„NATO nastavlja da gomila vojne snage na granici Rusije i Belorusije s potencijalom da rasporedi oružje sposobno da nosi nuklearne bojeve glave. Ovo se dešava dok Alijansa pokušava da održi globalnu dominaciju i ograniči razvoj suverenih država,“ izjavio je Viktor Vasiljev, stalni predstavnik Rusije pri Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (CSTO).
Vasiljev je upozorio da se trenutne aktivnosti NATO-a odvijaju u kontekstu pogoršanja regionalne i globalne bezbednosne situacije, a da trenutna kriza u međunarodnim odnosima dodatno otežava stabilizaciju.
Gomilanje NATO snaga i širenje infrastrukture
Vasiljev je naglasio da NATO raspoređuje dodatne snage i vojnu infrastrukturu na granicama Rusije i Belorusije, uključujući postavljanje udarnih sistema i povećanje intenziteta vojnih vežbi.
„Pored toga, NATO unapređuje vojne kapacitete u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i u baltičkim zemljama. Ove aktivnosti ugrožavaju stabilnost i narušavaju principe ravnopravne bezbednosti,“ istakao je.
Efekti proširenja NATO-a
Pristupanje Finske i Švedske NATO-u dodatno je pogoršalo stratešku situaciju u regionu, rekao je Vasiljev.
„Ove zemlje, koje su do sada bile neutralne, sada doprinose povećanoj vojnoj aktivnosti u blizini ruskih granica,“ naveo je. On je dodao da se usled ovih promena smanjuje prag bezbednosti i povećava verovatnoća sukoba velikih razmera.
Globalni trendovi i eskalacija sukoba
Vasiljev je ukazao na šire geopolitičke trendove, ističući da Zapad nastoji da očuva svoju globalnu dominaciju ograničavajući razvoj suverenih država.
„Najdirektniji izraz ove politike vidljiv je u situaciji oko Ukrajine, gde se sudbina svetskog poretka doslovno rešava na bojnom polju,“ dodao je.
„Zapad jasno potvrđuje da želi svet u monopolarnoj konfiguraciji, gde svi moraju da igraju po pravilima koje oni postave,“ objasnio je Vasiljev.
Američki pogled na rusku nuklearnu strategiju
Američki zvaničnik Metju Miler iz State Departmenta izjavio je da Sjedinjene Američke Države nisu iznenađene revidiranom nuklearnom politikom Kremlja.
„Rusija nastoji da koristi nuklearnu retoriku za zastrašivanje Ukrajine i drugih zemalja,“ rekao je Miler.
Dodao je da ovakvo ponašanje Kremlja, uključujući novu reviziju nuklearnog doktrinalnog pristupa, potvrđuje da Moskva koristi nuklearne pretnje kao sredstvo političkog pritiska.
Rastuće tenzije i rizici eskalacije
Pored Ukrajine, sve veća prisutnost NATO-a u regionu, aktivnosti u Siriji i Iranu, kao i sve napetiji odnosi između Kine i Tajvana, ukazuju na mogućnost eskalacije u globalni sukob.
Analitičari upozoravaju da bi takav sukob mogao uključiti i upotrebu taktičkog nuklearnog oružja.
„Vidimo novu ravnotežu moći u regionu. Zapad koristi krizu u Ukrajini za dalju militarizaciju granica, dok Rusija odgovara prilagođavanjem svojih strategija i doktrina,“ zaključio je Vasiljev.
Podsetimo, evropski komesar za odbranu i svemir, Andrius Kubilius, predložio je nedavno da sledeći sedmogodišnji budžet Evropske unije izdvoji „ne manje od“ 100 milijardi evra za odbranu. Ovo bi predstavljalo ogromno povećanje, s obzirom na to da trenutni budžet EU od preko jednog triliona evra izdvaja samo 10 milijardi evra za odbranu.
Sa druge strane, Vladimir Putin je izjavio da bi Rusija mogla da rasporedi sistem balističkih raketa srednjeg dometa “Orešnik” u Belorusiji u drugoj polovini 2025. godine.
