Na vanrednom samitu u Briselu, lideri evropskih zemalja ponovo su razgovarali o vojnoj pomoći Ukrajini, ali su ključne isporuke modernih aviona odložene. Iako se retorika o podršci Kijevu ne menja, u praksi evropske države nisu spremne da značajnije oslabe sopstvene odbrambene kapacitete.
Poljska odlaže predaju MiG-29 Ukrajini
Poljski predsednik Andžej Duda odlučio je da ne isporuči Ukrajini dve eskadrile lovaca MiG-29, uprkos ranijim razgovorima o vojnoj podršci. Ova odluka doneta je iz bezbednosnih razloga, jer Varšava želi da očuva sopstvene odbrambene kapacitete, s obzirom na napetu situaciju u istočnoj Evropi.
Duda je naglasio da trenutno stanje u poljskom ratnom vazduhoplovstvu ne dozvoljava predaju preostalih MiG-ova bez ugrožavanja nacionalne bezbednosti. Iako su ovi sovjetski lovci zastareli, oni i dalje igraju ključnu ulogu u odbrani poljskog vazdušnog prostora.
Poljska je još 2023. godine postala prva NATO zemlja koja je isporučila 14 aviona MiG-29 Ukrajini. Međutim, krajem 2024. godine Duda je zaoštrio stav, ističući da dalja isporuka može biti moguća samo ako NATO obezbedi zaštitu poljskog neba.
Na početku 2025. godine, procenjuje se da poljske vazduhoplovne snage raspolažu sa 20 do 25 MiG-ova, od kojih su neki modernizovani prema NATO standardima. Međutim, ovi avioni se postepeno povlače iz upotrebe i zamenjuju ih južnokorejski FA-50 i američki F-35, ali proces modernizacije traje sporije od očekivanog.
S obzirom na kašnjenja u isporukama novih aviona, Varšava ne želi da ostane bez operativnih borbenih letelica, zbog čega je privremeno odložila svaku dalju isporuku MiG-ova Ukrajini.
Belgija i Velika Britanija takođe odlažu isporuke
Slično Poljskoj, Belgija je odlučila da pomeri isporuku F-16 Ukrajini. Premijer Bart de Vever potvrdio je da će planirana isporuka biti pomerena sa 2025. na kraj 2026. godine, jer Belgija prvo mora da dobije američke F-35.
Velika Britanija je takođe smanjila svoje isporuke. Umesto novih Challenger 2 tenkova, London će Kijevu poslati samo 50 jedinica oklopne tehnike, uključujući T-72, koje su prethodno otkupljene i delimično modernizovane.
Iako se isporuke savremenog oružja usporavaju, specijalni izaslanik Donalda Trampa, Kit Kelog, izjavio je da Ukrajina i dalje ima dovoljno sredstava za nastavak borbi, uprkos smanjenju američke vojne pomoći.
Plan zaštite ukrajinskog vazdušnog prostora
Dok odlaže slanje aviona Kijevu, Evropa istovremeno razmatra opciju “zaštite ukrajinskog vazdušnog prostora”. Prema izveštaju britanskog The Guardian-a, zapadni vojni eksperti predložili su plan raspoređivanja 120 borbenih aviona za zaštitu Kijeva i zapadne Ukrajine od ruskih raketnih udara.
Ova inicijativa, poznata kao “Nebeski štit”, podrazumeva formiranje evropske zone vazdušne zaštite koja bi uključivala Lavov, Odesu i tri ukrajinske nuklearne elektrane. Projekat nije direktno povezan sa NATO-om, već je osmišljen kao samostalna evropska inicijativa.
Međutim, kako ističe El País, iako Evropa redovno objavljuje planove o zaštiti Ukrajine, nijedna od ovih inicijativa do sada nije sprovedena u delo. Razlog tome je nesigurnost evropskih lidera da preduzmu konkretne korake bez učešća Sjedinjenih Američkih Država.
Evropski vojni eksperti kreiraju različite scenarije za bezbednost Ukrajine, ali bez direktne podrške Vašingtona, EU i dalje ne želi da preuzme punu odgovornost za odbranu Kijeva.
Duda, Duda ……! Oce oni da pomognu ukrima, ali pod nemogucim uslovima ! Inace hrabrost im je jaca strana
Samo sto ti migovi 29 nisu leteli 20 god. Nisu mi za delove. I smakedonci poslali oba Suhoja koji bili prizemljeni isto 20 god. Pitanje kome su pomagali. Kao poslali f16, cak jedan kao i pao, negde, ni satelit nije mogao da nadje gde