Iako je NASA već završila prvu fazu projekta za donošenje uzoraka tla sa Marsa na Zemlju, Kina ambiciozno planira da pobedi SAD u ovom poduhvatu.
NASA-ino rover Perseverance, koji se trenutno nalazi na Marsu, prikuplja uzorke tla i stena koje smešta u posebno dizajnirane cilindre. Prema planu, naredna misija treba da prikupi te cilindre i vrati ih na Zemlju radi proučavanja.
Međutim, organizacija ove misije suočava se sa značajnim kašnjenjima, što otvara prostor za Kinu da preuzme inicijativu.
Podsećamo, Kina je postala prva država koja je poslala robotskog istraživača na tamnu stranu Meseca i uspešno donela uzorke tla na Zemlju.
Tim istraživača iz različitih akademskih institucija i organizacija u Kini predstavio je plan za misiju Tianwen-3, koju je osmislila Kineska nacionalna svemirska agencija (CNSA). Na konferenciji, šef misije Tianwen-3, Jižong Liu, izjavio je da je misija na dobrom putu da bude lansirana 2028. godine.
Misija Tianwen-3 uključuje sletnu letelicu za površinu Marsa, vozilo za uspon, satelit u orbiti oko Marsa i povratnu letelicu. Takođe se razmatra upotreba šestonožnog robota i helikoptera.
Moguće lokacije za sletanje
Stručnjaci iz Laboratorije za istraživanje dubokog svemira i Kineske akademije geoloških nauka u svom izveštaju navode 86 potencijalnih lokacija za sletanje misije Tianwen-3.
Većina ovih lokacija nalazi se u oblasti Chryse Planitia, ravnici u severnom ekvatorijalnom regionu Marsa, i Utopia Planitia, najvećem udarnom basenu na Marsu, gde je Kina već spustila istraživački rover 2021. godine.
Ove lokacije su odabrane jer su pogodne za sletanje i jer sedimentni slojevi i stene mogu sadržati tragove drevnog života na Marsu, što je ključni cilj misije Tianwen-3. Detalji o ovoj misiji objavljeni su u časopisu National Science Review.
Naseljivost Marsa
Prve NASA-ine misije koje su 1976. godine stigle na površinu Marsa otkrile su da je planeta hladna pustinja, nenastanjiva bez guste atmosfere koja bi štitila život od Sunčevog ultraljubičastog zračenja.
Međutim, istraživanja sprovedena tokom poslednje decenije sugerišu da je Mars možda bio znatno topliji i vlažniji pre nekoliko milijardi godina. Roveri Curiosity i Perseverance pokazali su da je rani marsovski okoliš mogao biti pogodan za mikrobni život.
Otkrili su hemijske gradivne blokove života i tragove površinske vode iz daleke prošlosti. Curiosity, koji je sleteo na Mars 2012. godine, još uvek je aktivan; njegov “blizanac” Perseverance, koji je sleteo na Mars 2021. godine, igraće ključnu ulogu u misiji vraćanja uzoraka na Zemlju.
Zašto astronomi žele uzorke sa Marsa?
Prvi put je NASA tražila tragove života u kamenu sa Marsa još 1996. godine. Naučnici su tada tvrdili da su otkrili mikroskopske fosile bakterija u marsovskom meteoritu ALH84001. Ovaj meteorit, deo Marsa, sleteo je na Antarktik pre 13.000 godina i pronađen je 1984. godine.
Međutim, naučnici su se razilazili u mišljenju o tome da li je meteorit zaista ikada sadržavao biološke tragove. Danas se većina naučnika slaže da nema dovoljno dokaza da kamen sadrži fosile.
Tokom poslednjih 40 godina, na Zemlji je pronađeno nekoliko stotina marsovskih meteorita. U pitanju su uzorci koji su bez napora ljudi pali na Zemlju, pa bi se moglo činiti logičnim da se proučavaju, kada već ne iziskuju troškove sakupljanja.
Ipak, naučnici ne mogu da utvrde sa kog dela Marsa ovi meteoriti potiču. Takođe, meteoritima je prethodno nasilno odvajanje od površine Marsa tokom udara, što je lako moglo uništiti ili promeniti suptilne dokaze o životu u steni.
Ne postoji zamena za vraćanje uzoraka sa područja na Marsu za koje se zna da su nekada bila pogodna za život. Kao rezultat toga, cena ove misije procenjuje se na 700 miliona dolara po unci, čime ovi uzorci postaju najskuplji materijal ikada prikupljen.
