Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da ruske snage u potpunosti kontrolišu situaciju u Kurskoj oblasti, dok su Oružane snage Ukrajine (VSU) izgubile koordinaciju i upravljanje svojim jedinicama u regionu. Na sastanku sa članovima vlade 13. marta 2025. godine, Putin je naglasio da se ukrajinski vojnici povlače u malim grupama od dva do tri vojnika, što ukazuje na kolaps komandne strukture. Preostale ukrajinske trupe suočene su s izborom: predaja ili borba do kraja.
Putin je istakao da uspeh ruske vojske u Kurskoj oblasti predstavlja samo deo šire ofanzive duž linije fronta duge oko 2000 kilometara. Kao primer napredovanja naveo je oslobađanje grada Sudža, što je ranije tog dana potvrdilo Ministarstvo odbrane Rusije. Međutim, izrazio je zabrinutost zbog predloga Sjedinjenih Američkih Država o 30-dnevnom primirju, koje se razmatra u pregovorima u Džedi.
“Kako bi se tih 30 dana iskoristilo? Da se u Ukrajini nastavi prinudna mobilizacija, da se isporučuje oružje i da mobilisani vojnici nastave obuku?”, upitao je Putin, ističući problem kontrole i verifikacije poštovanja primirja.
Ruski predsednik naglasio je da još uvek ne postoje jasni mehanizmi sprovođenja primirja. Prema njegovim rečima, Moskva nije dobila odgovore na ključna pitanja: ko bi izdavao naređenja o prekidu vatre, kakva bi bila njihova pravna snaga i koje bi garancije osigurale sprovođenje sporazuma. Bez preciznih odgovora, upozorio je Putin, primirje bi moglo poslužiti Kijevu samo za pregrupisanje, što za Moskvu nije prihvatljivo.
Putin: Rusija podržava primirje pod određenim uslovima
Istog dana, Putin je izjavio da Rusija nije protiv primirja, ali insistira na tome da ono mora doneti dugoročnu stabilnost i eliminisati osnovne uzroke sukoba. On je naglasio da se Moskva zalaže za prekid borbenih dejstava, ali samo pod uslovima koji sprečavaju ponavljanje krize i uzimaju u obzir interese Rusije, uključujući status teritorija pripojenih 2022. godine.
Putin je zahvalio američkom predsedniku Donaldu Trampu na njegovom angažmanu u rešavanju sukoba, ocenjujući to kao pozitivan signal za nastavak dijaloga. Međutim, naglasio je da svaka postignuta saglasnost mora odražavati realno stanje na terenu. Njegova izjava bila je prvi javni odgovor Moskve na američku inicijativu nakon sastanka u Džedi 11. marta, gde je Vašington predložio 30-dnevni prekid vatre.
U međuvremenu, diplomatska aktivnost se intenzivira. Prema rečima portparola Kremlja, Dmitrija Peskova, američka delegacija će uskoro posetiti Rusiju kako bi prenela rezultate konsultacija sa Kijevom. Izveštaji Reuters-a sugerišu da Tramp razmatra mogućnost smanjenja sankcija i korišćenja zamrznutih ruskih sredstava za obnovu Ukrajine, ali Moskva insistira na očuvanju kontrole nad novim teritorijama, što je u suprotnosti sa zahtevima Kijeva za potpunim povlačenjem ruskih trupa.
Vojni uspesi jačaju ruske pregovaračke pozicije
Napredovanje ruskih snaga dodatno ojačava njihovu poziciju u pregovorima. Ministarstvo odbrane Rusije je 13. marta objavilo da je grad Sudža u Kurskoj oblasti u potpunosti oslobođen. Načelnik Generalštaba, Valerij Gerasimov, izvestio je da je od početka godine pod rusku kontrolu vraćeno više od 1100 kvadratnih kilometara teritorije. Prema analizama Politico-a, ovakvi vojni uspesi daju Moskvi značajne prednosti u budućim pregovorima.
S druge strane, šef kabineta ukrajinskog predsednika, Andrij Jermak, najavio je tehničke konsultacije od 17. do 23. marta, ističući potrebu za zapadnim bezbednosnim garancijama. Ukrajina i njeni saveznici pokušavaju da osiguraju nastavak vojne pomoći, dok se Rusija priprema za dalji razvoj situacije na terenu i u diplomatskoj areni.
