su delovale pod zastavom SSSR (MSB, CSR i KOGG) bile su iznuđena transformacija u ubrzanom razdruživanju SSSR. Kako danas izgleda ta piramida, delimično smo o njoj pisali, no nekom prilikom ćemo se vratiti na tu temu, jer je SVO svakako uticala i na transformacije ovih službi.

Organizacija i funkcionisanje NKVD

U domenu njegovih poslova, kako smo već naveli, nalazilo se praktično sve. Sasvim slobodno može se reći da je to bila država u državi koju su jedino mogli da kontrolišu Staljin i njegova dva-tri najbliža saradnika. Oružane snage (RKKA, a zatim Crvena Armija) imale su svoju službu bezbednosti (o njoj smo pisali u tekstu ”Bez prava na slavu”) i svakako je postojao i određeni antagonizam između ove dve vojske, što je posebna tema. 

NKVD je imao jedanaest uprava. U centralnom aparatu u početku bilo je angažovano 8.211 ljudi, dok stvarna brojnost poverenika po nižim nivoima (do poslednjeg sela i zaseoka) nikada neće biti utvrđena. Samo u Glavnoj upravi državne bezbednosti (GUGB) nalazilo se još osam velikih odeljenja, počevši od kontraobaveštajne službe do ekonomsko-računovodstvenog dela.

Može se sa sigurnošću reći da je NKVD bio i veliki potrošač, jer je u raznim resorima i na različitim nivoima u njemu bilo desetine hiljada profesionalaca, dok je za izvršenje zadataka moralo da se obezbedi ogroman broj savremenih tehničkih sredstava i naoružanja, transporta, itd. 

Glavna uprava državne bezbednosti (GUGB) direktno je bila podređena narkomu (narodnom komesaru, odnosno ministru) Jagodi (Ге́нрих Григо́рьевич Яго́да). U sastav GUGB ušla su osnovna operativna odeljenja bivšeg OGPU (Objedinjena državna politička uprava):

• Posebno odeljenje (kotranobaveštajno).
• Tajno političko odeljenje (borba s političkim protivnicima).
• Ekonomsko odeljenje (borba protiv diverzanata i štetočina, sabotera).
• Odeljenje za inostranstvo (spoljna obaveštajna služba).      
• Operativno odeljenje (zaštita najviših rukovodilaca, pretresi, privođenja, prismotra).
• Specijalno odeljenje (šifrantska služba, nadledanje konspirativnosti u odeljenjima).
• Transportno odeljenje (borba sa saboterima i diverzantima na saobraćajnicama svih vrsta).
• Računovodstveno-statističko odeljenje (operativno računovodstvo, statistika, arhiva). 

Transformacije

Visok stepen konspirativnosti u ovoj složenoj službi obezbeđivan je i relativno čestim transformacijama, podelama, premeštanjima, imenovanjima, promenom naziva i opisa posla, itd.

Prva velika podela dogodila se trećeg februara 1941. godine kada je Prezidijum Vrhovnog Sovjeta SSSR podelio NKVD na dva samostalna organa: NKVD (na čelu s Berijom) i Narodni komeserijat državne bezbednosti (NKGB) koji je predvodio Vsevolod Merkulov.

Posebno odeljenje NKVD koje je bilo zaduženo za kontraobaveštajnu službu u RKKA imalo je dva odseka – za KoV i RM.

Rat i NKVD

S brojnim reorganizacijama, kako u mesnoj, tako i u stvarnoj nadležnosti, NKVD i NKGB su dočekali početak Drugog sv. rata. Smesta su vraćeni u strukturu jedinstvenog minstarstva – izvornom NKGB, s tim da je ministar ostao Berija, a Merkulov je postao prvi zamenik.

Pojačan je rad kontraobaveštajne službe, posebno u pojasu fronta, pronalaženju i likvidaciji diverzanata i agenata u pozadini. Ovom ministarstvu bile su potčinjene i Snage za zaštitu pozadine (Войска НКВД по охране тыла; delovala je od 25.07.1941 do oktobra 1945. godine).

Već 17. oktobra 1941. godine, u stanju vrlo složene ratne situacije, Državni komitet odbrane daje ovlašćenja Posebnom veću NKVD (Осо́бое совеща́ние при НКВД СССР) RSFSR da izriče smrtne kazne za dela protiv državnog poretka – na osnovu članova 58 i 59 Krivičnog zakona.

Rešenja su bila konačna, bez prava žalbe. Ovaj ukaz povučen je tek prvog septembra 1953. godine, posle smrti Staljina, na insistiranje Bulganjina i Hruščova. Nešto kasnije, u decembru, Berija, kao poslednji zaštitnik najširih ovlašćenja je streljan. 

Tokom rata dogodile su se još neke reforme u ministarstvu. Najvažnija je ona od 19. aprila 1943. godine kada je Savet narodnih komesara (Uredbom № 415-138ss) osnovao Glavnu upravu kontraobaveštajne službe ”Smerš” (Смерть шпионам). Za načelnika je postavljen V.S. Abakumov. Tom Uredbom formiran je i ”Smerš” Ratne mornarice sa načelnikom P. A. Glatkovom.

Radi lakšeg rada i koordinacije pograničnih snaga, unutrašnje vojske, milicije i drugih oružanih formacija NKVD, Ukazom br.№ 00856 bilo je formirano odeljenje kontraobaveđštajne službe (OKR) čiji je načelnik bio S.P. Juhimovič.

Kada su snage Crvene armije krenule u završne borbe s trupama Sila osovine, 11. januara 1945. godine, Berija je Naredbom № 0016 odredio opunomoćenike NKVD na nivou fronta.

Formalno, njihov posao bio je koordinacija ukupne bezbednosti frontovskog pojasa koji se stalno pomerao i tražio komunikaciju između sve brojnih trupa na sve manjem prostoru; međutim, ovi opunomoćenici tajno su izveštavali Beriju o ponašanju najviših komandanta, pre svega istaknutih maršala od kojih su Staljin i on zazirali. Opunomoćenici su se nalazili u sastavu sedam glavnih, od ukupno deset frontova koji su postojali tog trenutka. 

Povremeno ili stalno, pored GUGB (Glavne uprave državne bezbednosti), NKVD je imao i sledeće Glavne uprave (GU):

• GURKM (Radničko-seljačka milicija).
• GUBB (Borba protiv banditizma).
• GUPiVO (Pogranična i unutrašnja zaštita).
• GUPO (Protivpožarevna služba).
• GUŠosDor (Kolski putevi).
• GEU (Ekonomija).
• GULAG (Lageri, odnosno logori).
• GTU (Transport).
• GUVPI (Zarobljenici i internirana lica). 

Za vreme rata divizije NKVD često su aktivno učestvovale i u frontovskim borbama, organizovanju partizanskog pokreta, saradnji sa oslobodilačkim pokretima drugih zemalja. U njihov domen ulazili su zaprečni i lovački (poterni) odredi, o čemu ćemo posebno pisati. 

Po završetku rata, NKVD je 15. marta 1946. godine preformiran u Ministarstvo državne bezbednosti. NKVD je promenio ukupno četiri ministra: Jagodu, Ježova, Beriju i Kruglova. Koliko je ovaj posao bio opasan za sve, pa i za njih, svedoči podatak da su, od njih četvorice, trojica streljani. Streljan je i V.S. Abakumov (načelnik SMERŠA). Samo je Kruglov (Серге́й Ники́форович Кругло́в) nadživeo i Beriju, ali i generalisimusa Staljina.