Kriza odbrambene industrije u Evropi: Deficit u budžetu od 1,8 biliona dolara ukazuje da EU nije spremna za sukobe

Evropski kontinent suočava se s ozbiljnim izazovima u oblasti odbrane. Prema najnovijim izveštajima, trenutni pokazatelji jasno ukazuju na to da Evropska unija nije spremna za sukobe zbog problema s budžetom i slabosti odbrambene industrije.

Odbrambena industrija Evropske unije prolazi kroz ozbiljnu krizu, uzrokovanu nedostatkom investicija i složenom birokratijom. Prema stručnjacima, ključni problem je manjak kapitala za podršku malim i srednjim odbrambenim kompanijama koje ne mogu da sprovedu svoje ambiciozne planove.

Pored toga, evropska birokratija dodatno otežava situaciju. Pravila i propisi u oblasti odbrambene industrije EU daleko su restriktivniji u poređenju sa SAD-om, gde su procedure jednostavnije i fleksibilnije. To je jedan od razloga zašto su evropski investitori sve više usmereni ka tržištima izvan EU, gde se procesi odvijaju brže i jednostavnije.

Deficit odbrambenih troškova od gotovo 2 biliona dolara

Od početka sukoba u Ukrajini 2022. godine, evropske zemlje su povećale izdvajanja za odbranu.

Ipak, 2023. godine, samo 10 od 27 zemalja EU dostiglo je minimalnih 2% BDP-a za vojne troškove, što je zahtev NATO-a. Novi predsednik SAD, Donald Tramp, zapretio je da će povećati ovaj prag na 5% BDP-a za svaku zemlju članicu.

Za poređenje, tokom Hladnog rata evropske zemlje su prosečno trošile 3% svog BDP-a na vojsku.

Međutim, između 1992. i 2022. godine, mnoge evropske zemlje značajno su smanjile svoje odbrambene budžete, oslanjajući se na zaštitu SAD-a ili smatrajući da nema neposrednih pretnji.

Rezultat ovakve politike je kumulativni deficit od 1,8 biliona dolara u odbrambenim izdvajanjima tokom tri decenije. Ovo je dodatno oslabilo kapacitete evropskih armija, čineći ih nesposobnim za ozbiljne sukobe protiv bolje pripremljenih snaga, poput ruske armije.

Posledice i izazovi

Smanjena ulaganja u tehnologiju, infrastrukturu i obuku značajno su oslabila evropske vojske. Analitičari upozoravaju da bi ovakva situacija mogla da ima dugoročne posledice na bezbednost i stabilnost regiona.

Nedostatak investicija u ključne sektore odbrane doveo je do gubitka konkurentnosti evropske industrije u poređenju sa SAD-om i drugim globalnim silama.

Trampov izazov evropskim zemljama

Donald Tramp, koji se više puta osvrtao na potrebu povećanja ulaganja u odbranu, predložio je da zemlje članice NATO-a povećaju minimalno izdvajanje za odbranu na 5% BDP-a.

Njegovi predlozi izazivaju podeljene reakcije među evropskim liderima – dok jedni vide povećanje budžeta kao neophodno za jačanje bezbednosti, drugi smatraju da je taj prag previsok i teško ostvariv.

Evropa se nalazi na prekretnici. Ukoliko zemlje članice ne pronađu način da povećaju ulaganja u odbranu i prilagode se novim bezbednosnim izazovima, njihova sposobnost da odgovore na potencijalne pretnje biće ozbiljno ugrožena.

Da li će Trampovi predlozi izazvati značajne promene ili će evropski lideri nastaviti da zanemaruju ovaj problem, ostaje da se vidi.