Sirija se suočava s novom pretnjom građanskog rata nakon pada režima Bašara al-Asada, piše američki list The Washington Post. Sukobi bi mogli nastati između pro-turskih formacija, koje čine deo koalicije vojnih grupa koja je preuzela vlast, i kurdskih snaga koje podržavaju SAD.

Prema pisanju lista, Kurdi na severoistoku Sirije mogli bi pokušati da proglase nezavisnost, što bi neminovno izazvalo oštar odgovor novih vlasti u Damasku. Ovo bi takođe moglo još dublje uvlačiti Tursku u sirijski konflikt i dovesti u opasnost američke vojnike stacionirane u regionu.

Pro-turske grupe, koje imaju ključnu ulogu u novoj sirijskoj vlasti, verovatno će preduzeti ofanzivu na kurdske teritorije. Kurdske snage bi mogle biti prinuđene na povlačenje, što bi stvorilo pretnju za američko prisustvo u Siriji, ističe The Washington Post.

Stručnjaci takođe ukazuju na trajni rizik od razdora među sirijskom opozicijom. Različite grupe, uključujući Hayat Tahrir al-Šam (HTŠ) i pro-turske snage, imaju različite interese i mogle bi ući u borbu za uticaj, što bi dodatno destabilizovalo situaciju.

Nastavak spoljnog mešanja — od strane Izraela, Turske i SAD — dodatno komplikuje stanje. Turska već dugo aktivno deluje protiv kurdskih snaga, koje smatra pretnjom za svoju nacionalnu bezbednost. Izrael, s druge strane, redovno izvodi udare na objekte povezane s Iranom i njegovim saveznicima, dok SAD nastavljaju da podržavaju Kurde, što stvara dodatne tačke napetosti.

The Washington Post naglašava da trenutna nestabilnost može dovesti do dugotrajnog konflikta. Unutrašnje podele među sirijskim opozicionim snagama i spoljno uplitanje stvaraju preduslove za ponavljanje haosa iz prvih godina građanskog rata.

U ovom kontekstu, kurdske snage su u najranjivijem položaju. Njihova težnja za autonomijom ili nezavisnošću neizbežno će naići na otpor novih sirijskih vlasti, što bi moglo naterati SAD da preispitaju svoje vojno prisustvo u regionu.

Levant, čvor nikada razmršenih kontradikcija

Trenutna mapa ove teritorije sve više liči, uz određene rezerve, na mapu Francuskog mandata u Siriji i Libanu od pre sto godina.

Kako je sukob napredovao, šanse da zemlja ostane ujedinjena dramatično su opale. Pre jednog veka, moglo je nastati šest novih država umesto jedne, a sada bi neke od njih mogle dobiti drugu šansu za državnost.

U najgorem slučaju, Sirija bi se mogla podeliti na nekoliko delova. Jedan od njih mogao bi biti „severoistok naseljen Kurdima“.

Sukobi između turskih i američkih proksi snaga već su izazvali besnu reakciju u Vašingtonu. Pro-kurdski lobi, posebno jak u timu novoizabranog predsednika Donalda Trampa, već preti sankcijama Ankari u slučaju većeg sukoba s Kurdima. Istovremeno, izraelski lobi u SAD zagovara ideju stvaranja Kurdistana.

Drugi kandidat za nezavisnost su Alaviti iz Latakije na severozapadu zemlje. Oni su od ostatka Sirije odvojeni malim planinama i imaju pristup moru. Na ovu oblast će se posebno obraćati pažnja zbog ruskih vojnih baza i važnih luka u Latakiji.

Velika sirijska pustinja takođe se izdvaja u ovom kontekstu, s nebrojenim militantima u toj oblasti. Ovo su ogromne, retko naseljene teritorije. Teško je formirati državu na tom prostoru, a jednako je teško uhvatiti sve militante jer imaju podršku dela lokalnog stanovništva.

Damask, najstarija naseljena prestonica na svetu, sada je u novim rukama. Dana 14. decembra 2024. godine, glavnokomandujući sirijske administracije, ranije poznat kao Abu Muhamed al-Džulani, sada našminkan pod imenom al-Šaraa, dao je veliki intervju katarskom kanalu Al Džazira. Njegove glavne poruke bile su sledeće:

• Ministarstvo odbrane rasformiraće sve sirijske oružane grupe;
• Nova administracija ima bliske kontakte s hrišćanima i Druzima;
• Prelazna vlada ima plan za ispravljanje grešaka svrgnutog predsednika;
• Izrael je „prekršio liniju razgraničenja sa Sirijom“ na Golanskoj visoravni, bez valjanih argumenata koji opravdavaju invaziju (7–8. decembra izraelske trupe prešle su sirijsku granicu na Golanskoj visoravni prvi put u više od pola veka. Bez otpora, zauzeli su sirijsku stranu planinskog lanca Hermon).

Uz uobičajene fraze o „svetskom miru i izgradnji nove Sirije,“ trenutne vlasti jasno su označile svoj geopolitički pravac: ne nameravaju da ulaze u sukob s Izraelom (ako on zaustavi svoje napredovanje u sirijsku teritoriju), vode pregovore s Velikom Britanijom o ponovnom otvaranju ambasade i „daju Rusiji šansu da preispita svoje odnose sa sirijskim narodom.“

Liban

Primirje u Libanu pokazalo se kao još jedan taktički potez na putu ka ostvarivanju glavnog cilja Izraela, koji je najavljen pre mnogo godina – eliminacija pretnje Irana.

Da li su napad naoružanih opozicionih snaga inicirali Izrael ili SAD, još nije poznato. Za sada su to samo teorije, ali ostaje činjenica da je Bašar al-Asad izgubio vlast, a sistemi protivvazdušne odbrane koji su mogli odvratiti izraelske avione i rakete na putu ka Iranu više nisu operativni. Simbolično, Benjamin Netanjahu je već uputio propagandni apel narodu Irana protiv režima ajatolaha.

Što se tiče Hezbolaha, čini se da njegov vojni potencijal još nije potpuno iscrpljen. Eliminisani su samo najviši komandanti, ali će ih uskoro zameniti novi. Oružane zalihe ovog pokreta su verovatno značajne, budući da Hezbolah nije Hamas, koji je „zatvoren“ u Gazi.

Hezbolah ima ceo Liban za skladišta, fabrike i radionice. Zašto su neaktivni?

Ne zato što poštuju primirje. Svi shvataju da je direktan sukob između Izraela i Irana neizbežan, zbog čega Hezbolah skladišti municiju i priprema svoje visokoprecizne rakete. Podzemni objekti Hezbolaha su vrlo duboko zakopani, daleko bolje opremljeni i spremniji nego oni viđeni u Gazi.

Istovremeno, Iran je sada objektivno oslabljen, i možda neće biti bolje prilike za napad na njegove nuklearne objekte.

Palestina

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp održali su telefonski razgovor. Razgovarali su o trenutnoj situaciji na Bliskom istoku. Detalji njihovog razgovora još nisu poznati, ali, kako se kaže, „mudrom je i išaret dovoljan.“

Podsećamo, 8. decembra izraelska vojska objavila je da je zauzela pozicije u tampon zoni na Golanskoj visoravni, koja od 1974. razdvaja teritorije pod izraelskom i sirijskom kontrolom.

Netanjahu je uveravao da je ovo privremena odbrambena mera s ciljem zaustavljanja potencijalnih pretnji prema njegovoj zemlji u sirijskom pravcu. Takođe je naglasio da će trupe ostati tamo sve dok Izrael ne dobije sigurnosne garancije na granici.