Putin redefiniše pojam „vojnik“ u 21. veku: 1,5 miliona operatera dronova do 2030! Da li se bliži kraj klasičnog ratovanja?

Predsednik Rusije Vladimir Putin zadužio je vladu da do 1. juna sprovede konkretne mere za razvoj bespilotnih sistema (BPL). Lista zadataka koju je predsednik postavio proizašla je iz sastanka održanog 28. januara, navodi se na zvaničnom sajtu Kremlja.

Novi dekret usmeren je ka transformaciji Oružanih snaga kroz strategiju pod nazivom „Razvoj bespilotne avijacije do 2035. godine“. Plan uključuje i obuku čak 1,5 miliona operatera dronova u narednih pet godina – što premašuje trenutni broj aktivnog vojnog osoblja u Rusiji.

Među ključnim merama istaknuto je povećanje nivoa lokalizacije proizvodnje komponenti za dronove, kao i uspostavljanje jedinstvenog sistema za identifikaciju bespilotnih letelica u realnom vremenu.

Takođe, do juna je potrebno proširiti eksperimentalne pravne režime za upotrebu BPL i uvesti novu klasu vazdušnog prostora sa pojednostavljenim pravilima za dronove.

Putinov dekret menja lice ruske vojske

Cilj je da do 2030. godine Rusija postigne tehnološko liderstvo u oblasti bespilotnih letelica. To podrazumeva uspostavljanje efikasnog sistema državne uprave u domenu bespilotne avijacije, kao i ubrzani razvoj cele BPL industrije.

Vlada je takođe dobila zadatak da do 1. juna preduzme mere za integraciju veštačke inteligencije u proizvodnju i korišćenje dronova. Predviđeno je i dodatno finansiranje razvoja nisko-orbitalnih satelitskih konstelacija koje služe za upravljanje dronovima, kao i unapređenje primene civilnih i dvonamenskih tehnologija u bespilotnoj avijaciji.

Ruske vlasti trebalo bi da organizuju i međunarodni forum posvećen dronovima, a o rezultatima će biti dostavljen izveštaj predsedniku do septembra, navode ruski izvori.

Dekret, potpisan krajem 2024. godine, deo je šireg plana modernizacije vojske, u kojoj bespilotni sistemi zauzimaju centralno mesto.

Cilj je jasan: transformacija ruske vojske kako bi se prilagodila savremenim oblicima ratovanja, kakvi su već viđeni na ratištima poput Ukrajine.

Nova definicija savremenog vojnika

Trenutno se procenjuje da Rusija ima oko milion aktivnih vojnika u svim granama oružanih snaga. Planiranih 1,5 miliona operatera dronova znači redefinisanje pojma „vojnik“ u 21. veku. Ovaj broj verovatno uključuje ne samo profesionalce, već i rezerviste, plaćenike, pa čak i obučene civile.

Iako dekret ne nudi detaljan plan regrutacije i raspodele, jasno je da se očekuje industrijski obim obuke i proizvodnje.

Dronovi – srž budućih sukoba

Rat u Ukrajini pokazao je koliko su dronovi postali ključni za izviđanje, precizne napade i logistiku. I ruske i ukrajinske snage koriste male, jeftine dronove za promenu dinamike kopnenih operacija.

„Rat u Ukrajini je pokazao da dronovi mogu izjednačiti snage na terenu“, kaže Majkl Kofman iz Karnegi centra. „Oni su jeftini, efikasni i lako se upravljaju.“

Putinova strategija jasno oslikava nameru da se taj potencijal maksimalno iskoristi kroz brojčanu nadmoć i fleksibilnu tehnologiju.

Tehnički izazovi: Kako obučiti 1,5 miliona operatera?

Za ostvarenje cilja potrebna je ogromna logistička podrška – od školskih centara i simulatora do regrutnih kampanja. Trening može trajati nedeljama ili mesecima, zavisno od tipa drona – od malih izviđačkih do većih borbenih sistema poput Oriona ili Lanceta.

„Ovo je industrijski napor bez presedana“, tvrdi ekspert Semjuel Bendet iz Centra za pomorsku analizu. „To nije samo obuka – već i proizvodnja, održavanje i integracija u vojnu strategiju.“

Industrijska i ekonomska dimenzija

Kako bi pratio tempo, ruski vojno-industrijski kompleks mora povećati kapacitete. Kompanije poput ZALA Aero i Kronstadt već proizvode borbene dronove, ali pitanje je da li mogu podržati operatere u milionskom broju.

Čak i najjeftiniji komercijalni dronovi koštaju stotine dolara, dok vojni sistemi koštaju hiljade, pa i stotine hiljada dolara. Ukupni troškovi dostižu milijarde.

Šta smo naučili iz istorije?

U Drugom svetskom ratu SSSR je mobilisao milione, oslanjajući se na brojčanu prednost i pobedio. Danas, sa 144 miliona stanovnika, Rusija pametno cilja na „maksimalan efekat uz minimalni ljudski rizik“, usmeravajući se na autonomne sisteme.

Ovaj model podseća na sovjetska ulaganja u rakete i satelite tokom Hladnog rata koja je takođe urodila plodom.

Sadašnja strategija s dronovima može biti pokušaj smanjivanja vojnog i ekonomskog rizika kroz tehnološki razvoj.

Poređenja sa SAD i Kinom

SAD operišu naprednim dronovima kao što su MQ-9 Reaper, ali se oslanjaju na ograničen broj visoko obučenih pilota.

Kina se čini van konkurancije. Smatra se da ima izuzetno jak sektor bespilotnih sistema, gde čak ni zapadne službe ne raspolažu okvirnim podacima o broju operatera, realnom stanju na terenu, pa čak ni nazivima svih modela dronova.

Ruski cilj se razlikuje od američkog – kvantitet pre svega, i masovno prisustvo na terenu. To već sada menja bezbednosne kalkulacije NATO-a i može redefinisati način na koji se vode budući sukobi.

Društveni i politički uticaj

Ruski državni mediji predstavljaju plan kao vizionarski potez, dok zapadi stručnjaci brinu o prioritetima Moskve: da li ulaganja u dronove dolaze nauštrb zdravstva, obrazovanja i infrastrukture…

„Vlada voli grandiozne projekte“, pisala je Navaljnijeva ekipa pre njegove smrti, odražavajući sentiment kritičara režima sponzorisanih sa zapada.

Zaključak

Putinov plan za obuku 1,5 miliona operatera dronova do 2030. godine predstavlja najambiciozniju transformaciju ruske vojske od Hladnog rata.

Ako uspe, mogao bi doneti novu vojnu paradigmu. U svakom slučaju, svet pažljivo posmatra, dok izgleda da će nebo – više nego zemlja – odlučivati ishod budućih ratova.