Sjedinjene Američke Države su postigle, kako navode, važnu prekretnicu završetkom poslednje proizvodne jedinice B61-12 nuklearne gravitacione bombe. Ova bomba, deo američkog nuklearnog arsenala, sada ulazi u faznu održavanja, čime će se produžiti njena operativna upotreba u narednim decenijama.
Životni vek B61-12 nuklearne bombe
Razvoj B61-12 realizovan je kroz saradnju ključnih američkih nacionalnih laboratorija i vojnih postrojenja, uključujući Sandia i Los Alamos laboratorije, Kansas City National Security Campus, Pantex Plant, Y-12 National Security Complex, Savannah River Site, NNSA (National Nuclear Security Administration) i Ratno vazduhoplovstvo SAD.
Prva verzija B61 ušla je u upotrebu još 1968. godine, a od tada je prošla kroz brojne programe produženja veka trajanja. Najnovija modernizacija rezultirala je zamenskim modulima koji će omogućiti dodatnih 20 godina operativne upotrebe, čime je osigurana dugoročna pouzdanost ovog nuklearnog sistema.
Završetkom serijske proizvodnje, B61-12 je sada potpuno integrisana u nuklearni arsenal SAD, kako je navedeno u saopštenju Sandia National Laboratories.
Održavanje i modernizacija B61-12
Poslednja proizvodna jedinica B61-12 završena je u decembru 2024. godine u Pantex Plant, nakon čega program ulazi u fazu održavanja i zatvaranja koja će trajati do 2026. godine.
Sandia Laboratories igraju ključnu ulogu u dizajnu i integraciji nenuklearnih komponenti, osiguravajući da svi podsistemi funkcionišu u sinergiji. Takođe, posebna pažnja posvećena je kompatibilnosti sa različitim borbenim avionima, jer su određene promene uvedene u sisteme za isporuku bombe.
„Ovo je ogroman uspeh. Više od jedne decenije ljudi su posvetili svoje vreme i karijere kako bi ovo postalo stvarnost,“ izjavio je Rič Oten, viši menadžer u Sandia National Laboratories.
„Ovo je tek početak napora da se B61-12 održava na odgovarajućem nivou. Njeno postojanje je ključno za održavanje američkog nuklearnog odvraćanja,” dodao je Skot Klenke, menadžer zadužen za održavanje nuklearnog arsenala SAD.
Kontrola i održavanje uključuju nasumičan odabir jedinica, njihovo rasklapanje u Pantex postrojenju i testiranje komponenti u Sandia Weapons Evaluation Testing Laboratory.
Neke jedinice će se koristiti u probnim letovima radi nadzora i verifikacije performansi. Ovi testovi nastaviće se do povlačenja i konačnog demontiranja poslednje jedinice, prema navodima Sandia laboratorija.
Dalji napredak u američkom nuklearnom arsenalu: B61-13
Pored održavanja B61-12, SAD razvijaju i novu verziju – B61-13, pod nadzorom NNSA (National Nuclear Security Administration).
B61 nuklearna bomba je u upotrebi više od 50 godina, što je čini najstarijim i najviše modifikovanim oružjem u američkom nuklearnom arsenalu.
Za razliku od precizno navođenih projektila, nuklearna gravitaciona bomba funkcioniše poput nuklearnih bombi koje su SAD bacile na Japan (Hirošimu i Nagasaki), oslanjajući se na gravitaciju za isporuku na cilj.
B61-13 će imati veću eksplozivnu snagu od B61-12. Dok B61-12 ima maksimalni kapacitet od 50 kilotona, B61-7 (jedna od prethodnih verzija) dostiže 360 kilotona.
Za poređenje:
- Atomska bomba bačena na Hirošimu imala je jačinu od 12-18 kilotona
- Atomska bomba bačena na Nagasaki imala je jačinu od 18-23 kilotona
Treba istaći da ukupan broj nuklearnog oružja u američkom arsenalu neće rasti – broj proizvedenih B61-12 biće smanjen onoliko koliko se proizvede B61-13, prema navodima Pentagona.
Zaključak
SAD su završile modernizaciju B61-12 nuklearne gravitacione bombe, osiguravajući njenu operativnu upotrebu barem do 2040-ih godina. Ovaj program im predstavlja ključni element nuklearnog odvraćanja, dok se paralelno razvija još moćnija B61-13 verzija.
Budućnost nuklearnog arsenala SAD nastavlja se kroz kombinaciju modernizacije postojećih sistema i razvoja novih oružja, održavajući dugogodišnju američku strategijsku dominaciju u globalnoj nuklearnoj ravnoteži moći.
Podsetimo, SAD ostaju jedina država u istoriji čovečanstva koja je praktično upotrebila nuklearnu bombu.
Koja bre bomba, da li iko razmišlja kako se bomba baca. Ona država na koju se baca mora da bude beda najbednija koja nema PVO da bi avioni mogli bez posledica da im kruže iznad glava. Bombe može Izrael da baca po Palestincima ali iole ozbiljna država ne dozvoljava da im neko leti iznad glava. U novom dobu isporučiti nuklearne bojeve glave je jako teško. One moraju da se kreću hipersoničnom brzinom i da manevrišu pa da stignu do cilja a ove američke bombe su nešto iz šezdesetih godina.