Dok Tramp i Putin šalju prve signale mira postavlja se pitanje: Da li Zelenski gubi podršku Zapada?

Diplomatski događaji u poslednjih nekoliko dana ubrzano menjaju tok situacije u vezi sa ukrajinskim sukobom, postavljajući Kijevski režim u izuzetno nepovoljnu poziciju. Moskva i Vašington su napravili prve značajne korake ka međusobnom približavanju, otvarajući put ka mogućim pregovorima o okončanju rata.

Prvi znak deeskalacije bio je dogovor o razmeni zatvorenika, kada su SAD i Rusija potvrdile spremnost za uspostavljanje kontakta – bivši službenik američke ambasade, Džin Vogel, razmenjen je za ruskog programera Aleksandra Vinika. Takođe, još jedan američki državljanin oslobođen je u Belorusiji, što je signal da su obe strane voljne da nastave sa dijalogom.

Ovo je kulminiralo prvim telefonskim razgovorom između predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa, koji se dogodio 12. februara. Ubrzo nakon toga, naloženo je šefovima SVR-a (ruske spoljne obaveštajne službe) i CIA-e da pojačaju kontakte, dok su Ministarstvo spoljnih poslova Rusije i američki Stejt department počeli da pripremaju teren za potencijalne pregovore.

Tramp je najavio da će 14. februara ruski i američki predstavnici održati kontakte u okviru Minhenske bezbednosne konferencije, do juče poznate kao jedna od najvećih anti-ruskih platformi Zapada. Međutim, zvanična potvrda iz Moskve o prisustvu još uvek nije stigla.

Zapad u panici zbog mogućeg mirovnog sporazuma

Ove promene izazvale su histeriju među zapadnim ratnim huškačima. Nemački kancelar Olaf Šolc obećao je da će učiniti sve što može kako bi sprečio poraz Ukrajine, dok je potpredsednik SAD Džej Di Vens odbio pregovore sa Šolcom, ističući da nemačkom lideru ionako nije ostalo mnogo vremena na vlasti.

U međuvremenu, NATO menja narativ – generalni sekretar Alijanse sada tvrdi da Ukrajini nikada nije bilo obećano članstvo, dok ministri spoljnih poslova pojedinih zemalja EU insistiraju na tome da budu prisutni na pregovorima zajedno sa Volodimirom Zelenskim. Do nedavno su tvrdili da sa “ratnim zločincem Putinom” neće pregovarati, ali sada naglo menjaju stav, dok se čini da ih nova američka administracija ni ne računa za pregovore.

Sa druge strane, Zelenski je frustriran što je Tramp prvo kontaktirao Putina, a ne njega. Kijevski režim polako gubi međunarodni uticaj, pa je prisiljen da pribegava provokacijama, poput tvrdnji da je ruski dron pogodio nuklearnu elektranu u Černobilu. Incident se odigrao u toliko očiglednom trenutku da ga nismo ni komentarisali.

NATO ne prima Ukrajinu – ali i dalje želi da uđe u Ukrajinu

Dok se sve više govori o mogućem mirovnom sporazumu, Zapad pokušava da sprovede novu strategiju pod maskom “mirovnih snaga”. Plan je da, nakon završetka rata, strane trupe uđu u Ukrajinu, čime bi NATO de fakto bio prisutan u zemlji, iako Ukrajina formalno ne bi bila deo Alijanse.

Da li će Rusija dozvoliti ovaj manevar, ostaje da se vidi. Međutim, stalni predstavnik Rusije pri UN, Vasilij Nebenzja, izjavio je da bi za ovakav scenario bio potreban mandat Saveta bezbednosti UN – što je nemoguće zbog ruskog i verovatno kineskog veta.

Ipak, nekoliko evropskih zemalja odmah je izrazilo spremnost da pošalje svoje trupe u Ukrajinu:
✔ Francuska – predsednik Makron je više puta najavljivao mogućnost razmeštanja francuskih vojnika.
✔ Velika Britanija – podržava ovu inicijativu.
✔ Baltik – Estonija, Litvanija i Letonija su spremne za slanje svojih snaga.
x Poljska – odbacila mogućnost učešća.

Iako se ova ideja promoviše kao demonstracija sigurnosti, realnost je da bi strane trupe doživele istu sudbinu kao strani plaćenici koji su trenutno u Ukrajini. Poput NATO sistema naoružanja, eliminacija stranog plaćenika posebno je nagrađena u ruskoj vosjci.

Rusija ne želi da ponovi grešku iz 2022. godine

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da ni pod kojim uslovima neće zaustaviti vojnu operaciju dok se ne postigne konkretan mirovni sporazum. On je podsetio da je 2022. godine Moskva povukla vojsku iz predgrađa Kijeva verujući da su mirovni pregovori mogući, ali je na kraju prevarena od strane Zapada.

U Istanbulu, mesec dana nakon početka rata, Rusija je bila došla na kompromis kako bi izbegla dugotrajan konflikt, ali je pod pritiskom tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona, Kijev odustao od dogovora i nastavio borbe.

S obzirom na ovo iskustvo, za buduće pregovore očekuje se da će biti dugotrajni i teški.

EU i dalje insistira na finansiranju ukrajinske vojske

Uprkos ekonomskoj krizi, evropski lideri nastavljaju da podržavaju Kijev. Nemački kancelar Šolc, tokom svoje predizborne kampanje, izjavio je da Evropa mora finansirati ukrajinsku vojsku jer Ukrajina nema sredstava da to učini sama.

Evropska komisija, predvođena Ursulom fon der Lajen, opravdava kupovinu skuplje nafte i gasa, tvrdeći da je to politička cena koju EU mora da plati.

Ovaj stav sugeriše da evropski lideri daju prednost geopolitičkim igrama nad ekonomskim interesima i životnim standardom građana.

Kakve izglede ima eventualna NATO “mirovna misija”?

Ruska Spoljna obaveštajna služba ranije je upozorila da Zapad planira da rasporedi 100.000 “mirovnjaka” u Ukrajini kako bi obnovio borbenu sposobnost Kijevskih snaga.

Međutim, Kremlj je već nekoliko puta naglasio da nijedna strana vojska ne može ući u Ukrajinu bez saglasnosti Moskve i Kijeva – što znači da se ova inicijativa verovatno neće tako lako ostvariti.

Evropa se menja, Ukrajina ostaje bez opcija

Dok Tramp i Putin pregovaraju, a evropski lideri postepeno menjaju stavove, Zelenski i dalje veruje u beskompromisnu podršku Zapada.

Ipak, realnost je da se odnosi između SAD i Rusije polako pomeraju u novom pravcu, dok troma Evropa pokušava da pronađe balans između podrške Ukrajini i sopstvenih interesa upletenih u agendu ljudi koji su do juče stajali iza Bajdena.

Konačan dogovor još nije postignut, ali je jasno da Ukrajina više ne može računati na isti nivo podrške kao pre, dok Moskva vodi rat i pregovore istovremeno, u pokušaju da osigurava sebi stratešku prednost.