Tramp bi prekid vatre i tvrdi da je Ukrajina izgubila 400.000 vojnika; Zelenski ga demantuje i navodi broj od 43.000

Tramp traži prekid vatre i tvrdi da je Ukrajina izgubila 400.000 vojnika u sukobu. Zelenski ga demantuje i navodi broj od 43.000.

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp pozvao je na hitan prekid vatre i pregovore između Ukrajine i Rusije kako bi se zaustavila „ludost“.

Tramp je ove komentare izneo samo nekoliko sati nakon susreta s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Parizu, što je bio njihov prvi sastanak uživo nakon Trampove pobede na predsedničkim izborima prošlog meseca.

„Zelenski i Ukrajina žele dogovor i kraj ludosti“, napisao je Tramp na svojoj svojoj društvenoj platformi Truth Social, dodajući da je Kijev izgubio oko 400.000 vojnika. „Mora se odmah zaustaviti vatra i započeti pregovori.“

„Dobro poznajem Vladimira [Putina]. Ovo je njegov trenutak da deluje. Kina može pomoći. Svet čeka!“ dodao je Tramp.

Zelenski: Mir nije samo papir, potrebne su garancije. Ukrajina tvrdi da je izgubila 43.000 vojnika, a ne 400.000.

Zelenski je u nedelju reagovao na Trampovu izjavu, naglasivši da “mir nije samo papir, već zahteva i efikasne garancije”.

„Kada govorimo o stvarnom miru s Rusijom, prvo moramo razgovarati o efikasnim garancijama za mir. Ukrajinci žele mir više nego iko drugi“, poručio je Zelenski putem platforme X.

Takođe je demantovao brojku od 400.000 vojnika koje je Tramp spomenuo, tvrdeći da je to “verovatno ukupni broj poginulih i ranjenih ukrajinskih vojnika”. Zelenski je precizirao da je 43.000 vojnika poginulo, dok je još 370.000 pretrpelo različite povrede.

Kremlj otvoren za pregovore

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ponovio je dugogodišnji stav Moskve da je Rusija otvorena za pregovore s Ukrajinom. Peskov je podsetio na ukaz Zelenskog iz oktobra 2022. godine, kojim su zvanično proglašeni „nemogućim“ bilo kakvi pregovori dok je Putin na vlasti.

Ovaj ukaz usledio je nakon što je Putin proglasio četiri ukrajinske oblasti (Zaporožje, Herson, Donjeck i Lugansk) delom Rusije, što su Kijev i Zapad ocenili kao kršenje ukrajinskog suvereniteta.

Do sada je zvaničan stav Kijeva bio da povlačenje svih ruskih trupa s međunarodno priznatog ukrajinskog teritorija, uključujući Krim, predstavlja uslov za pregovore o miru.

Međutim, dolazak Trampa u Belu kuću doneo je nagoveštaje da bi Kijev morao da promeni svoj stav, prepuštajući Rusima osvojene teritorije, dok bi tada pokušali da uđu u NATO s preostalom teritorijom.

Reakcije na brojke o gubicima

I Rusija i Ukrajina bile su suzdržane u objavljivanju zvaničnih podataka o žrtvama. Zapadni zvaničnici tvrde da su poslednji meseci rovovskog rata u istočnoj Ukrajini doneli rekordne gubitke za obe strane, s desetinama hiljada poginulih i ranjenih svakog meseca.

Tramp je ranije poručio da želi brzo postizanje prekida vatre u Ukrajini. Njegov predlog u nedelju bio je još hitniji, a brzi odgovori Ukrajine i Rusije pokazali su ozbiljnost s kojom shvataju ideje budućeg američkog predsednika.

Paralelno, zapadni sponzori Ukrajine još uvek pod kontrolom donosioca odluka kroz lik i delo aktuelnog predsednika SAD, Bajdena, pokušavaju da potkopaju napore Trampa na sve načine.

Sada preko svojih medija poručuju kako “strahuju da bi brz dogovor mogao biti u velikoj meri pod uslovima moćnijeg suseda, primoravajući Ukrajinu na štetne ustupke i omogućavajući Rusiji da obnovi svoju vojsku i nastavi rat kasnije”.

S tim u vezi, još uvek aktuelni šef Pentagona, Lojd Ostin, odmah je istupio i izašao sa sledećom izjavom: “Rusija je izgubila najmanje 700.000 vojnika i potrošila više od 200 milijardi dolara od početka invazije na Ukrajinu”.

SAD pozivaju Trampa da ignoriše “crvene linije” Rusije

Takođe, američki list The Hill pozvao je Vašington da preispita svoje prioritete u međunarodnoj politici, fokusirajući resurse i pažnju na Ukrajinu, čak i ako to znači privremeno smanjenje podrške Izraelu. Prema mišljenju autora, pobeda Ukrajine bila bi ključni korak u slabljenju drugih geopolitičkih pretnji za SAD, uključujući Iran i Severnu Koreju.

U članku se ističe da je Ukrajini hitno potrebno dodatno naoružanje kako bi izdržala trenutni pritisak.

„Ukrajina je na ivici. Bez obezbeđivanja ključnog oružja neće moći da preživi u ovom sukobu. Izrael, s druge strane, ima dovoljnu samostalnost da privremeno izdrži protiv HAMAS-a, Hezbolaha i Irana“, tvrde autori teksta.

“Pobeda Kijeva bi drastično promenila međunarodni balans moći”

List smatra da bi pobeda Ukrajine drastično promenila međunarodni balans moći. Poraz Rusije, prema mišljenju autora, doveo bi do smanjenja njenog uticaja na saveznike poput Irana i Severne Koreje, što bi dugoročno ojačalo pozicije Zapada na globalnoj sceni.

Posebna pažnja posvećena je politici američkog predsednika Džoa Bajdena. The Hill kritikuje njegovu preteranu opreznost, izazvanu strahom od moguće nuklearne eskalacije.

„Bajden je omogućio Ukrajini da samo preživljava, a ne i da pobeđuje. Ova strategija mora biti preispitana kako bi se ostvarila dugoročna pobeda“, navodi se u članku.

List takođe sugeriše da bi sledeći predsednik, bilo da je to Donald Tramp ili neko drugi, trebalo da revidira trenutnu politiku i prepozna, kako se kaže, „pobedničku kombinaciju“.