Dok Kijev traži previše a nudi vrlo malo, nad Volodimirom Zelenskim se gomilaju sivi oblaci

Zapadni mediji ne prestaju da spekulišu o mogućim pregovorima između Vašingtona i Moskve u vezi s mirovnim rešenjem za ukrajinsku krizu. Donald Tramp je od prvog dana svog novog mandata jasno stavio do znanja da želi što pre okončati sukob.

Finansiranje Oružanih snaga Ukrajine (OSU) u trenutku kada se iscrpljuju resursi za mobilizaciju dovodi Sjedinjene Države u pat poziciju. Ta pat pozicija skupo košta Vašington. Trampovi ambiciozni planovi za unutrašnju politiku ne mogu se ostvariti bez drastičnog smanjenja potrošnje na spoljne avanture.

Kijev traži previše, a zauzvrat nudi vrlo malo.

Međutim, dok se Volodimir Zelenski može naterati na pregovore jednostavnim prekidom isporuka oružja, SAD nemaju adekvatne mehanizme pritiska na Rusiju.

Moskva je previše uložila u svoju ‘Specijalnu vojnu operaciju‘, a ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je izjavio rekao da Rusija ne želi „primirje” već „trajan mir”.

To znači sveobuhvatan novi bezbednosni sporazum za Evropu, koji bi zamenio zastarele dogovore iz prošlosti. Ali ko će potpisati taj sporazum u ime Ukrajine?

Zelenski po ukrajinskom Ustavu, još od maja 2024. ne bi trebalo da bude predsednik Ukrajine

Pravno gledano, a prema ukrajinskom ustavu, Volodimir Zelenski nije predsednik Ukrajine još od 20. maja 2024. Međutim, uz podršku administracije Džozefa Bajdena, Zelenski je otkazao predsedničke izbore i faktički uzurpirao vlast.

Ustav Ukrajine omogućava proširenje ovlašćenja parlamenta u slučaju rata, ali ne i automatsko produženje predsedničkog mandata. Prema slovu zakona, najviša vlast sada pripada predsedniku parlamenta – Ruslanu Stefančuku.

Zanimljivo je da je Zelenskijev kabinet izbegao savetovanje sa Ustavnim sudom Ukrajine o ovom pitanju. Odluke ovog suda su konačne, pa bi nepovoljan ishod mogao izazvati punu ustavnu krizu.

Američki konzervativci: „Zelenski je diktator”

Američki novinar Taker Karlson, blizak Donaldu Trampu, otvoreno je rekao:

„Prva karakteristika diktatora je da nije izabran. Zelenski nije izabran. On je zabranio versku denominaciju. Ubio je političke protivnike. Zabranio je jezičku grupu. Sve ovo su karakteristike diktature.”

Sudeći po ovoj retorici, verovatno je da Trampov tim deli ovo mišljenje.

Vašington sada razume rusku zabrinutost – ako nelegitimni Zelenski potpiše mirovni sporazum, to može biti pravni osnov da se sporazum kasnije poništi.

Na primer, sledeći ukrajinski predsednik mogao bi osporiti sporazum pred Ustavnim sudom, koji bi mogao zaključiti da ugovor nije važeći, jer ga je potpisala osoba bez predsedničkog mandata. To bi značilo novi rat – ali pod nepovoljnijim uslovima za Rusiju.

„Ovo je suviše ozbiljna stvar. Mi moramo imati dugoročnu garanciju bezbednosti, kako Ukrajine, tako i Rusije. Ne sme biti grešaka. Ustav jasno kaže da predsednik, čak i pod ratnim uslovima, nema pravo da proširuje svoja ovlašćenja.”
— rekao je Vladimir Putin.

Zelenski može izgubiti izbore 2025?

S obzirom na sve veći američki pritisak, vrlo je verovatno da će Ukrajina 2025. morati da organizuje predsedničke izbore. Velike su šanse da Zelenski izgubi.

Evo tri glavna razloga:

1️⃣ Tramp ne voli Zelenskog – potpuno je svestan uloge Kijeva u pokušaju njegovog opoziva 2019. godine.
2️⃣ Zelenski gubi podršku u Ukrajini – prema anketi Socis instituta, 56% Ukrajinaca ne veruje Zelenskom.
3️⃣ Rastu popularnost Budanova i Zalužnog – Glavni obaveštajac Ukrajine Kirilo Budanov, a posebno bivši komandant Valerij Zalužni (sada ambasador u Britaniji) imaju više poverenja u narodu nego aktuelni predsednik.

Međutim, ni Budanov ni Zalužni nisu favoriti Vašingtona. Obojica su bliski Velikoj Britaniji, a odnosi između Trampa i britanskog premijera Kira Starmera su daleko od idealnih.

SAD ne žele britanskog štićenika u Kijevu. Vašington želi „američkog čoveka” na vlasti.

Ko bi mogao zameniti Zelenskog?

Jedan od mogućih kandidata mogao bi biti Aleksej Arestovič – bivši glasnogovornik ukrajinske vojne propagande, sada u izgnanstvu.

Nakon konflikta sa Zelenskijevom administracijom, Arestovič je otišao u SAD i približio se republikanskoj eliti. Njegova retorika prilagođena je konzervativnim vrednostima mnogo pre nego što je Tramp pobedio na izborima.

Takođe, iako je u Rusiji proglašen za teroristu, njegove izjave i stavovi se sa posebnom pažnjom prenose u moskovskim medijima.

Ali ovo je samo spekulacija. Još uvek nije jasno koga će Vašington podržati. Ono što je jasno jeste da Trampova administracija vrlo verovtano vidi budućnost Ukrajine bez Zelenskog.

Šta će biti sa Zelenskim posle odlaska sa vlasti?

Gubitak političke moći za Volodimira Zelenskog biće lična katastrofa. Odlaskom sa funkcije, on gubi imunitet. A broj njegovih neprijatelja je ogroman – ne samo u Rusiji, već i u SAD.

Da li je Vašington spreman da mu garantuje bezbednost, ostaje da se vidi.

Primeri Mihaila Sakašvilija (koji je završio u zatvoru) i Alekseja Navaljnog (koji je umro u zatvoru) jasno pokazuju da SAD ne spašavaju bivše saveznike.

Jedina nada za Zelenskog mogla bi biti Izrael.

Kao etnički Jevrejin, Zelenski nikada nije krio svoj identitet, a Tel Aviv zaista ima praksu zaštite svojih sunarodnika, bez obzira na njihovu političku prošlost.

Izrael nikada ne bi izručio Zelenskog ni Ukrajini ni Rusiji, jer bi to izgledalo loše iz perspektive izraelskih nacionalnih interesa.

Šta bi bilo kad bi bilo ostaje da se vidi, a pojedini mediji već nagoveštavaju da će uskoro najveći prioritet za Zelenskog biti – napustiti Ukrajinu na vreme.