Ruski Fort Noks

Zlato kao oružje? Da, i to se može dokazati na mnogo načina. Sada, kada se zahuktava još jedan, ko zna koji po redu, ekonomski rat, to je sve očiglednije. Zlato (Au, aurum), hemijski element s atomskim brojem 79, može se naći u više vrsta (zeleno, belo, crveno…).

Jedinstveno je po tome što je veoma retko i što ga u Zemljinoj kori ima u ograničenoj količini.

Ostalo, nedostupno, nalazi se u Zemljinom jezgru gde se našlo posle kolizije neutronske prašine iz koje je nastao Sunčev sistem. Pošto je Zemlja bila tečna, ono je potonulo u planetarno jezgro.

Ako bi se nastavilo ovim tempom iskopavanja, u sledećih petnaetak godina iskopali bismo sve dostupno zlato. Tako kažu približne procene; ne mora značiti da su i tačne. Ono je sredstvo plaćanja, određivanja vrednosti, ali i oružje – ko ima više zlata i ko je bogatiji, taj diktira uslove ponašanja, pa i konflikte, ratove u svetu. 

Videli smo u tekstu o Fort Noksu kako se Amerikanci (koji raspolažu velikim nalazištima zlata, ali i najvećim zlatnim rezervama), ponašaju prema svojim zalihama. Kako to rade u Ruskoj Federaciji?

Da podsetimo: Kina je trenutno najveći svetski proizvođač zlata, sa oko 370 tona godišnje proizvodnje. Ruska Federacija je na drugom mestu, proizvodeći oko 320 tona zlata. Ona je ujedno i najveća nepoznanica.

Bez obzira na to što se smatra da polovina svetske proizvodnje zlata dolazi iz Vitvatersanda u Južnoafričkoj Republici, nalazišta ruskog zlata, upravo zahvaljujući njenoj ogromnoj površini i neistraženim predelima (ili nama nedostupnim informacijama), jesu jedan od aduta u raspodeli ekonomske moći i budućih sukoba. 

Podaci iz centralnih svetskih banaka (koje treba uzeti s logičnom dozom rezerve) kažu da se na svetu čuva trenutno oko 36.000 tona zlata (merodavan izvor: World Gold Council, WGC). Najveća količina nalazi se u SAD (nešto više od 8.000 tona), druga je Nemačka (3.350 tona), pa Italija i Francuska, a zatim Kina.

Ruska Federacija je šesta na svetu po zalihama zlata i na tom mestu se smenjuje s Kinom u zavisnosti od tempa priliva i trošenja. Centralna banka Rusije objavila je podatak da je zvanična količina zaliha zlata Rusije 1.614 tona, 15% više u odnosu na prošlu godinu. Ova banka je i jedan od najvećih svetskih kupaca, jer samo u februaru 2023. godine kupila je više od 10 tona zlata.

Prema podacima Centralne banke, istorijski maksimum postignut je nedavno, u oktobru 2024. godine i vredi 207,7 milijardi dolara, pri decembarskoj ceni od 2.700 dolara za uncu. Ta mera, unca (uncia-dvanaestina, Troy Ounce), iznosi 31,1 gram. 

Da li su to tačni podaci i je li zlato još jedan od velikih igrača ne samo u ekonomskoj, političkoj, već i u medijskoj trci i nadmetanju? Svakako da jeste. Pogledajmo šta iza toga stoji kad je reč o Rusiji i koliko je ona za to nadmetanje spremna.

Jednostavna računica ukazuje da rusko zlato ne hvata prašinu, već se koristi u razne svrhe. Kakve, to ćemo vrlo teško saznati jer reč je o državnoj tajni koja se, kako se to obično kaže, drži ”na dnu novčanika”. 

Zlatne rezerve Rusije podeljene su na dva osnovna dela, na osnovu ”Zakona o dragocenim metalima i dragom kamenju”:

1. Rezerve u Banci Rusije kojima (preko bankovnih službi) upravlja vlada Ruske Federacije.
2. Rezerve u Državnom fondu dragocenih metala i dragog kamenja RF, o čijem popunjavanju ili rashodu odlučuje predsednik i vlada.  

Gde i ko čuva rusko zlato?

Pošto znamo ko odgovara za zlatne rezerve, pogledajmo gde se one i kako čuvaju. Dve trećine nalaze se u Moskvi, a po jedna trećina u Sankt Peterburgu i Jekaterinburgu, gradu koji je najbliži velikim rezervama i nalazištima ruskog zlata. Ono se izliva u pločicama i polugama od 100 grama do 14 kilograma.

Bez obzira na to što su ti trezori državna tajna, ipak se zna da se glavni trezor nalazi u Ulici Istine (Улица Правды, nazvana u čast najtiražnijih sovjetskih novina) u severnom okrugu Moskve. U toj ulici nalazi se i kompleks zdanja SMI RF (Средства массовой информации России – Sredstva masovnih informacija Rusije). 

Bilo je mnogo nagađanja na koji način se čuva to zlato. Spominjani su podzemni silosi, tajanstvene strukture iz vremena Staljina i Berije, nekadašnji podzemni ratni štabovi s mnoštvom neverovatno uverljivih lažnih ulaza, prolaza, tunela, veza s metroom, itd, itd.

Prilikom jedne organizovane novinarske posete stvari su se pokazale znano banalnijima. Rešetkasti kontejneri, plombirani, složeni kao u nekom skladištu municije, pravilni redovi. Čist, pedantan i pregledan magacinski prostor. Količina i opšti izgled su impresivni, a spoljni izgled – sasvim neupadljiv.

Setimo se, uostalom, da su na jednom od centralnih komandnih mesta za vreme Drugog svetskog rata išli u takve detalje, da su u zgradama – maskama koje su se nalazile iznad skloništa redovno uveče uključivala svetla, poštari ostavljali pošiljke, pomerale zavese, ulazili i izlazili ljudi, itd. Ovakva tajnovitost nije više potrebna, ali zaštita svakako jeste.

Prema dostupnim podacima, fizičkim obezbeđenjem ovih objekata bavi se MVD, Ministarstvo unutrašnjih poslova, mada su izvesno vreme (2010. godine) u tom ministarstvu razmatrali mogućnost da uskrate obezbeđenje velikom broju objekata.

Centralna banka tome se usprotivila jer obezbeđenje koje joj je predlagano nije imalo ovlašćenja koja imaju ovlašćena službena lica MVD, između ostalog i korišćenje vatrenog oružja. Nema potvrda da li je ovo obezbeđenje prešlo u nadležnost Rosgvardije ili neke druge specijalne formacije.

Nešto kasnije, 2011. godine, tadašnji premijer Vladimir Putin posetio je jedan od tih centara za čuvanje rezervi koji je veličine 17.000 m² (nešto manje od površine tri fudbalska igrališta). Putin je bio glavni pobornik jačanja zlatnih rezervi, videćemo i zašto.  

Nije to bilo bez razloga. Do 1914. godine zlatne rezerve Ruske Imperije bile su najveće na svetu;  iznosile su oko 1.400 tona. Za vreme NEPA, kada su boljševici obnavljali zemlju uz pomoć američkih inžinjera, na masovnu industrijalizaciju i kupovinu tehnologije potrošen je najveći deo rezervi, tako da je do Drugog sv. rata u sovjetskim trezorima ostalo samo oko 150 tona.

Kada je Staljin umro 1953. godine, za sobom je ostavio impresivnu količinu od preko 2.500 tona zlata, da bi je Hruščov smanjio na 1.600 tona. Brežnjev je ostavio pustoš u skladištima, uzveši u obzir bogatstvo rezervi i tempo obrade zlata, pa je iza njega ostalo svega 423 tone zlata; njih su Černjenko i Adropov uspeli da povećaju do 719 tona.

Gorbačov je otišao s mesta prvog čoveka SSSR u avgustu 1991. godine. Kada je u oktobru izvršen popis, u trezorima je zatečeno svega 290 tona zlata. Još jedna mračna strana tzv. perestrojke iskazana je i neumoljivim brojkama. 

Zlatna groznica na ruski način

Najveći broj ruskih kompanija koje se bave obradom zlata nalaze se u Dalekoistočnom reonu, u okolini mesta Magdan. Ovaj toponim je po zlu poznat zbog surovih logora GULAGA (Glavne uprave lagera). U tom području priroda je bila vrlo izdašna, pa zlato leži na dohvat ruke – dovoljno je u podnožju brda započeti kopanje tunela i brzo se stiže do dragocene rude.

Godine 2005. tu je bilo zasedanje vlade kojim je rukovodio Putin. Razlog? Alarmantno stanje u trezorima gde se nalazilo svega 387 tona zlata, a industrija prerade bila je u tehnološki očajnom stanju. Dalji razvoj situacije znamo. Količina je, bar zvanično, upetostručena i dalje raste. 

Da je zlato oružje svedoči i SVO. Države Zapada pristupile su zamrzavanju (posle čega je jedan korak do zaplene ili neke druge manipulacije) značajnog dela zlatnovalutnih rezervi Rusije, u vrednosti od oko 300 milijardi dolara – približno polovine ZRR (ЗРВ – золотовалютные резервы – zlatnovalutne rezerve). Obratite pažnju – nije u pitanju zlato, jer se svaki gram ruskog zlata nalazi u Rusiji. 

Reč je o visokolikvidnoj finansijskoj aktivi s realnim pokrićem u čiji sastav ulaze: devizne rezerve koje sačinjavaju valute drugih zemalja u vlasništvu Rusije, dragoceni metali (osim zlata) i drago kamenje, specijalna prava vučenja sredstava (special drawing rights, obračunska platežna jedinica koju koristi MMF), aktivna rezerva u MMF i druge rezervene aktive.

Da li će ih Zapad jednostavno zapleniti, što bi bila najveća pljačka u istoriji civilizacije i tako napraviti haos i nesigurnost u međunarodno tržište vrednosti i poslovnog poverenja uopšte? Mnoge procene su do sada pale u vodu jer ova batina ima dva kraja…i oba su zlatna.