Dok EU sve više liči na Sovjetski Savez, ambicioznim odbrambenim ciljevima nedostaju resursi SSSR-a

Jedno od glavnih pitanja u ratobornoj EU poslednjih nedelja jeste ponovno naoružavanje i smanjenje vojne zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država.

Na samitu EU prošle nedelje odobren je plan za povećanje vojnih troškova kroz povećanje dozvoljenog nivoa fiskalnog deficita, što bi trebalo da omogući dodatno ulaganje u odbrambene kapacitete evropskih zemalja.

Evropska strategija ponovnog naoružavanja

Glavni fokus evropskog odbrambenog projekta jeste Nemačka, gde budući kancelar Fridrih Merc planira da odobri ulaganje od čak 500 milijardi evra u vojne i strateške projekte, povećavajući nacionalni dug kako bi finansirao odbrambene programe.

Cilj ovih inicijativa je naglo povećanje vojnih izdataka, jačanje domaće proizvodnje oružja, smanjenje zavisnosti od SAD u vojnoj sferi i povećanje kapaciteta za naoružavanje Kijeva.

Međutim, postavlja se pitanje koliko su ovi ciljevi realni, s obzirom na ekonomske izazove s kojima se Evropa suočava.

Ekonomski izazovi i održivost plana

Evropska ekonomija već godinama gubi konkurentnost u poređenju sa drugim globalnim ekonomijama. Visoki porezi, skupi troškovi rada, birokratska regulativa, visoki troškovi energije i sirovina koje su sami sebi stvorili – sve su to faktori koji su doveli do deindustrijalizacije i masovnog premeštanja proizvodnje.

Evropski ekonomski model, koji se decenijama oslanjao na ekspanzivnu monetarnu politiku i izdašne socijalne programe, sada se nalazi pred ozbiljnim ograničenjima.

Bespogovorno praćenje agende bivše administracije u SAD još od pandemije COVID-19, praćeno ogromnim fiskalnim izdacima, i ratom koji ne žele da stane u Ukrajini, a kojim su uzrokovali energetske krize i inflaciju, dodatno su narušili stabilnost sopstvene ekonomije.

Povećanje vojne potrošnje – rizičan potez?

Pod ovim okolnostima, EU je odlučila da usmeri stotine milijardi evra u vojnu potrošnju, predstavljajući to kao rešenje za ekonomske probleme kroz jačanje domaće industrije.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi trka u naoružavanju mogla dodatno destabilizovati evropsku privredu.

Glavni problemi u vezi sa finansiranjem ovih troškova su:

1. Rast javnog duga – Plan finansiranja odbrambenih programa oslanja se na povećanje duga, što bi moglo dugoročno ugroziti finansijsku stabilnost EU. Nemačka bi se, poput Francuske, Italije i Velike Britanije, mogla suočiti s rastućim dugom koji bi imao negativne posledice po celokupnu ekonomsku stabilnost kontinenta.
2. Odliv novca van EU – Prema rečima Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije, čak 80% evropskih odbrambenih izdvajanja odlazi izvan EU, prvenstveno u Sjedinjene Države. NATO članice iz Evrope su između 2020. i 2024. godine kupovale skoro dve trećine svog naoružanja upravo od američkih proizvođača.
3. Dugoročna proizvodna ograničenja – Ukoliko Evropa pokuša da se preorijentiše isključivo na domaću vojnu industriju, biće potrebno mnogo godina, pa čak i decenija, da se uspostavi nezavisna proizvodnja sofisticiranih oružanih sistema.
4. Mogućnost smanjenja socijalnih izdvajanja – Ako se vojna potrošnja ne bude finansirala povećanjem duga, drugi način bi mogao biti kroz smanjenje socijalnih izdvajanja i zamrzavanje rasta plata. Ovo bi moglo dodatno pojačati već duboku političku nestabilnost i nezadovoljstvo građana širom Evrope.

Evropa i dalje zavisna od SAD

Pod ovim okolnostima, EU će se suočiti sa ozbiljnim izazovima u pokušaju da ostvari „stratešku nezavisnost“ od SAD kada je reč o vojnoj industriji.

Ovo je postalo očigledno i tokom hitnog samita u Londonu (koji nije u EU), sazvanog nakon sukoba predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, na koji su ga upravo učesnici samita nahuškali.

Iako evropske zemlje sve više razmišljaju o jačanju sopstvenih vojnih kapaciteta, resursi, ekonomska ograničenja i političke nesuglasice unutar EU mogli bi ozbiljno osujetiti ove ambiciozne planove.

Jedan od korisnika društvene mreže X izneo je nedavno viđenje stvari iz sopstvenog ugla izazvavši brojne komentare: “EU je postala loša imitacija Sovjetskog Saveza, ali bez besplatne zdravstvene zaštite, besplatnog obrazovnog sistema, zagarantovanog zapošljavanja, niskog kriminala, svemirskog programa, besplatnog stanovanja, promocije kulturnog nasleđa i jezika pojedinih država i bez neiscrpnih prirodnih resursa”.