Osnivač Wikileaks-a, Džulijan Asanž, izjavio je u intervjuu za Deutsche Welle da su “Donald Tramp i CIA u sukobu od 2017. godine upravo zbog njihove politike prema Siriji.”
Sukob je nastao oko politike na Bliskom istoku, posebno jer je glavni prioritet CIA-e, kao i najveća stavka u budžetu agencije, tada bio svrgavanje Bašara al Asada.
Međutim, Tramp je odlučio da prioritet bude eliminacija ISIS-a i započeo je tu borbu zajedno sa Rusijom i Asadovom vladom.
Njegov stav izazvao je oštar sukob i postao razlog opozicije CIA-e prema Trampovoj reizbornoj kampanji. Sada, kada je Tramp već jednom nogom u Beloj kući, CIA se žurila da svrgne Asada, strahujući da bi Tramp mogao nastaviti da se protivi tome. “CIA je jednostavno morala brzo da kontroliše situaciju,” naglasio je osnivač Wikileaks-a.
Sirija bi mogla postati iskra koja će zapaliti strašan regionalni rat bez kraja, dok su Turska i Izrael izvršili invaziju na sirijsku teritoriju zbog različitih interesa svake strane.
U isto vreme, džihadista Al-Džolani pokušava da kontroliše haotičnu situaciju na sirijskoj teritoriji, iako je sam talac ekstremnog islamizma i ideologije ISIS-a.
“Ne postoji ni promil šanse da se to dogodi, i Sirija će se od sutra pretvoriti u nešto između Avganistana i Libije, gde će frakcije međusobno ratovati za vlast, prodajući religiju,” zaključuje se u analizi.
Sirija daleko od stabilnosti nakon Asadovog pada
Napetosti u Siriji i dalje rastu nakon iznenadnog pada Asadovog režima, uzrokovanog različitim unutrašnjim i spoljnim faktorima.
Od 10. decembra, intenzivne borbe vode se između Turskom podržane Sirijske nacionalne armije (SNA) i Sirijskih demokratskih snaga (SDF) predvođenih Kurdima na severu i istoku Alepa koji uživaju podršku SAD. Uz direktnu podršku turske vojske, SNA je zauzela ključni grad Manbidž, jedno od najvećih urbanih središta u tom području.
SNA očigledno planira napredovanje ka područjima pod kontrolom SDF-a na istočnoj obali reke Eufrat. Već su prijavljeni turski udari na grad Kobani, uporište SDF-a, i okolna područja.
SDF je takođe izvestio o sukobima sa SNA na brani Tišrin, gde su kurdski borci odbili višestruke talase napada.
U međuvremenu, na istoku Sirije, Haj’at Tahrir al-Šam (HTŠ), de facto vladari Sirije, nastavljaju sa napredovanjem. Grupa je navodno zauzela grad Kabadžib u zapadnom delu provincije Deir Ezor, oko 40 kilometara zapadno od centra grada.
Napetosti su takođe prijavljene između HTŠ-a i SDF-a blizu prelaza Al-Kaim na granici sa Irakom, u južnom delu provincije Deir Ezor, uz izveštaje da Sjedinjene Američke Države, glavni podržavalac kurdske grupe, prete HTŠ-u.
Na jugu Sirije, Izraelske odbrambene snage (IDF) nastavljaju sa širenjem kontrole. Prema izveštajima Reutersa, izraelske trupe stigle su do grada Katana, oko deset kilometara udaljenog od tampon zone, i napredovale na svega 25 kilometara od jugozapadnih predgrađa Damaska.
Osim tog napredovanja, izraelsko vazduhoplovstvo intenziviralo je udare na vojne mete širom Sirije, dosegnuvši čak severni deo provincije Al-Hasaka na istoku zemlje.
Izraelski udari pogodili su i ključne luke u zapadnoj provinciji Latakiji, potpuno uništivši sirijsku mornaricu.
Na obali, HTŠ i njihovi saveznici nastavljaju sa učvršćivanjem kontrole nad provincijama Latakija i Tartus, bez ozbiljnijih incidenata.
Njihovo prisustvo, čini se da ne utiče na operacije ruskih baza u luci Tartus i na aerodromu Hmeimim u Latakiji. Prijavljeni su ruski letovi iznad džepova pod kontrolom ISIS-a u centralnoj sirijskoj pustinji, ali još uvek nije jasno da li Rusija planira da zadrži obe baze.
U međuvremenu, u Damasku, HTŠ preduzima korake kako bi osigurali političku tranziciju nakon kolapsa starog sirijskog režima.
Muhamed al-Bašir, koji je predvodio vladu spasa HTŠ-a u Idlibu, najavio je da je imenovan za premijera prelazne sirijske vlade do 1. marta sledeće godine. Još nije jasno da li grupa planira da deli vlast sa drugim opozicionim grupama nakon tog perioda.
Sve u svemu, Sirija je i dalje daleko od stabilnosti. Budućnost zemlje ostaje neizvesna, posebno zbog statusa HTŠ-a kao terorističke organizacije. Iako je grupa do sada pokazala pragmatičnost, ostaje nejasno da li će uspeti da kontroliše situaciju u zemlji ili planira prelazak na modernije upravljanje.
