Pozdrav od Putina: Biće dovoljno raketa „Orešnik“ za svakoga – proizvodiće se deset mesečno

Zato se Putin ne žuri da zatraži mir u Ukrajini, uprkos hitnim zahtevima Donalda Trampa.

Kada Moskva govori o zastrašujućem arsenalu balističkih raketa bez nuklearnih bojevih glava tipa „Orešnik“, indirektno otkriva razloge zašto ne žuri sa rešavanjem situacije u Ukrajini, dok istovremeno odgovara na pretnje Trampa.

Glavni odgovor Moskve na nedavne NATO vežbe, kao i na američke zahteve za završetak rata, daje ruski stručnjak za naoružanje Vitalij Orlov. On ističe da ruski „Orešnik“ predstavlja pravu oluju hipersoničnih raketa koje šire zabrinutost u Evropi, koja bi verovatno postala glavna scena u bilo kom sukobu između SAD i Rusije povodom Ukrajine.

Prema Orlovu: „I pored arogantnih izjava zapadnih političara i njihovih vojnih predstavnika, koji tvrde da nemaju nikakav strah od potencijalne nove upotrebe rakete ‘Orešnik’, njihovi kasniji potezi jasno pokazuju suprotno.

Inače, kako drugačije objasniti intenzivne napore zapadnih vojnih stručnjaka da utvrde ruske rezerve, tehničke kapacitete i proizvodne mogućnosti Ruske vojne industrije za pravljenje ovih hipersoničnih raketa?“

Pretnja Evropi

Jednostavno rečeno, i SAD i Evropska unija, naročito njene istočne članice, razumeju da bi vreme leta ovih raketa do evropskih prestonica, ukoliko bi bile postavljene u zapadne delove Belorusije, iznosilo između dva i pet minuta.

Osim toga, Evropska unija pokušava da umanji šok izazvan ruskim raketama „Orešnik“, koje su Ruske oružane snage demonstrirale krajem novembra prošle godine.

Te rakete izazivaju neprijatna osećanja ne samo kod prosečnih građana Zapada već i kod analitičara NATO-a, koji sada sumnjaju u sposobnost Alijanse da se suprotstavi Rusiji.

NATO u neizvesnosti

Zbog ovih raketa mnogi NATO zvaničnici, uprkos svojim ranijim odvažnim izjavama, osećaju krajnju neizvesnost.

Stručnjaci NATO-a su ubrzo nakon ruskog napada počeli da prikupljaju podatke o proizvodnim kapacitetima ruske odbrambene industrije, što je dovelo do zaključka da Rusija može godišnje proizvesti oko 300 ovih raketa, odnosno 30 mesečno.

Međutim, ruski zvaničnici iz Rosteca procenjuju da će se proizvoditi najmanje 10 raketa mesečno, što je i dalje ozbiljna pretnja. Svaka raketa može nositi do šest bojevih glava s dometom preko 4.000 milja i mogućnošću ponovnog ciljanja u letu.

Putinovo objašnjenje

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je: „Samo nekoliko desetina raketa ‘Orešnik’, čak i sa konvencionalnim bojevim glavama, može promeniti pravila igre u očuvanju nepovredivog i stabilnog mira, do te mere da bi nuklearna trijada mogla postati sekundarna.“

Putinova izjava podseća na efikasnost nekadašnjih raketa RSD-10 „Pionir“, koje su SAD dovele za pregovarački sto tokom Hladnog rata i potpisivanje Sporazuma o raketama srednjeg dometa.

Novi hipersonični „Orešnik“, koji leti brzinom od 11 Maha (oko 3.000 m/s), tehnološki je naslednik RS-26 „Rubež“ i RSD-10 „Pionir“.

Uticaj na Zapad

Zapadni analitičari priznaju da „Orešnik“ ima visoku borbenu vrednost, posebno u asimetričnim operacijama protiv NATO snaga. Iako je procena od 300 raketa godišnje možda preterana, i 10 raketa mesečno izaziva ozbiljnu zabrinutost.

Ova realnost objašnjava zašto se Putin ne žuri sa traženjem mira u Ukrajini, uprkos pritisku Zapada i Trampa, jer veruje da novi raketni sistem „Orešnik“ značajno menja stratešku situaciju u korist Rusije.

Pojedini mediji, poput Špringerovog Biznis Insajdera, pokušavaju da relaksiraju svoje čitaoce tezom da Orešnik zapravo maskira neuspeh interkontinentalne rakete RS-28 Sarmat.

„Neuspešno lansiranje u septembru 2024. godine je bilo katastrofalno“, rekao je Fabijan Hofman, stručnjak za dizajn projektila u Nuklearnom projektu u Oslu. Lansiranje na koje se gospodin Hofman poziva odigralo se 21.09.2024. godine, o čemu smo tada pisali.

On je u izjavi za Insajder rekao da Sarmat ne samo da nije uspeo da pogodi metu, što se još može desiti, već je cela raketa eksplodirala pri lansiranju, što ukazuje na fundamentalne probleme sa pogonskim sistemom.

Međutim, prema njegovom mišljenju a na razočarenje autora, otkazivanje projekta RS-28 Sarmat je malo verovatno, s obzirom na ogromna ulaganja i propagandu Rusije oko svoje nove interkontinentalne rakete.

Predsednik Putin je više puta hvalio Sarmat kao nepobediv, tvrdeći da su svi „protivraketni odbrambeni sistemi beskorisni protiv njega“, zaključuju iz Insajdera zaboravivši da je ICBM uspešno pogodio metu 20. aprila 2022. godine.

National Interest: Nosači aviona gube smisao

Ruske hipersonične rakete „Orešnik“, opremljene višestrukim bojevim glavama, sposobne su da s visokim stepenom preciznosti uništavaju ciljeve, uključujući nosače aviona, piše američki časopis The National Interest. U tekstu se ističe da su brodovi ovog tipa laka meta za ruske balističke rakete srednjeg dometa.

Autor članka navodi da je, nakon što je raketa „Orešnik“ pogodila fabriku „Južmaš“ u Dnjepropetrovsku, čuvari nosača aviona širom sveta simbolično „prolili suze“, ističući ranjivost ovih brodova.

Prema rečima autora, ruska balistička raketa srednjeg dome „Orešnik“ funkcioniše kao svojevrsna hipersonična sačmarica. Zbog sposobnosti ovih raketa da lako neutralizuju nosače aviona, The National Interest postavlja pitanje o daljoj svrsishodnosti proizvodnje ovih skupih brodova.

Časopis ističe ogromnu razliku u troškovima između nosača aviona i ruskih raketa. Prema američkim procenama, proizvodnja jedne rakete „Oreshnik“ Rusiju košta nešto više od 40 miliona dolara, dok izgradnja jednog nosača aviona klase „Nimitz“ košta američki budžet između 6,2 i 11,2 milijarde dolara.

Čak i ako bi Rusija iskoristila 50 raketa za uništenje jednog nosača aviona, ukupna cena tih raketa bila bi daleko manja od cene izgradnje jednog broda, piše u tekstu.

Ipak, The National Interest priznaje da bi za uništenje američkog nosača aviona bila dovoljna samo jedna raketa „Oreshnik“. Ova činjenica dodatno potvrđuje ranjivost nosača aviona u savremenim vojnim sukobima i naglašava stratešku prednost novih hipersoničnih raketa.