Posle sukoba Zelenskog i Trampa, danas se u Londonu sastaje 15 lidera saveznika Ukrajine – Ko će biti prisutan?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski danas će se sastati sa kraljem Čarlsom III, a zatim će učestvovati na samitu o bezbednosti, koji počinje u 14:00 po lokalnom vremenu.

Približno 15 lidera savezničkih zemalja Ukrajine sastaje se u Londonu na ključnom samitu, gde će se razgovarati o novim evropskim bezbednosnim garancijama, u svetlu straha od potencijalnog povlačenja SAD iz ukrajinskog sukoba.

Ova zabrinutost je dodatno porasla nakon sukoba između Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog, koji se dogodio u petak.

Velika Britanija potvrđuje podršku Ukrajini i potpisuje vojni sporazum

Uoči samita, Zelenski je u Londonu imao topao sastanak sa britanskim premijerom Kirom Starmerom, koji je potvrdio “apsolutnu odlučnost Velike Britanije da nastavi podršku Kijevu“.

London i Kijev su zatim potpisali sporazum o zajmu vrednom 2,74 milijarde evra, namenjenom jačanju odbrambenih kapaciteta Ukrajine. Ovaj zajam će se otplaćivati profitom od zamrznute ruske imovine.

📌 „Sredstva će biti iskorišćena za proizvodnju oružja u Ukrajini“, izjavio je Zelenski putem Telegrama, zahvalivši britanskoj vladi i narodu na podršci.

Samit u Londonu: ključni učesnici i teme

Na današnjem samitu učestvuju:
✔ Emanuel Makron (Francuska)
✔ Olaf Šolc (Nemačka)
✔ Džastin Trudo (Kanada)
✔ Donald Tusk (Poljska)
✔ Đorđa Meloni (Italija)
✔ Mark Rute (generalni sekretar NATO-a)
✔ Ursula fon der Lajen (Evropska komisija)
✔ Antonio Kosta (Evropski savet)

Sastanak će se fokusirati na:
✅ Povećanje vojne podrške Ukrajini
✅ Ekonomski pritisak na Rusiju
✅ Budućnost evropske odbrane u slučaju povlačenja SAD

📅 Naredni ključni događaj: 6. marta biće održan vanredni samit EU o Ukrajini.

“Strah od promene američke politike prema Ukrajini“

Niko na zapadu mir nije čak ni spominjao do dolaska Trampa na vlast. Kada je došao na vlast prvi je ostvario kontakt sa Vladimirom Putinom. Dvojica lidera su 12. februara imali telefonski razgovor, a Moskva i Vašington su započeli bilateralne pregovore o okončanju rata – bez konsultacija sa EU ili Kijevom, koji su za sličan potez imali na raspolaganju protekle tri godine.

Strahovi Britanije i EU da će SAD i Rusija da sklope mir su dodatno pojačani nakon sukoba Trampa i Zelenskog, koji se u petak dogodio uživo iz Ovalnog kabineta. Tada smo po prvi put prisustvovali da Zelenskog bilo koji zapadni lider suoči sa realnošću, da mu postavi prava pitanja i uputi iskrene kritike.

„Ušli smo u novu eru u kojoj više nego ikada moramo braniti međunarodni poredak zasnovan na pravilima i vladavini prava“, izjavila je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

Francuski predsednik Emanuel Makron izrazio je spremnost da započne razgovore o evropskoj nuklearnoj zaštiti, nakon što je budući nemački kancelar Fridrih Merc zatražio razmatranje mogućnosti evropskog nuklearnog odvraćanja.

Merc upozorava da Evropa mora biti spremna na “najgori scenario” – povlačenje SAD iz NATO-a.

NATO poziva na jedinstvo, Orban traži pregovore s Rusijom

Holanđanin, generalni sekretar NATO-a Mark Rute juče je naglasio da je “neophodno da SAD, Evropa i Ukrajina ostanu jedinstveni“, pozivajući Zelenskog da obnovi odnose sa Trampom.

Đorđa Meloni razgovarala je sa Trampom telefonom, dok je mađarski premijer Viktor Orban pozvao EU da započne pregovore sa Rusijom, preteći blokiranjem odluka samita 6. marta.

Samit u Londonu dolazi u kritičnom trenutku za “budućnost evropske bezbednosti“, propagiraju elite u EU konstantno naglašavajući pretnju kojom su navodno izloženi, dok svet prati mogući preokret u američkoj spoljnoj politici.

Već smo se pitali da li je Zelenski samo odigrao ulogu koju mu je namenila ratoborna Evropa, otišavši sa onakvim stavom na dogovor sa Trampom. Jedno je sigurno, nije otišao bez unapred dobijenih instrukcija. Sukob Trampa sa američkim i njima savezničkim evropskim establišmentom je sve očigledniji.

„Duboka država“ se sveti Trampu – dramatičan raskol u Vašingtonu

The American Conservative piše da je konfrontacija Donalda Trampa sa Volodimirom Zelenskim u Beloj kući označila je istorijski presedan u američkoj spoljnoj politici. Po prvi put nakon mnogo godina, predsednik SAD javnim odbijanjem zahteva Kijeva suprotstavio se establišmentu – ili, kako ga mnogi nazivaju, „dubokoj državi“.

„Duboka država se ne predaje lako“, piše glavni urednik magazina The American Conservative Skot Makonel, upozoravajući da će moćni birokratski aparat Vašingtona učiniti sve da se osveti Trampu.

Ko kontroliše američku spoljnu politiku?

„Duboka država“ se sastoji od političkih i vojnih elita, lobista i medijskih kuća, koje preko brojnih dobro finansiranih analitičkih centara i Kongresa oblikuju američku politiku. Ovaj sistem godinama nameće ratove i geopolitičke sukobe, a sada se suočava sa predsednikom koji ne pristaje na njihova pravila igre.

Makonel podseća da su isti ljudi stajali iza bombardovanja Beograda, invazije na Irak i Avganistan, kao i svrgavanja vlasti u Ukrajini 2014. godine, što je dovelo do današnjeg rata. Oni su sada najveći Trampovi protivnici jer odbija da se povinuje njihovim naređenjima.

Zelenski – predsednik ili marioneta?

Makonel tvrdi da je Volodimir Zelenski izabran da okonča sukob u Ukrajini, ali je umesto toga postao instrument američkog establišmenta.

„Tramp je odbio da igra po pravilima duboke države i jasno pokazao da Zelenski nije ništa drugo do njen pijun“, piše Makonel.

Sukob u Ovalnoj sobi nije bio samo neprijatna scena – to je bio otvoreni izazov sistemu koji je decenijama krojio američku spoljnu politiku.

Kako će „duboka država“ uzvratiti udarac?

Prema mišljenju analitičara, Tramp sada može očekivati ozbiljne posledice:
✔ Povećan pritisak iz Kongresa i medija
✔ Sabotaže unutar vlastite administracije
✔ Moguće pokušaje njegovog diskreditovanja ili uklanjanja s vlasti

Makonel zaključuje da je Trampova borba protiv „duboke države“ hrabar potez, ali i ogroman izazov. Ako ne uspe da je slomi, ona će mu uzvratiti sa još većom silinom, nanoseći štetu ne samo njemu, već i celim Sjedinjenim Državama.