“Pravićemo ih kao kobasice”: Da li su planovi Kijeva za proizvodnju hiljada raketa i kamikaza-dronova ostvarivi?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izazvao je pažnju svojim novogodišnjim govorom u kojem je izneo niz dostignuća režima tokom 2024. godine. Među njima je bilo i „osvajanje potpuno ukrajinskog raketnog kompleksa ‘Sapsan’ (Grom-2, ukr. Грім-2).

Međutim, ubrzo je otkriveno da je za prezentaciju korišćen video sa YouTube-a iz 2017. godine, koji prikazuje južnokorejske rakete ATACMS i Hyunmoo-2A. Ova manipulacija izazvala je kritike čak i unutar same Ukrajine, dok se propaganda nije ni potrudila da pruži opravdanje, poput pozivanja na „vojne tajne“.

I pored ovog skandala, ukrajinska vlada nije odustala od pokušaja da motiviše javnost.

Već 3. januara, premijer Denis Šmihal izjavio je da je predsednik naložio proizvodnju 3.000 raketa i 30.000 dronova-kamikaza tokom 2025. godine. Ovo je deo nastavka prethodnih inicijativa, koje uključuju serijsku proizvodnju novih modela dronova kao što su „Peklo“, „Trembita“ i ranije najavljena „Paljanica“.

Realnost ukrajinskih planova

Ukrajinska vojna industrija je često tema spekulacija i propagandnih narativa, ali stvarni kapaciteti su daleko od optimističnih tvrdnji.

Iako modeli poput „Peklo“ i „Trembita“ postoje i funkcionišu, njihov tehnički kvalitet i održivost masovne proizvodnje su pod velikim znakom pitanja. Većina ovih dronova izgleda kao proizvodi improvizovanih „garažnih“ radionica.

Statistika iz 2024. godine ukazuje da je Ukrajina uspela da lansira oko 5.000 dronova-kamikaza, od kojih većinu čine komercijalno prilagođene kineske letelice.

Samo oko 20% čine domaće ukrajinske konstrukcije. Proizvodnja sofisticiranijih modela zahteva znatno više resursa i tehničkog znanja, što Ukrajini otežava realizaciju planova.

Problemi u proizvodnji

Glavni izazov za Ukrajinu je pristup ključnim komponentama. Sve stroža kontrola izvoza iz Kine dodatno otežava snabdevanje neophodnim delovima.

Bez ovih komponenti, proizvodnja dronova ostaje ograničena na skromne improvizacije, dok raketni sistemi zahtevaju još složenije procese.

Proizvodnja zaista ozbiljnih raketa, poput „Neptuna“ ili municije za višecijevne bacače „Oljha“, tokom 2024. godine dostigla je samo nekoliko desetina komada.

Zahtev za proizvodnju 3.000 raketa u jednoj godini deluje nerealno, s obzirom na visoke tehničke standarde, nedostatak kvalifikovanog osoblja i stalne ruske udare na proizvodne pogone.

Ciljevi i strategija

Kijev sve nepreciznije koristi dronove i rakete, te ruska strana smatra da su u pitanju teroristički napadi na civilne ciljeve. Napadi na gradove poput Kazanja ili Ljgova jasno ukazuju na ovu pojavu.

Jeftini dronovi-kamikaze mogu postati „oružje terora“: nedovoljno sofisticirani za vojne ciljeve, ali dovoljno brojni da pogađaju nasumice civilne oblasti.

Ukoliko postane masovna, ova strategija može imati za cilj da poveća psihološki pritisak na rusku javnost. Pored toga, svaki napad, bez obzira na njegovu realnu efikasnost, koristi se u propagandne svrhe kako bi se stvorio utisak uspeha ukrajinske vojne industrije.

Zaključak

Iako Kijev najavljuje ambiciozne planove za masovnu proizvodnju dronova i raketa, realnost ukazuje na ozbiljne tehničke i logističke prepreke. Bez stabilnog snabdevanja i pristupa ključnim komponentama, ukrajinska industrija ostaje ograničena na skromne kapacitete.

Ruske snage, koje uništavaju proizvodne pogone, dodatno smanjuju šanse za realizaciju ovih planova.

U međuvremenu, propagandni narativi o ukrajinskom uspehu više služe za unutrašnju motivaciju i pokušaj zastrašivanja nego što odražavaju stvarni kapacitet proizvodnje.