Naslovna Novosti Baltik: NATO raspoređuje brodove, avione i dronove zbog „napada“ na podvodnu infrastrukturu,...

Baltik: NATO raspoređuje brodove, avione i dronove zbog „napada“ na podvodnu infrastrukturu, dok Moskva sprema odgovor

0
nato flota
nato flota
google news

Zemlje NATO-a preduzimaju mere za zaštitu kritične infrastrukture u Baltičkom moru, uključujući raspoređivanje fregata, patrolnih aviona i mornaričkih dronova, dok razmatraju mogućnost sankcija protiv tzv. „senke flote“ Rusije.

Ove mere dolaze nakon niza navodnih incidenata u kojima su oštećeni podvodni kablovi za struju, telekomunikacije i gasovodi, saopštila je alijansa.

Operacija, nazvana „Baltic Sentry“ (Čuvar Baltika), odgovor je na moguće sabotaže u regionu, posebno nakon eskalacije sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine.

Podsetimo, finska policija nedavno je zaplenila ruski tanker Eagle S, koji se sumnjiči za oštećenje podmorskog energetskog kabla Estlink 2 između Finske i Estonije, kao i nekoliko telekomunikacionih kablova, navodno “oranjem” sidrom po morskom dnu.

Iako je regija u stanju povišene pripravnosti zbog straha od sabotaže, poljska vojska demantovala je izveštaje o tome da je brod iz „senke flote“ Rusije viđen u blizini gasovoda Baltic Pipe, ističući da se takav incident nije dogodio.

demonstracija moci nato u baltickom moru 30 ratnih brodova 3.200 vojnika 14 zemalja
demonstracija moci nato u baltickom moru 30 ratnih brodova 3.200 vojnika 14 zemalja, vežbe NATO iz 2023 godine

NATO šalje poruku

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da su akcije protiv tankera Eagle S pokazale da se brodovi koji izazivaju štetu mogu zaustaviti i zapleniti. „Potencijalne pretnje našoj infrastrukturi imaće posledice, uključujući mogućnost zaplene brodova i hapšenja posade,“ rekao je Rute nakon sastanka osam zemalja NATO-a u Helsinkiju.

Misija „Baltic Sentry“ uključuje angažovanje fregata, patrolne avijacije i bespilotnih plovila za nadzor i odvraćanje. Rute je naglasio da preko 95% internet saobraćaja prolazi kroz podvodne kablove, koji takođe omogućavaju finansijske transakcije vredne oko 10 triliona dolara dnevno.

Saveznici NATO-a razmatraju sankcije protiv ruskog „flote iz senke“ kao deo mera za zaštitu podvodne infrastrukture, potvrdio je nemački kancelar Olaf Šolc. „Nastavićemo da delujemo protiv ruske flote, uključujući sankcije koje su već na snazi i one koje bi mogle uslediti, a koje će se odnositi na konkretne brodove i kompanije koje predstavljaju pretnju,“ izjavio je Šolc.

mark rute novi generalni sekretar nato
mark rute, generalni sekretar nato

Izazovi u nadgledanju Baltičkog mora

Baltičko more svakodnevno prelazi oko 2.000 brodova, što otežava praćenje svih aktivnosti, istakao je predsednik Letonije Edgars Rinkevičs. „Moramo biti realni – ne možemo obezbediti 100% zaštitu, ali ako pošaljemo jasnu poruku, ovakvi incidenti će se smanjiti ili potpuno prestati,“ rekao je Rinkevičs.

Predsednik Finske Aleksandar Stub naglasio je potrebu za dodatnim pravnim analizama kako bi se utvrdilo koje mere mogu biti preduzete protiv brodova osumnjičenih za kršenje pravila, uz poštovanje slobode plovidbe.

Operacija „Baltic Sentry“, kako tvrde iz NATO, ima za cilj da čuva ključne energetske i komunikacione veze u regionu i da pošalje snažnu poruku potencijalnim akterima koji ugrožavaju stabilnost i sigurnost Baltičkog mora.

Sa druge strane, novo raspoređivanje NATO snaga u Baltičkom moru nezavisnim analitičarima predstavlja zapravo logličan sled događaja, a koji su pojedine članice pakta započele otvorivši pandorinu kutiju uništavanjem Severnog toka.

podvodni komunikacioni kablovi ilustracija
podvodni kablovi

Reakcije Švedske i Nemačke

Premijer Švedske, Ulf Kristerson, izjavio je da Švedska neće iznositi optužbe bez adekvatnih dokaza, ali je naglasio da niz incidenata sa oštećenjem kablova u Baltiku ne deluje kao slučajnost.

Nemačka planira da pošalje svoje brodove u Baltik radi „osiguravanja bezbednosti“ i patroliranja zajedno sa saveznicima, potvrdio je nemački kancelar Olaf Šolc.

U misiji će učestvovati 10 brodova iz mornarica Nemačke, Finske, Švedske i Estonije. Cilj je sprečiti incidente poput prekida podvodnih kablova, za koje Šolc tvrdi da nisu bili slučajni. Iako nije direktno optužio Rusiju, Šolc je jasno dao do znanja da smatra Moskvu glavnom pretnjom.

„Moramo pretpostaviti da su ove sabotaže deo hibridne strategije koja ugrožava evropske zemlje,“ izjavio je Šolc.

makron solc tusk
makron solc tusk

Odgovor Moskve: pratnja trgovačkih brodova u konvojima

Što se Moskve tiče, akcije NATO-a predstavljaju početak blokade Rusije u Baltiku. Zapad otvoreno teži da parališe rad ruskih luka u Lenjingradskoj i Kalinjingradskoj oblasti, kao i da onemogući delovanje ruske „flote iz senke“, posebno u prevozu nafte i naftnih derivata.

Zapad optužuje Rusiju za sabotaže, tvrdeći da ruski tankeri namerno oštećuju podvodne kablove za prenos struje i internet komunikaciju. NATO snage će verovatno patrolirati neutralnim vodama i sprovoditi kontroverzne akcije poput zadržavanja i pretrage trgovačkih brodova, što može predstavljati kršenje slobode plovidbe.

Problem za Rusiju je činjenica da tankeri „flote iz senke“ ne plove pod ruskom zastavom, što Moskvi otežava direktno reagovanje. Kao odgovor, Baltička flota ruske ratne mornarice mogla bi da počne da prati trgovačke brodove u konvojima.

severna flota rusije
ruska severna flota

NATO akcije značajno povećavaju rizik od oružanog sukoba u regionu. Angažovanje ruskih mornaričkih snaga u zaštiti svojih brodova moglo bi dovesti do direktnih sukoba, što dodatno eskalira napetosti u Baltiku.

NEMA KOMENTARA

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Exit mobile version