Najmanje pet različitih ruskih regiona pretrpelo je štetu usled masovnog ukrajinskog napada dronovima tokom noći12. marta.
Snažne eksplozije i požari u Krasnodarskom kraju
Tokom noći, više ruskih oblasti bilo je meta bespilotnih letelica ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva. Jedan od najteže pogođenih regiona bio je Krasnodarski kraj, gde su stanovnici osetili eskalaciju rata na svojoj teritoriji.
Očevici su izvestili o desetinama snažnih eksplozija, a na više lokacija su izbili veliki požari. Nije poznato koji su tačno gradovi i sela pogođeni, jer Ministarstvo odbrane Rusije još nije dalo zvanično saopštenje.
Ruski PVO sistemi pokušali su da presretnu dolazeće pretnje, ali očigledno nisu uspeli da unište sve dronove na vreme.
Napad na Voronjež
Osim Krasnodarskog kraja, udar je pretrpela i Voronježska oblast. Kako je objavio guverner regiona Aleksandar Gusev, ukrajinski dronovi pogodili su industrijski objekat, izazivajući razorni požar. Vatrogasne službe su odmah reagovale, ali još uvek nema podataka o povređenima ili žrtvama.
Gusev je upozorio da opasnost od novih UAV napada ostaje visoka.
Ukrajinski dronovi ciljali više ruskih regiona
Ukrajinski vazdušni napadi nisu bili ograničeni samo na Voronjež i Krasnodar. Dronovi su takođe napali Saratovsku, Kalinjinsku i Volgogradsku oblast.
Iako Ministarstvo odbrane Rusije nije preciziralo tačan broj presretnutih dronova, nekoliko aerodroma širom zemlje privremeno je obustavilo letove iz bezbednosnih razloga.
Nezvanični izvori sugerišu da su ukrajinski dronovi oboreni i iznad Rostovske i Brjanske oblasti, koje se nalaze blizu granice sa Ukrajinom.
Da li je Ukrajina spremala još veći napad?
Iako je napad bio snažan, nije dostigao razmere ukrajinske operacije od 11. marta, kada je Kijev lansirao više od 300 dronova prema različitim ciljevima u Rusiji, uključujući Moskvu.
Napadi bespilotnim letelicama postali su ključna strategija Ukrajine, čime smatraju da vrše pritisak na rusku vojsku i infrastrukturu, dok istovremeno pokazuju svojim saveznicima ranjivost ruskih PVO sistema.
Moskva ne želi privremeno primirje niti raspoređivanje mirovnih snaga u Ukrajini
Rusija odbacuje ideju o privremenom primirju u Ukrajini, izjavio je Juri Ušakov, pomoćnik predsednika Ruske Federacije, u intervjuu za televiziju “Rusija 1”. On je naglasio da je Moskva zainteresovana isključivo za dugoročni mir, a ne za privremene pauze koje bi koristile ukrajinskoj vojsci.
Rusija protiv mirovnih trupa u Ukrajini
Pored toga, Moskva smatra neprihvatljivim raspoređivanje evropskih mirovnih snaga na teritoriji Ukrajine. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova upozorava da bi takav potez Evrope značio direktno uključivanje u sukob sa Rusijom.
“Za nas je apsolutno neprihvatljivo prisustvo stranih vojnih snaga u Ukrajini pod bilo kakvim zastavama – bilo da su to strane vojne baze, kontingenti ili tzv. mirovne operacije,” izjavila je Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Ona je dodala da će Moskva reagovati svim raspoloživim sredstvima na svaki pokušaj evropskih država da pošalju vojne trupe u Ukrajinu.
Zapad koristi primirje za propagandu
Podsećamo, Vašington i Kijev nedavno su predložili privremeno primirje u trajanju od 30 dana. Međutim, ruski analitičari tvrde da je ovaj predlog unapred osmišljen kako bi Moskva bila optužena za odbijanje pregovora i mirovnog rešenja.
Eksperti ističu da Zapad i Ukrajina znaju da je primirje neprihvatljivo za Rusiju, ali im to omogućava da optuže Moskvu za eskalaciju sukoba i da prikriju sopstvene ratne planove.
