Zelenski želi trampu: “Razmenićemo Kursk za jednu od ukrajinskih oblasti pod kontrolom Rusije”

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da bi u slučaju mirovnih pregovora s Rusijom predložio razmenu teritorija koje ukrajinska vojska kontroliše u oblasti Kursk za povratak ukrajinskih teritorija koje trenutno drži Rusija.

„Razmenićemo jednu teritoriju za drugu,“ rekao je Zelenski u intervjuu za britanski The Guardian, dodajući da još nije odlučeno koja bi ukrajinska područja bila predmet pregovora. „Sve naše teritorije su važne, nema prioriteta,“ istakao je on.

Ova izjava dolazi u trenutku kada se sukob u Ukrajini bliži trećoj godišnjici od početka eskalacije 24. februara 2022. godine. Rusija trenutno kontroliše oko 20% ukrajinskog teritorija na istoku i jugu zemlje.

Kurska oblast ostaje jedno od najnapetijih područja u aktuelnom sukobu. Od 6. avgusta 2024. godine, deo teritorije ove ruske oblasti bio je pod kontrolom ukrajinskih snaga. Međutim, prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, do sredine januara 2025. godine ruske snage su povratile 63,2% prvobitno izgubljene teritorije, odnosno 801 kvadratni kilometar od ukupnih 1.268 koje su Ukrajinci kontrolisali.

Ipak, uprkos napretku ruskih trupa, ukrajinske snage i dalje drže deo teritorije Kurske oblasti, a sukobi u ovom regionu se nastavljaju.

Zvaničnici u Kijevu još uvek tvrde da je ova operacija izvedena radi zaštite graničnih oblasti Ukrajine, ali i kao potencijalni adut u pregovorima sa Moskvom. Mogućnost mirovnih pregovora dodatno je dobila na značaju nakon povratka Donalda Trampa na vlast u SAD, koji jedini sa zapada pokazuje da zaista želi mir.

Zelenski je više puta naglasio da bi svaka mirovna inicijativa morala da uključuje čvrste bezbednosne garancije od strane saveznika, kako bi se osigurala trajna zaštita Ukrajine od budućih ruskih napada, međutim:

Zaharova odbacila izjavu Zelenskog

Zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, oštro je reagovala na izjavu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je naveo da bi bio spreman da razmeni deo teritorije Kurske oblasti za ukrajinske teritorije pod ruskom kontrolom. Prema njenim rečima, ovakve izjave predstavljaju pokušaj da se prikriju stvarni vojni neuspesi ukrajinske vojske na ovom pravcu.

„U Kurskoj oblasti neonaciste koji tamo deluju čeka zemlja, bez ikakve razmene – u dimenzijama metar sa dva i dubinom od metar i po. Zelenski daje ovakve izjave isključivo kako bi skrenuo pažnju sa katastrofalne situacije u kojoj se nalaze Oružane snage Ukrajine na ovom delu fronta,“ izjavila je Zaharova, prenosi TASS.

Ovakva izjava Zelenskog može biti deo šire strategije Kijeva, u kojoj se koristi narativ o „prihvatanju realnosti na terenu“ kao osnov za buduće pregovore. Međutim, ruska strana je jasno dala do znanja da ne prihvata ovakav pristup i da ne planira bilo kakve teritorijalne ustupke kroz razmenu zemljišta.

U jeku rastuće međunarodne diskusije o mogućim mirovnim pregovorima između Moskve i Kijeva, ostaje neizvesno kako će se situacija u Kurskoj oblasti dalje razvijati i da li će Ukrajina moći da zadrži kontrolisane pozicije u regionu.

Tramp, Putin i sudbina Zelenskog

Bela kuća nije komentarisala detalje eventualnih pregovora, ali je Donald Tramp u petak izjavio da će se ove sedmice sastati sa Zelenskim kako bi razgovarali o okončanju rata. Takođe, Tramp je potvrdio da je bio u kontaktu sa Vladimirom Putinom, ali nije precizirao kada. Kremlj nije ni potvrdio ni demantovao ove informacije.

U međuvremenu, u Kijevu se sve češće spekuliše da administracija Donalda Trampa želi da skloni Zelenskog sa vlasti kako bi omogućila mirovne pregovore s Rusijom. Prema pisanju estonskog lista Postimees, američka administracija vrši pritisak na Kijev da organizuje predsedničke izbore, iako je zemlja pod ratnim stanjem.

„Poruke iz nove administracije SAD izazivaju zabrinutost u Kijevu, posebno zbog nagoveštaja Trampovog tima da bi Ukrajina trebalo da održi izbore ove godine,“ navodi Postimees, citirajući izvor blizak Zelenskom.

Prema ovom izvoru, Vašington smatra da je Zelenski prepreka za postizanje mira sa Moskvom i da bi novi ukrajinski lider imao više prostora za postizanje dogovora.

„Bela kuća ne vidi Zelenskog kao pogodnog sagovornika u mirovnim pregovorima,“ tvrdi isti izvor, dodajući da Trampova administracija želi da kroz izbore u Ukrajini otvori put novom rukovodstvu koje bi bilo spremnije na ustupke.

Reuters je ranije objavio da Trampov tim razmatra različite opcije kako bi ubedio Kijev da sprovede predsedničke izbore kao deo mirovnog procesa. Pretpostavlja se da bi pobednik tih izbora imao mandat da pregovara o dugoročnom sporazumu sa Moskvom.

Putinov mirovni predlog i pozicija Moskve

Zvanično, mandat Zelenskog je istekao 20. maja prošle godine, ali su predsednički izbori odloženi zbog ratnog stanja i opšte mobilizacije. Zelenski je ranije izjavio da izbori nisu prioritet, ali je sve očiglednije da SAD i Rusija traže rešenje koje bi uključivalo političku tranziciju u Ukrajini.

Predsednik Rusije Vladimir Putin nedavno je predstavio novi mirovni predlog, koji uključuje sledeće uslove:

• Priznavanje Krima, Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona kao ruskih teritorija
• Neutralni i nenuklearni status Ukrajine
• Demilitarizaciju i „denacifikaciju“ ukrajinske vojske

Prema rečima Putina, ovaj predlog pruža stvarnu šansu za okončanje rata i otvara put za političko i diplomatsko rešavanje sukoba.

Zaključak: Da li se bliži kraj vladavine Zelenskog?

Podsetimo, na ovu temu smo pisali i mi. S obzirom na sve veći pritisak iz Vašingtona i Moskve, čini se da je era Zelenskog na zalasku. On je odigrao ključnu ulogu u otporu Rusiji, ali sada postaje prepreka za postizanje dogovora koji priželjkuju SAD i Rusija.

Tramp i Putin očigledno traže novu političku figuru u Kijevu, nekoga ko bi bio spreman da vodi pregovore sa Moskvom. Ako se ukrajinski predsednički izbori zaista održe, velika je verovatnoća da Zelenski neće dobiti priliku za novi mandat.

Ukoliko Vašington i Moskva postignu dogovor, može se očekivati postepeni kraj sukoba u Ukrajini, ali i politička promena u Kijevu, jer moćni akteri više ne žele lidera koji insistira na vojnom rešenju po svaku cenu.